Microsoft Office Excel
uređuje Dragan Grbić

Uslovno oblikovanje opsega

Nivo:
NIVO 3 - Prilozi na ovom nivou su namenjeni naprednim korisnicima, onima koji se već dobro snalaze u programima i onima koji već imaju iskustva u naprednim tehnikama. Ovom nivou pripadaju preporuke i trikovi koje bi trebalo da savlada svako ko teži dugotrajnom i efikasnom radu u Office programima.

Uslovno oblikovanje ćelija na radnom listu u Excelu je zanimljiva tehnika uz pomoć koje možete olakšati vizuelnu kontrolu sadržaja, pogotovo ako je reč o nekom vrlo velikom skupu podataka. Najprostija primena je ona kad u većem opsegu želite da obeležite neke ekstremne numeričke vrednosti. Ali, to je tek početak...

Recimo da želite da istaknete vrednosti manje od nule tako što ćete postaviti žutu pozadinu i crveni font (ovo sigurno bode oči posmatrača): obeležite ceo opseg ćelija sa upisanim vrednostima u tabeli, pa pozovite dijalog Format / Conditional Formatting (Oblikovanje / Uslovno oblikuj). Dijalog pred vama sadrži polja za postavku jednog kriterijuma. U padajućoj listi zadržite stavku Cell Value Is (Vrednost ćelije je); u drugoj listi odaberite less than (manje od) i u treće polje unesite nulu. Sledi postavljanje oblika koji će ćelija primiti ako postavljeni kriterijum bude zadovoljen: kada kliknete na dugme Format (Oblikuj), otvoriće se dijalog koji je isti kao i onaj u kome postavljate oblik ćelija na radnom listu; na kartici fonta odaberite crvenu boju, a na trećoj kartici Patterns (Šare) odaberite žutu boju kao podlogu ćelije; potvrdite izbor klikovima na OK dok ne izađete iz dijaloga i završili ste posao.

do Excela 2003, dijalog za uslovno oblikovanje može da bude proširen tako da definišete do tri kriterijuma (u Excelu 2007, to je znatno prošireno). Postavljeni kriterijumi uvek imaju svojstvo logičke klauzule (tačno-netačno), pa pripazite kako definišete uslove; ako postavite uslov u kome neki sadržaj može da zadovolji dva kriterijuma (na primer: veće od 50 i veće od 100), napravićete grešku, jer će drugi kriterijum biti ignorisan.

Obratite pažnju da postavljeni uslov ne mora da bude konstanta (bilo da je to tekst ili broj), nego i referenca iskazana kao adresa neke ćelije. Recimo da želite da nađete sve datume veće od datuma upisanog u ćeliju A1: definišite pravilo Cell Value Is... greater than... =$A$1. Neka vas ne zbunjuje način zapisivanja adrese ćelije; potrebno je da ona bude zapisana kao apsolutna referenca, jer bi u protivnom svaka ćelija kolone koju uslovno oblikujete mogla da primi definiciju relativne odrednice (A1, A2, itd). Da ne biste morali da pamtite to pravilo, najlakše će biti da jednostavno kliknete na ćeliju u kojoj se nalazi nominalna vrednost sa kojom poredite ostale sadržaje.

Upravo ovaj trik sa relativnim odrednicama dobro dođe ako želite da izvedete neki trik poput ovog koji vidite na slici. Ovde je postavljen mali kalendar za tekući mesec; uz pomoć uslovnog oblikovanja, udesićemo da tekući dan bude obeležen plavim okvirom, nalik papirnim kalendarima na kojima se nalazi klizač za obeležavanje datuma. Glavni trik prilikom zadavanja kriterijuma koji je formula, kao što ćemo sad učiniti, jeste da referencirate aktivnu ćeliju obeleženog opsega. Obratite pažnju na sliku: mišem sam kliknuo u ćeliju B4, pa sam vukao do ćelije H8 i tako sam obeležio sve ćelije u kojima mogu da se nađu datumi. Tom prilikom, ćelija B4 je ostala aktivna, što znači da kad bih sad počeo da kucam, promenio bih sadržaj upravo te ćelije, bez obzira na to što je obeležen ceo opseg.

Potom otvorite dijalog za uslovno oblikovanje, pa u prvoj listi odaberite stavku Formula Is (Formula je), a u drugo polje unesite tačno ovo:

=B4=DAY(TODAY())

Ugnežđena funkcija =DAY(TODAY()) daje broj koji odgovara danu u mesecu, a cela formula koju unosite predstavlja kriterijum. Sad uđite u dijalog za postavljanje oblika, pa na drugoj kartici Border (Ivica) definišite tanki okvir oko ćelije i zadajte plavu boju. Potvrdite podešavanje i završili ste posao. Da biste proverili kako je Excel definisao uslovno oblikovanje u svim ćelijama, probajte na uzorku: kliknite na bilo koju ćeliju u ovom opsegu (koji više ne mora da bude obeležen) i nad njom pozovite isti dijalog: videćete da u formuli kriterijuma figuriše upravo adresa aktivne ćelije.

Upamtite da ovaj trik sa formulama ili vrednostima možete primeniti kad god poželite da veći opseg ćelija uslovno oblikujete tako da je uslov različit od ćelije do ćelije. Za probu, pokušajte sami sledeće: napravite dve kolone brojeva, a zatim uslovno oblikujte ćelije u desnoj koloni tako da bude istaknuta svaka ćelija čija vrednost je manja od vrednosti ćelije levo od nje.