Autorski članci
uređuju Dragan Grbić i Branislav Mihaljev, MVP

Lokalizacija: Office ponovo na srpskom

Nivo:
NIVO 1 - Prilozi namenjeni svakom korisniku, pa i početniku. Među ovim prilozima se nalaze i oni "obavezni", tj. preporuke koje bi svako trebalo da prihvati u redovnom radu.

Piše: Dragan Grbić

Bilo da vam trebaju samo jezičke alatke ili želite da angažujete prevedeni interfejs, postoji rešenje za vas: detaljno smo pregledali razne načine lokalizacije sistema Microsoft Office 2007 na srpski jezik.

Proteklo je nešto više od dvadeset godina kako je PC tehnologija zavladala svetom. Tome ima mnogo razloga, a istorijski gledano najvažniji je onaj koji je učinio da računarska tehnologija cenom postane dostupna svakome. Ali - da li je baš tako? Da li je bilo dovoljno to što su PC mreže davale radni prostor stotinu puta jeftiniji od "mastodonta"? Vreme je pokazalo da u mnogim slučajevima nije sve idealno: ako izuzmemo populaciju profesionalnih korisnika iz IT branše, onih kojima je engleski jezik prirodan kao i maternji, jezička barijera je dugo ostala na snazi. Taj problem je vremenom postajao sve ozbiljniji: namenski napravljeni programi, oni sa strogo upravljanim interfejsom na maternjem jeziku, prestali su da budu jedina softverska platforma. Sve više su angažovani gotovi, konfekcijski programi koji su svojom funkcionalnošću dozvoljavali da svako iskaže svoju kreativnost i efikasnost: tekst procesori, spreadsheet programi, integrisani sistemi za baze podataka... Paketi programa za poslovnu primenu su postali konstanta poslovnog miljea i bez njih se više nije moglo.

Krajnja posledica takvog stanja u našem podneblju je svima poznata: postoji prirodan otpor početnika da osvoji tehnike rada na računaru, što je uglavnom posledica straha od nerazumevanja jezika. Učenje se često svodi na savladavanje malog opsega klasičnih zahvata u namenskim programima, uglavnom uz mnemoničko pamćenje načina kako se do rezultata dolazi. Nakon što se dosegne ovaj nedaleki limit, vremenom raste broj problema koje priučeni korisnik ima, jer ponekad treba primeniti i naprednije operacije. A najgore od svega: kapacitet platforme nije optimalno iskorišćen, jer postoje brojne tehnike koje pospešuju lakoću korišćenja, razvijaju produktivnost i utiču na krajnji kvalitet rezultata. Proces dovođenja korisnika do visokog nivoa znanja u poslovnim sistemima postaje mukotrpan i skup, a to se često svodi samo na bolje upoznavanje radnog okruženja koje mnogi i dalje doživljavaju kao neprijateljsko - zbog jezika koji ne razumeju.

Naravno, proizvođači softvera su odavno identifikovali ovaj problem. Trend razvoja računarskih tehnologija je takav da se od korisnika očekuje da bude "radnik od znanja" (knowledge worker) i da pokazuje inicijativu u svakom trenutku. Prvi koraci u lokalizacijama standardnog softvera su učinjeni na "velikim" tržištima, onim koja su bila dovoljno isplativa za investiciju takvih projekata. Microsoft, kao najveći isporučilac poslovnog softvera na svetu, prva ozbiljna iskustva na tom polju stiče polovinom devedesetih godina prošlog veka. Veoma brzo, pokazalo se da "upržavanje" lokalnog jezika u programe ne vodi dobrim strateškim rezultatima. Takav softver zahteva poseban tretman u razvoju, posebno održavanje i kao takav predstavlja prevelik balast. Takođe, postalo je jasno da to nije dobar put približavanja globalnom tržištu: bilo je neophodno i rešenje za tzv. "mala" tržišta, ona na kojima ekonomski pokazatelji prodaje neće nužno sugerisati celishodnost lokalizacije. Međutim, tu bi mogla da se razvije diskusija "koka ili jaje" - lokalizovani softver bi trebalo da indukuje bolju prodaju.

