Autorski članci
uređuju Dragan Grbić i Branislav Mihaljev, MVP

Matična strana sajta

Novo na sajtu   Mapa sajta   Beleške   Kontakt   Pretraga MSKB  Blog Praktikuma   RSS feed   P@W @Tw   Izvezi stranicu u PDF

Office Praktikum

Autorski članci

Skoro svakodnevno slušamo

 

Alat za gradnju napretka

Nivo:
NIVO 1 - Prilozi namenjeni svakom korisniku, pa i početniku. Među ovim prilozima se nalaze i oni "obavezni", tj. preporuke koje bi svako trebalo da prihvati u redovnom radu.

Piše: Dragan Grbić

Primena Internet tehnologija ulazi u zrele godine. O tome se može suditi prostim pogledom na trendove u razvoju softverskih platformi namenjenih poslovnim sistemima. Ne mislimo pritom samo na razne uobičajene vidove eksploatacije resursa (od elektronske pošte i javnih Web sajtova do instant komunikacija tekstom, glasom i slikom), nego i na činjenicu da se topologija radnog okruženja značajno okrenula tim oblicima. Poslovne aplikacije koje rade u mreži su počele da liče na Web aplikacije; klasični softver, ma koliko tradicionalno izgledao, smatra se nedovoljno razvijenim ako ne može da koristi neke spoljne resurse putem raznih logičkih protokola. Razni oblici intraneta su ponegde dostigli nivo centralnog resursa, a ne samo pomoćnog sredstva. Ukratko, poslovne platforme se nezadrživo stapaju u celinu čiji ključni atribut je Internet.

O Microsoft SharePoint platformama smo govorili u više navrata. Reč je o konceptu intraneta pretočenom u familiju proizvoda i tehnologija angažovanih na Windows serverima na način koji obezbeđuje veoma širok spektar upotreba. Značajna odlika SharePoint portala je fleksibilnost: lakoća kojom se ti resursi oblikuju tako da odraze realne potrebe poslovnog sistema je postala jedan od ključeva uspeha tih platformi. To je, dakako, praćeno i lakoćom upotrebe: malo je proizvoda na softverskoj sceni koji su do te mere dostigli sklad između realne snage i intuitivnosti u svakoj fazi životnog veka platforme.

Platforma SharePoint Products and Technologies je ušla u treću inkarnaciju postojanja; okosnicu čine Microsoft Windows SharePoint Services (kao jezgro sistema) i Microsoft Office SharePoint Server 2007, kao centralna tačka oko koje se gradi skalabilna platforma. Ovi proizvodi poslednje generacije dostižu tehnički nivo koji je omogućio da postanu kičma logike poslovanja. Portal postaje "igralište" za sve korisnike (koji mu pristupaju direktno ili kroz klijentske programe, poput sistema Microsoft Office), a uspešno koristi skoro sve raspoložive resurse na strani servera, od sistema baza podataka do raznih namenskih servera.

U toj slici, ranije se smatralo manje važnim to kako će moderatori portala i ključni korisnici prilagođavati oblike i sadržaje stranica. Dabome, fleksibilnost je i ranije bila na izvesno visokom nivou zahvaljujući velikom broju predložaka za razne namenske oblike sajtova, a predlošcima stranica i njihovim izgledom je bilo moguće rukovati kombinovanjem fragmenata u nekom od predložaka rasporeda na stranici, kao i uticanjem na detalje u predlošcima šema grafičkog oblika. Uz primereno poznavanje strukture portala, veštiji moderatori sa znanjem webmastera bi mogli i sami da naprave delove neke celine, upotrebljavajući program Microsoft Office FrontPage 2003, koji je sadržao izvesne alatke namenjene uređenju SharePoint elemenata.