Rešenje je, kroz nekoliko iteracija, nađeno: svaki jezik, pa i engleski, predstavlja školjku oko jedinstvenog jezgra i učestvuje u gradnji programa kao resurs. Praktično nijedan ispis teksta na radnoj površini nije više deo programskog kôda, nego se povezuje preko identifikatora sa tabelom u kojoj su zabeleženi svi pojmovi, prečice, pa čak i neka funkcionalna rešenja na interfejsu. Praktično gledano, školjka može da se prevede na bilo koji jezik, dok god taj proces zadovoljava stroge tehničke preduslove umetanja na potrebno mesto i, dabome, dok god primena jezika zadovoljava primerene lingvističke standarde. Taj posao nije lak, jer se sprovodi i neprekidno podvrgava višestrukim proverama u namenskim programima za procedure prevođenja, a zahteva i povratnu kontrolu koja se obavlja nad probnim uzorcima lokalizovanih programa.

Novi interfejs Office programa se ponaša proaktivno, zbog čega lokalizacija dobija na značaju.

Kada kažemo "lokalizacija", morate razumeti da taj pojam ne znači isto što i "prevođenje", u smislu svakodnevnog posla stručnog prevodioca. Proces lokalizacije nameće čestu potrebu za usaglašavanjem tehničkih i semantičkih rešenja, što ponekad odstupa od uobičajenih normi prevodilačkog zanata. Na primer, često postoji ograničenje u broju slova koje prevodilac sme da upotrebi; još teže, postoje celi pojmovi koji su napisani sa "džokerima" koji u jezičkim tabelama stoje na drugim mestima. Takav pojam se kreira i vidi u potpunosti na radnoj površini isključivo u toku izvršenja programa. Kada su neki jezici toliko različiti u strukturi rečenice, kao što su to engleski i srpski (npr. padežne promene reči), onda čin lokalizacije podrazumeva ponekad i sumanuto velik obim zahvata i kontrola koje je neophodno izvesti.

Nažalost, bilo je malo onih koji su razumeli te probleme kada je Microsoft, pre nekoliko godina, nastupio na srpskom tržištu sa lokalizacijom operativnog sistema Windows XP (2003) i sistema Microsoft Office 2003 (2004). Vreme je pokazalo svoje: dok su razni "stručnjaci" čupali kose i kleli se da nikad neće koristiti lokalizovane verzije tih platformi, nisu ni primetili da oni uopšte ne predstavljaju glavnu ciljnu grupu za ove proizvode. Polako, ali sigurno, mnogi "obični" korisnici su počeli da koriste lokalizovani Windows i Office, konačno rušeći i poslednju barijeru koja im je stajala na putu boljeg razumevanja radne površine koju svakodnevno koriste.

Office 2007 na srpskom

Microsoft je tokom jula 2007. objavio i pustio u promet lokalizacije sistema Microsoft Office 2007 na 37 jezika, među kojima se nalazi i naš jezik. S obzirom na nedostatak informacija koje su nam bile potrebne da bismo detaljno opisali ceo sadržaj i postupke koje možete da birate, tada smo vam dali samo nekoliko pikantnih detalja o samom projektu lokalizacije. Pomenuli smo kratko i varijacije nabavke lokalizovanog sistema Office 2007, sa obećanjem da ćemo vam pružiti detaljni uvid u pojedinosti raznih postupaka. To činimo ovom prilikom: za potrebe analize koju smo učinili za vaš račun, angažovali smo nekoliko varijeteta sistema Microsoft Office 2007 (Professional, Enterprise i Ultimate) na engleskom i srpskom jeziku i isprobali njihovo ponašanje na obe klijentske platforme koje su preduslov za njihovu upotrebu. Koristili smo operativne sisteme Windows Vista Business, Windows Vista Ultimate i Windows XP SP2; Windows XP smo isprobali u varijantama sa i bez jezičke školjke na srpskom jeziku; nažalost, lokalizovanom Vistom još uvek ne raspolažemo. Odmah možemo reći: osim pojedinosti koje se tiču jezika platforme i objekata interfejsa koji su deo operativnog sistema, a utiču na sadržaj interfejsa Office programa (npr. dijalozi za otvaranje i čuvanje datoteka), praktično ne postoje funkcionalne razlike između izvedbe lokalizacije na tim platformama. Jedina suštinska razlika su edicije sistema Office 2007, tj. činjenica da se lokalizuju samo oni programi koje instalirani varijetet sadrži u času postupka lokalizacije.