Specijalizacija kao nužnost

Međutim, tokom projektovanja novih SharePoint platformi, postalo je jasno da to više nije dovoljno. FrontPage 2003 ne bi bio dovoljan za sve ono što je postalo moguće; bio je potreban jači i kvalitetniji alat za kreiranje i uređenje sadržaja u portalu. S obzirom na to da je Microsoft Office evoluirao u kompleksni sistem koji podrazumeva i razne resurse na serverima (SharePoint servisi su samo jedan deo tog sloja), razumljivo smo očekivali da će i ključni alat za webmastere dobiti potrebne nove mogućnosti. Ali, tu se javio problem: potrebe za razvojem alata za podršku SharePoint portala su obimne, a radnje "ispod haube" vrlo kompleksne; a s druge strane, gledano po tiražu upotrebe, FrontPage je načelno bio alat za webmastere koji nemaju nikakve veze sa tom tehnologijom; oni očekuju neka druga, takođe važna unapređenja. Dakle, i jedna i druga ciljna grupa je morala da bude zadovoljena. Da je pokušano da im bude udovoljeno trpanjem svih mogućih funkcija u isti program, pred nama bi se možda našao monstrum kojim bi, zbog obilja kompromisa, bili nezadovoljni i jedni i drugi.

Postojalo je samo jedno rešenje: FrontPage je dalje morao da krene u dva pravca. Ova podela je postala neminovna barem zbog toga što strategije razvoja SharePoint tehnologija i potreba za gradnjom "običnih" Web 2.0 Web sajtova već sad ukazuju na različite pristupe. Razvoj jednog proizvoda (koji bi, možda, radio u dva režima) postao bi preskup, možda čak i nemoguć. Da ne bi bilo nejasnoća, tržišno ime Microsoft FrontPage je časno penzionisano, a novi proizvodi su dobili potpuno nova imena. Kreatorima sajtova opšte namene je namenjena familija proizvoda Microsoft Expression (neposredni naslednik programa FrontPage je Expression Web). Za potrebe uređenja i gradnje komponenti na SharePoint serverima, objavljen je program Microsoft Office SharePoint Designer 2007. Ovog puta otkrivamo koje su to ključne osobine programa koji je ugledao svetlost dana u isto vreme prošle godine kad i kompletna paleta proizvoda sistema Microsoft Office 2007.

Radna površina programa je podređena visokoj efikasnosti, ali cena takvog pristupa je u potrebi da koristite što veći monitor visoke rezolucije.

Kao proizvod na tržištu, SharePoint Designer 2007 je tzv. spoljni član sistema Microsoft Office 2007. S obzirom na to da je namenjen specifičnim poslovima koje svakako ne bi obavljalo mnogo korisnika u poslovnom sistemu, to je sasvim prihvatljivo. Tehnički preduslovi za angažovanje i gabariti programa su isti kao i za ostale programe sistema Office 2007 i tu nema nekih posebnosti. Jedina praktična preporuka bi bila ona koja se odnosi na korišćenje interfejsa: budete li želeli da radite zaista efikasno, angažujte što veći monitor sa visokom rezolucijom ili sistem sa dva monitora; u protivnom, neće vam biti lako, pogotovo ako ste već navikli na FrontPage 2003. Prva slika je načinjena u rezoluciji 1280x1024: kao što vidite, tesno je.

Načela i izvedbe

Da bismo bolje razumeli novosti koje sadrži SharePoint Designer u odnosu na FrontPage 2003, hajde najpre da ispitamo koje je to zahteve razvojni tim morao da ispuni; opšti uslov koji glasi da program treba da bude glavni agent za uređenje SharePoint lokacija svakako nije dovoljno precizan. Takođe, izlišno je govoriti o potrebi da to mora da bude alat koji obezbeđuje stalnu potrebu za velikom efikasnošću - danas je to konstantan atribut. Najvažniji sadržaj SharePoint portala su strukture za upravljanje kolekcijama dokumenata, razne aplikacije zasnovane na eksploataciji baza podataka u pozadini i rešenja zasnovana na radnim tokovima (workflow solutions); svi ostali sadržaji su ili jednostavniji ("obične" stranice) ili su to elementi infrastrukture (autorizacija, informacije o prisustvu, sistemi za pretraživanje, itd). Dekompozicijom zahteva, dolazi se do četiri načelne grupe poslova koji čine gradnju SharePoint sajta.