Da biste razumeli načine angažovanja Officea 2007 na srpskom, potrebno je najpre da identifikujete šta čini korpus lokalizacije. Prosto nabrojano, to su: jezička školjka koja je izložena na elementima radne površine; sistem kontekstualne pomoći, koji je instaliran lokalno, ali se kombinuje i sa sadržajima na (takođe lokalizovanoj) lokaciji Office Online; alati za proveru jezičke ispravnosti dokumenata, koji u verziji za srpski jezik čine rečnik za proveru ispravnosti napisanih reči (spelovanje) i podsistem za rastavljanje reči na kraju reda (hifenacija); i najzad, bonus u lokalizaciji čine datoteke prevedenih predložaka za dokumente. U poslednje vreme, korpus lokalizacije je proširen i raznim sadržajima na lokaciji Office Online: ne ograničavajući se samo na sadržaje kontekstualne pomoći (koju možete, ali ne morate da koristite), Microsoft objavljuje i razne sadržaje sa opisom funkcionalnosti, multimedijalnim priručnicima, kolekcije dodatnih predložaka i razne druge sadržaje. Ovo je važno i zbog toga što, ako raspolažete nekim oblikom stalne veze ka Internetu, online sadržaji postaju funkcionalni deo Office programa. Ne samo da ćete prilikom otvaranja nekih programa videti segment dijaloga za početak rada koji se povremeno ažurira sadržajima sa Web lokacije, nego ćete često u nekim paletama i dijalozima dobiti mogućnost da istim putem dopunite zatečenu ponudu opcija.

Lokalizacija počinje već u času instalacije: Setup interfejs je preveden.

Ovoga puta, postupku lokalizacije sistema Office 2007 su podvrgnuti svi glavni programi, a ima ih devet: Access, Excel, Groove, InfoPath, OneNote, Outlook, PowerPoint, Publisher i Word. Takođe, prevedeni su svi prateći programi sistema, počev od instalacione procedure, sve do sistema za dijagnostiku. Lokalizaciji nije podvrgnut program Microsoft Office Communicator 2007, koji do časa pisanja ovog članka još nije objavljen, a na koji pravo naknadne licencirane upotrebe polažu korisnici dva varijeteta sistema Office 2007 (Professional Plus i Enterprise). Takođe, Project, SharePoint Designer i Visio, tri popularna programa koji su nezavisni članovi sistema Office 2007, zasad nisu lokalizovani na srpski. U lokalizaciju je uključen Visio Viewer, dodatak za pregled Visio datoteka u programu Internet Explorer, ali ta komponenta je svakako deo svake edicije sistema Office 2007. Iako ovde neće biti reči o lokalizaciji palete komponenti u sistemu Microsoft Office 2007 Server (gde je najzanimljiviji novi SharePoint Server), pomenimo da je to bio ravnopravni deo projekta lokalizacije. Rezultati ovog dela će biti isporučivani kao posebni jezički paketi za korisnike pod posebnim ugovorima o licenciranju za preduzeća.

Postoje dva načina da dođete do lokalizovane verzije sistema Microsoft Office 2007. Osnovni oblik je tzv. Build, paket koji tokom instalacije angažuje radnu površinu i sistem pomoći isključivo na srpskom jeziku. Ovaj vid je najkompletniji i daje najprimerenije rezultate. To pogotovo važi ako Office 2007 angažujete od nule: nećete zateći nijednu nedoslednost kakvih, nažalost, ima u drugom vidu lokalizacije. Ove redove pišemo pre promocije lokalizovanog Officea 2007, pa nemamo tačnu informaciju o varijetetima koji će biti objavljeni kao lokalizovani Build; pretpostavljamo da će to biti samo širi varijeteti Enterprise i Ultimate, koji su namenjeni zahtevnijim poslovnim korisnicima.