Prvu i najopštiju grupu poslova čini gradnja stranica, sa naglaskom na upravljanje rasporedom budućih sadržaja i dizajn koji udovoljava celishodnoj nameni i poslovnom identitetu. Posebno je važno održavanje tzv. master stranica, što su osnovni predlošci u najnižem sloju oblika stranice. Dabome, pri modifikaciji je neophodno udovoljiti svim tehničkim standardima, među kojima najaktivniju ulogu ima održavanje i primena CSS specifikacije (cascading style sheets). Drugu grupu zadataka čine poslovi koji su suština middleware koncepta: to je dizajn sadržaja liste ili nekog drugog tipa sadržaja (npr. biblioteka dokumenata, blog, wiki portal, itd) koji konkretno zavisi od struktura u pozadini. Dakle, potrebni su mehanizmi povezivanja sa bazom podataka i sa funkcionalnim modulima koji su pripremljeni na serveru. Takođe, moderni standardi gradnje data-driven aplikacija zahtevaju mogućnost rada sa prototipovima: kada raspolažete živim uzorkom podataka iz baze, blagovremeno ćete otkloniti sve tehničke nedoslednosti koje bi inače mogle da nastanu u toku izvršenja SharePoint aplikacije. Treći segment zahteva se odnosi na kreiranje i modifikaciju Web fragmenata (Web Parts), što su atomski elementi za fleksibilnu gradnju i organizaciju SharePoint portala; specifikacija mogućnosti ovih elemenata je značajno proširena u aktuelnoj verziji platforme SharePoint Services. Poslednji, ali nikako najmanje važan skup zahteva: SharePoint portal i alati za održavanje moraju biti transparentni za moderatora, relativno jednostavni za upotrebu (dakle, poželjno bez održavanja programskog koda) i primereno robustni, kako bi svi radni zahvati prošli bez ugrožavanja dinamične platforme u eksploataciji.

U nedostatku sopstvenog servera, direktni rad sa Sharepoint portalom možete isprobati i na stranici Try the 2007 Office products online

Sve je ovo možda lakše reći nego učiniti. Međutim, Microsoft ima već značajno iskustvo stečeno u prethodnim generacijama SharePoint tehnologije: pred nama se nalazi klijentski program izuzetnog kvaliteta, primeren ozbiljnosti postavljenih zahteva. Pomalo neprilično za potrebu izvođenja pravih zaključaka, SharePoint Designer 2007 sam testirao samo u simuliranoj online okolini i u lokalu; danas je angažovanje SharePoint Servera 2007 prilično komplikovano i skupo za nekog ko radi u kućnoj kancelariji. Međutim, s obzirom na to da pak poznajem tu platformu, mogao sam da razumem kako SharePoint Designer radi. Prvi utisak je očekivan: to nije naivna alatka, niti su poslovi koje obavlja jednostavni. Zatekao sam očekivanu bateriju funkcija koje realno odgovaraju najavama. Izvlačim samo nekoliko zanimljivih sitnica.

Na prvi pogled

Tokom prvog testa, uopšte nisam radio u SharePoint okruženju: zanimalo me je kakva su pojačanja izvedena u trivijalnoj ravni podrške gradnji stranica. Namerno sam podmetnuo zastarelu lokalnu verziju Praktikuma na Webu sa prevashodnom namerom da proverim tvrdnju da Microsoft preduzima pozitivne korake da (konačno) udovolji W3C specifikacijama (World Wide Web Consortium). Zaista je tako: pregledom HTML koda, nailazimo na zanimljive oznake koje su veoma nalik obeležjima pogrešno spelovanih reči u Wordu. Ispod prinetog pokazivača se pojavljuje ekranska napomena sa naznakom o tome zašto je neki tag pogrešan (npr. narušena kompatibilnost sa MSIE 6.0, nedostaje neka klauzula, navedeni atribut više ne odgovara W3C specifikaciji, itd). Koliko god bilo malo, ovo je zaista korisno unapređenje, pošto kompatibilnost i podređenost standardima predstavljaju večitu temu - pogotovo u aktuelnom nastupu Microsofta, koji je konačno dozvolio da se ASPX stranice (u ovom kontekstu: Office Web aplikacije) koriste i u drugim Web pregledačima, a ne samo u Internet Exploreru.