Međutim, iako puni Build možemo smatrati idealnim vidom angažovanja lokalizacije, postoje dva problema sa kojima se Microsoft realno suočava na tržištu. Najpre, činjenica je da sve lokalizacije poslednjih godina bivaju objavljene oko pola godine nakon osnovnog izdanja. U tom periodu se uvek stvori značajan broj korisnika aktuelne verzije programa, pa bi nužna reinstalacija napravila ozbiljan problem, iz ugla vremena i troškova. Kao drugo, širom sveta, pa i kod nas, postoji veliki broj profesionalnih korisnika sa davno stečenom navikom da bez problema koriste interfejs na engleskom jeziku; takvim korisnicima je potrebno obezbediti samo primerene jezičke alatke, bez promene interfejsa. Da bi sve ciljne grupe bile zadovoljene, Microsoft je uspostavio ponudu tzv. jezičkih paketa (language pack) koji se posebno nabavljaju i instaliraju kao dodatak na već instalirani Office. Ta praksa je primenjena i u distribuciji srpske lokalizacije sistema Office 2003, kada je naš jezik postao delom paketa Microsoft Office 2003 Multilanguage Interface Pack (popularno MUI Pack). Takav slučaj postoji i sada: srpski jezik je jedan od jezika koji čine verziju paketa za aktuelni Office. Međutim, od sada postoji i jedna novost, posebno povoljna sa stanovišta cene koju treba da platite: umesto da date 200 dolara za paletu jezičkih paketa među kojima za većinu niste zainteresovani, vi sada možete kupovati pojedinačne jezičke pakete po ceni od 25 dolara, među kojima se nalazi i Microsoft Office Language Pack 2007 za srpski jezik. Po našem saznanju, ova novost u ponudi je i razlog što više ne postoji tržišna ponuda paketa Proofing Tools, koji sadrži samo osnovni skup jezičkih alatki.

Office 2007 na engleskom kome je dodat jezički paket na srpskom rezultuje jednim rečnikom više među jezičkim alatkama nego što ih sadrži srpski Build: to je španski jezik.

Pre nego što počnete da pravite kalkulacije o nabavkama raznih jezičkih paketa, treba da znate da engleski i srpski nisu jedini jezici čijim jezičkim alatkama ćete raspolagati; moglo bi se desiti da vam ponuđeni izbor bude dovoljan u globalnom poslovanju. Nakon instalacije engleske verzije sistema Office 2007, pod uslovom da ste izabrali punu instalaciju, na raspolaganju su vam jezičke alatke za engleski, francuski i španski. Ako ste instalirali Build na srpskom, spisak jezika je zanimljiv: osim srpskog, raspolažete još engleskim, francuskim, nemačkim i hrvatskim jezikom. Prava pikanterija za poliglote sledi ako preko engleske verzije instalirate Language Pack za srpski jezik, jer se spisak rečnika dopunjuje: na kraju raspolažete sa ukupno šest podsistema za proveru jezičke ispravnosti svojih dokumenata.

Angažovanje pune lokalizacije

Jedini preduslov za instalaciju punog lokalizovanog sistema Office 2007 je isti onaj koji važi i za osnovno izdanje: računar primerenih performansi na kojem postoji Windows XP SP2 ili noviji (Vista), kao i Windows 2003 Server SP1 ili noviji. Procedura instalacije se obavlja uobičajeno, sa jedinom razlikom da su dijalozi ispisani na srpskom jeziku. Sam operativni sistem ne mora da bude lokalizovan, ali važi upozorenje da će ukrštanje engleskog Windowsa i srpskog Officea dovesti do čudnih rezultata u nekim trenucima. Naime, Office 2007, kao i mnogi njegovi prethodnici, čvrsto je usađen u strukture operativnog sistema i koristi mnoge njegove resurse. Moglo bi vam se desiti da sadržaj dijaloga bude dvojezičan (npr. tekstovi "OK" i Cancel"); to neće imati posledice po funkcionalnost, ali svakako ne izgleda lepo.

Sadržaj interaktivne pomoći je lokalizovan. To važi i za sadržaje koji se preuzimaju sa lokacije Office Online.

Nakon instalacije, pri prvom pokretanju nekog programa sledi aktivacija, koja teče na standardni način, dajući vam na raspolaganje ukupno 25 pokretanja programa. Svi Office programi, i glavni i pomoćni (koji se nalaze u meniju Microsoft Office alati), pojaviće se prevedeni na srpski i na latiničnom pismu, što važi i za kompletne datoteke pomoći. Srpski jezik je aktivan u dokumentima, a namenske strukture prate taj atribut: jezički alati su odmah aktivni za oba pisma srpskog jezika. Tek u nekoliko retkih slučajeva (većina korisnika do njih nikad ne dođe), može da se desi da se pojavi dijalog sa sadržajem na engleskom jeziku; reč je o nekim opskurnim komponentama nezavisnih autora, a koje uglavnom služe za komunikaciju Office programa sa "okolnim svetom".