Ova stranica možda nije bogzna koliko lepa, ali je napravljena za dva i po minuta (bukvalno!), prikazuje dinamičke podatke iz baze podataka bez angažovanog Web servera - i radi u FireFoxu.

A kad pominjemo ASPX, sledi još jedno zanimljivo unapređenje: sada je moguće izvesti većinu korisnih simulacija u Web aplikaciji zahvaljujući komponenti ASP.NET Development Server koja dolazi uz SharePoint Designer i može da bude direktno inicirana pri prvom pregledu neke dinamičke stranice na vašem računaru. Samim tim što ne morate da se mučite definisanjem lokalnog IIS servera, učinjeno je mnogo na praktičnosti: nećete morati da preduzimate doslovno ništa da bi ta funkcionalnost bila na raspolaganju; za povezivanje je zadužen .NET Framework Provider koji obezbeđuje opcije za OLE DB (Access), ODBC, SQL Server (sa opcijom instance SQL Express) i Oracle počev od verzije 7.3.

Naravno, kao i uvek kad sledi nova verzija nekog programa (jer, SharePoint Designer ipak jeste direktni naslednik programa FrontPage 2003 i kao takav se može nazvati novom verzijom), gde god zavirite, naići ćete na neku sitnu novotariju. Kolekcija od 24 okna zadataka (Task Panes) se ipak nekako kroti grupisanjem sličnih na kartice. Okna za upravljanje svojstvima sadrže i uzorke, pa je snalaženje intuitivno; brojne ekranske napomene vam daju brzi pogled u razne deklaracije. Pri pregledu stranice u režimu dizajna, raspolagaćete unapređenim opcijama kontrole u grupi podešavanja Visual Aids, što će sasvim sigurno pomoći da uhvatite neku nehotičnu grešku, pogotovo ako ste napustili raspoređivanje uz pomoć tabela i najzad prešli na punu specifikaciju CSS 2.1 za layout, koja isprva nije baš tako laka za razumevanje. Lični favorit vašeg komentatora je upravo baterija CSS Reports, koja je u stanju da izvesti o primeni stilova na celom sajtu i da uhvati eventualne greške. Uz ovu i još neke alatke, lakše nego ikad možete dostići ispravan i koherentan izgled sajta koji odgovara svim standardima. A koliko očuvanje standarda i ujednačenosti znači, najbolje ćete znati ako ste se u prethodnom iskustvu opekli o posledice nepoštovanja takvih preporuka.

Neke hrabre odluke

Ukoliko ste upoznati makar i sa starijim verzijama platforme SharePoint Services, poznato vam je koliku fleksibilnost ona nudi: na osnovu raspoloživih predložaka i master stranica koji se mere desetinama, kao i mnogobrojnim fragmentima koje Web Part Gallery sadrži, vi možete intuitivnim postupcima izgraditi celu granu sajta, upravljajući tipskim sadržajem stranica i birajući mnoge opcije funkcionalnih parametara i osobina u njima. Ta fleksibilnost je tolika da je portal moguće voditi praktično i bez znanja o ulozi webmastera, jer se ključni inženjerski zahvati svode na moderatorske, one koji upravljaju celishodnošću upotrebe. Zato bi poneko mogao ostati zbunjen, pitajući se koja je prava uloga SharePoint Designera u održavanju SharePoint portala.

Odgovor najpre leži u potrebi zadovoljavanja apetita poslovnih korisnika koji su već navikli na osnovne funkcionalnosti portala. Možemo govoriti čak i o održavanju korporativnog identiteta: savremena poslovna filozofija nameće potrebu da dizajn, stil i radni postupci odgovaraju svakodnevici firme; direktnim modifikacijama u portalu, tako nešto je moguće izvesti, ali uz prilično veliki napor i uz potrebu poznavanja filigranski detaljne strukture koja počiva u jezgru portala. SharePoint Designer takve postupke čini humanijim i efikasnijim, jer vešt Web dizajner može uticati na ambijent, a da ne mora da se bavi kodiranjem interaktivnih elemenata. Ta mogućnost je uporediva sa onom iz vremena kada je FrontPage bio prvi Web editor na tržištu u kome je bilo moguće praviti sajtove, a da pritom nikad ni ne pogledate u HTML izvorni kôd.