Uzgred, mala napomena (posebno za neke nepažljive komentatore u drugim medijima): ako u lokalizovanom programu Outlook 2007 dobijete imena foldera na engleskom jeziku, to nije propust u lokalizaciji, nego činjenica da ste u novu verziju programa integrisali staru datoteku Outlook.PST, kako biste održali kontinuitet svoje prepiske. Budete li kreirali novo matično skladište za poštu, kalendar, zadatke i ostale zapise, svi folderi će se pojaviti kao uredno prevedeni.

Što se tiče ćirilice, nju možete angažovati naknadno, kao LIP (language interface pack) čiju instalaciju ćete naći u folderu \LIP_CYR na Office Setup CD-u. Čin angažovanja ćirilice time nije završen: nakon instalacije, potrebno je da pokrenete program Microsoft Office 2007 Jezičke postavke koji se nalazi u podmeniju glavnog menija; tamo ćete izabrati ćirilicu kao jezičku postavku. Nažalost, angažovanje ćirilice je parcijalno: transliteracija korpusa lokalizacije je obavljena samo nad četiri programa (Word, Excel, PowerPoint i Outlook) i to samo na nivou interfejsa: sistem pomoći je ostao na latinici. Isto važi i za predloške, ali za većinu njih makar važi da zatečeni sadržaj uglavnom predstavlja uzorak, pa tu nema posebnog nedostatka. U bilo kom času možete menjati pisma na radnim površinama pomenutih programa bez ikakvih posledica (uz upozorenje koje sledi). Sjajna novost je u tome što različiti korisnici istog računara mogu da koriste različita aktivna pisma u svojim profilima, ne ometajući pritom jedni druge.

Ćirilično pismo je obezbeđeno samo na radnim površinama četiri glavna programa

Takođe, proverili smo i da li je pretekao jedan ozbiljan problem sa kojim smo bili suočeni tokom promene pisma u sistemu Office 2003. Naime, u toj verziji lokalizacije, dešavalo se da prilikom promene matičnog pisma na interfejsu programa dođe do potpunog gubitka sadržaja definisanih glavnih predložaka; to je posebno bilo nezgodno u Wordu, jer bi datoteka Normal.Dot pritom bila resetovana na početnu vrednost, pa ste bili prinuđeni da ispočetka definišete svoje stilove i kolekcije makroa. Taj problem više ne postoji, ali pod uslovom da u programu za izmenu jezičkih postavki menjate samo jezik interfejsa, ne dirajući podešavanje podrazumevanog jezika za uređenje na drugoj kartici dijaloga. U tom slučaju, sadržaj predloška ostaje celovit; podrazumevani jezik pisanja promenite iz programa, čime ćete načiniti izmenu definicije direktno u zatečenom glavnom predlošku.

Postoji jedan detalj koji nije nov, iako bismo voleli da se tu nešto promeni: jezička podrška za srpski jezik i dalje obitava na jedanaest godina starom minimumu koji čine samo rečnik za proveru spelovanja i hifenator. Najmanje što bismo voleli još da vidimo jeste rečnik sinonima, kao što već postoji u podsistemu za hrvatski jezik. Međutim, ovo je primedba koja ne može da ide na račun Microsofta: da bi takva funkcionalnost postojala, najpre je potrebno da neka relevantna ustanova (recimo, institut za srpski jezik pri SANU) objavi matični rečnik sinonima koji će biti gradivo za tu funkcionalnost. Takođe, s obzirom na to da OneNote 2007 raspolaže alatkom koja može da pročita tekst sa slike (iskopirane ili uhvaćene na ekranu, svejedno), nadamo se da ćemo jednom dobiti priliku da taj tekst bude valjano prepoznat i ako je na srpskom. To je već nešto u čemu bi razvojni centar Microsofta u Beogradu mogao da pruži svoj doprinos...

Dodavanje jezičkog paketa

S obzirom na to da značajan broj naših čitalaca već ima instaliran Office 2007, a da se među njima mnogi deklarišu kao ranije opisani korisnici sa tvrdim navikama, izveli smo i pažljivo proučili rezultate parcijalne ili kompletne lokalizacije posredstvom paketa Microsoft Office Language Pack 2007 za srpski jezik. Reč je o instalacionom sadržaju koji dolazi na jednom CD-u na kome se nalaze skoro svi dodaci koje sadrži i lokalizovani Build; kažemo "skoro svi" - ovakvim angažovanjem ne možete da angažujete ćirilicu, jer ćirilični LIP paket (koji, inače, dolazi uz lokalizovani Build) nije priložen i na CD-u sa jezičkim paketom. Ne znamo da li je reč o nekom tehničkom ograničenju ili je razlog neke druge prirode: šteta je što ne postoji ta opcija za korisnike koji vole ćirilicu na interfejsu. Za angažovanje srpskog jezika u engleskoj varijanti sistema Office 2007 nema posebnih preduslova; ovaj dodatak nije potrebno aktivirati.

Ako ste instalirali srpski Build, možete birati između dva pisma. Ako ste angažovali Language Pack, možete birati između engleskog i srpskog, na latinici.

Postupak instalacije veoma liči na samu instalaciju sistema Office 2007; štaviše, možda će vas zbuniti to što procedura navodi utrošak diska koji je, zapravo, zauzela postojeća instalacija, a detaljne opcije izgledaju kao da birate čitave programe koje ćete instalirati. Optimalno je da pustite punu instalaciju i sačekate da se posao završi. Ako insistirate da iz sadržaja izvučete samo alatke za jezičku proveru, tada možete onemogućiti sve stavke osim Deljene funkcije sistema Office / Alatke za proveru. Time ćete ostvariti izvesnu uštedu prostora na disku, mada u današnje vreme to nije bogzna kakav argument. Osim toga, nakon takvog izbora pri instalaciji jezičkog paketa, primetili smo nepredvidljive rezultate: iz nekog razloga, Excel je "povukao" jezičku školjku, dok ostali programi nisu. Pošto je srpski bio aktiviran na interfejsu, a datoteke pomoći nisu bile na raspolaganju, došlo je do konačne neusaglašenosti podsistema. Zato, ponavljamo, svakako izaberite kompletnu instalaciju komponenti.

Koji će jezik biti aktivan u Office programima nakon instalacije jezičkog dodatka, zavisiće od podrazumevanog jezika platforme. Baš nalik promeni pisma u Build verziji sistema, jezik ćete menjati u programu Microsoft Office 2007 Language Settings (ovog puta, i ime podmenija je na engleskom: Microsoft Office / Microsoft Office Tools). Takođe, sad ste slobodni da ukrstite jezik sistema pomoći i jezik interfejsa, ako ste spremni na tu čudnu kombinaciju. I opet, važi ista opaska o očuvanju predložaka: ako menjate jezik interfejsa, nemojte u ovom programu da menjate podrazumevani jezik na kartici Editing Languages, nego potrebne izmene obavezno načinite u samim programima.

Bez obzira na vaš izbor jezika radne površine, jezičke alatke rade valjano. Preduslov je da jezik uređenja dokumenta bude ispravno definisan.

Ujedno, ovo je i odgovor na često postavljeno pitanje, koje glasi "kako da angažujem samo jezičke alate, a ne i interfejs na srpskom". Odgovor vam je verovatno već jasan: instalirajte Microsoft Office Language Pack 2007 za srpski jezik, overite u programu Language Settings da je interfejs definisan na engleskom, a napokon u Wordu i drugim programima definišite srpski kao podrazumevani jezik. Brza pomoć u Wordu: otvorite dijalog Review > Proofing > Set Language; obeležite srpski u željenom pismu, ako već nije obeležen; ako ne želite interaktivnu proveru spelovanja (podvlačenje crvenom talasastom linijom), uključite polje za potvrdu Do not check spelling or grammar; najzad, kliknite na dugme Default, a zatim potvrdno odgovorite na postavljeno pitanje. Nakon ove operacije, svi vaši budući dokumenti će biti definisani na srpskom i jezičke alatke će raditi valjano. Ukoliko su neki vaši prethodni dokumenti zaostali sa pogrešnom definicijom jezika, obeležite ceo tekst (Ctrl+A) ili deo koji se odnosi na srpski, pa upotrebite dijalog Language kako biste promenili taj atribut teksta; to je ključ za povezivanje teksta sa odgovarajućim rečnikom.