Visual Aids se u prvi mah čini banalnom dopunom za potrebe dizajna. Ali, sačekajte samo do prve greške koju budete napravili tokom upravljanja rasporedom sadržaja kroz CSS.

Sada zamislite takav pristup na mnogo višem nivou složenosti: SharePoint Designer nudi upravo to. Sada možete praviti nove master stranice, šeme stilova, Web fragmente i razne predloške i dodavati ih galerijama u portalu. Štaviše, prilazeći sadržaju portala direktno kroz program, vi možete proveravati svoje prototipe na živim sadržajima, bez potrebe da ih objavljujete i tek onda proveravate. A ako ste malo hrabriji u ispoljavanju svoje veštine, omogućeno vam je čak da menjate strukturu i sadržaj direktno na stranici portala, pri čemu čuvanjem izvedenog zapravo odmah objavljujete novu verziju stranice. Ako stvari krenu po zlu, iz programa možete opozvati te promene, popravljajući stanje ili čak vraćajući strukturu na polazište zasnovano na matičnoj master stranici.

Aplikacije zasnovane na radnim tokovima (workflow) nisu novost, ali je novo to što takve procedure možete organizovati u (naizgled) nestruktuiranom ambijentu, direktno u portalu. Uloga SharePoint Designera na ovom polju je ključna, jer to će biti glavni agent za kreiranje radnih tokova. Reč je o temi koja zaslužuje veoma detaljan pregled, jer je reč o svojevrsnom vidu gradnje aplikacija bez ikakvog programiranja, samo dejstvujući nizom pravila koja služe kao okidači događaja. Složenost radnog toka pretočenog u Web aplikaciju može potpuno da odgovara realnim, manuelnim postupcima, ali uvek se svodi na tri koraka: definisanje uslova i sklapanje redosleda akcija koji čine osnovne korake postupaka; automatsko generisanje stranica sa ASP.NET obrascima koji, po potrebi, iniciraju radni tok na osnovu bilo kog zadatka definisanog u SharePoint portalu; najzad, preostaje mogućnost da se postojeći radni tokovi modifikuju po potrebi. Sada slobodno možemo reći da je gradnja Web lokacija u WYSIWYG maniru prešla put od prostog smeštanja teksta i slika na stranice do pravog sistema za metaprogramiranje interaktivnih aplikacija najnovije generacije.

Na sve strane nailazimo na nenametljive, ali veoma korisne ekranske napomene.

Šlag na tortu: tokom izvedbe bilo koje radnje nad elementima SharePoint portala, u istom potezu možete uticati i na korisnička prava (tačnije: uloge u portalu), bez potrebe da to odlažete za kasnije, kada biste ta svojstva menjali zahvatima u režimu uređenja unutar samog portala. Ovaj primer je jedina ilustracija od više njih koje ćete zateći kao dokaz tvrdnje da su kreatori programa SharePoint Designer zaista mislili na sve. Simpatični, ali krunski dokaz pouzdanosti ove tehnologije je u tome što mnoge grane na sajtu matične kuće, a sajt Microsofta je najveći komercijalni portal na svetu, već funkcionišu upravo zahvaljujući ovim alatima (npr. takav je portal Office Community).

Jasna stvar

Naravno, nema nikakve dileme: ako je u vašoj firmi pokrenut SharePoint portal, biće korisno da raspolažete barem jednim primerkom programa Microsoft Office SharePoint Designer 2007. Ovaj namenski Office program i dalje možete nazivati alatkom za webmastera i nećete pogrešiti, ali ćete zamagliti suštinu. A suština je u tome da je reč o izrazito snažnom i kvalitetnom programu čiji kvalitet u potpunosti odgovara reputaciji, snazi i kvalitetu platforme čijem uređenju je namenjen. Zadovoljstvo bavljenja programom SharePoint Designer odaje utisak da je ova tehnologija tek sad, u trećoj generaciji, konačno zaokružena kao celina. Svakako, opredelite se za takvu gradnju poslovne infrastrukture, nećete se pokajati: sad možete čak i da se igrate u svojim portalima, neprekidno napredujući.