Uzgred, kad ste već u tom dijalogu... Prođite kroz spisak i obratite pažnju na jezike pored kojih postoji ikona "ABC" sa znakom za potvrđivanje: to su jezici za koje su vam raspoložive jezičke alatke. Neka vas ne zbuni to što mnogi strani jezici imaju više definicija (engleski čak 18), jer je reč o internim kodovima za države. Gde je to bitno, predmet je neke druge priče; jedino važno u ovom času je da za sve te definicije važi primena istog rečnika.

Posle svega

U neku ruku, potpisnik ovih redova je tek ovim višednevnim eksperimentom završio posao započet pre tačno godinu i po dana. Naime, s obzirom na to da sam veći deo vremena u projektu lokalizacije proveo radeći na Office serverima, tada su mi promakle neke pojedinosti koje se tiču glavnih programa. I da nije bilo tako, osećaj da je reč o poslu "bez kraja i konca" ne bi bio različit. Organizacija posla je bila izuzetno složena, standardi za rad rigidni, a rokovi su neprekidno visili nad glavom. Ako ste ikada napravili preko sto radnih sati za šest uzastopnih dana, možda će vam biti malo jasnije... Za ispoljavanje ličnog mišljenja, u kome nikad ne oskudevam, retko sam imao priliku, pa je ostalo dosta toga što bih uradio drugačije. No, svejedno, svetu se ne može ugoditi: neke moje kolege i dalje tvrde da se sadržaj edituje, a ne uređuje; da se dokument printa, a ne štampa; i da ne nabrajam još barem stotinjak spornih termina lokalizacije o kojima bih i ja (i te kako) imao šta da kažem kada bih imao vremena na pretek.

Prost savet za većinu onih kojima se lokalizacija ne dopada glasi: nemojte da koristite programe na srpskom. Ali, nemojte drugima nametati svoje mišljenje: mislite i na one kojima je engleski zaista strani jezik i ne osećaju se lagodno dok ga koriste. Takvih korisnika ima više nego eksperata i lokalizacija je, najpre, namenjena njima.

Za ovih nekoliko godina koliko je srpski jezik aktivan u softveru Microsofta, otkrio sam zanimljivu pojavu: bezmalo svaki "obični" korisnik koji je angažovao Windows XP i Office 2003 na srpskom, dočekujući tu priliku kao ozebao sunce, daje visoku ocenu kvalitetu obavljenog posla. Uveren sam da će se to desiti i ovog puta, kao i da ekipi koja je iznela taj izuzetno teški posao neće biti zamereno na ponekoj omašci. Na stranu činjenica da ta ekipa nije odgovorna za neke naknadno otkrivene propuste, ali to je neka druga priča.

Preostaje još da vidimo kakvi su rezultati lokalizacije Viste; taj posao je radila ekipa u čiji rad nisam imao uvida. Lokalizacija operativnog sistema je obimom manji, ali ništa manje naporan i osetljiv posao. Pomalo me plaši to što nije bilo direktne koordinacije između timova koji su vodili dva projekta, osim što su korišćeni neki zajednički matični resursi (Microsoft obezbeđuje ekipama polazne rečnike i daje pristup u zatvorene lokacije sa bazama terminologije). Sinhronizacija osnovnih termina na nivou cele radne platforme je izrazito važna za korisnike; novih pojmova ima mnogo, pa se nadam da tu neće biti kapitalnih razlika.

Lokalizacija softvera je, ponoviću opasku s početka, važna pojava za mnoge korisnike kojima informatika predstavlja samo sredstvo za ispunjenje potreba na radnom mestu. Kada radite u okruženju koje nije odbojno, često ćete imati impuls da isprobate nešto o čemu ranije niste ni razmišljali da je izvodljivo. Biće to prvi korak u dostizanju bolje veštine: kada je Microsoft davao signale o poboljšanom korisničkom iskustvu u sistemu Microsoft Office 2007, to je upravo značilo da očekuje takav pravac rasta znanja pri upotrebi poznatih programa. Nema razloga da se i vi ne okušate u takvom iskustvu ili, ako ste odgovorno lice u IT sektoru nekog preduzeća, da ne obezbedite priliku korisnicima u firmi da se osete slobodnijim u svakodnevnom radu. Sve varijante lokalizacije su već raspoložive u ponudi vašeg ovlašćenog prodavca softvera, koji će vam i pomoći u odabiru optimalnog vida angažovanja lokalizacije. Office je ponovo na srpskom, ovog puta u kompletnoj paleti programa: zašto biste čekali?