Autorski članci
uređuju Dragan Grbić i Branislav Mihaljev, MVP

Microsoft Office OneNote 2007: Zapiši odmah, koristi uvek!

Nivo:
NIVO 1 - Prilozi namenjeni svakom korisniku, pa i početniku. Među ovim prilozima se nalaze i oni "obavezni", tj. preporuke koje bi svako trebalo da prihvati u redovnom radu.

Piše: Dragan Grbić

OneNote prosto morate da zavolite, jer je to redak primer korisničkog programa koji se potpuno prilagođava vama, umesto da bude obrnuto. Aktuelna verzija programa donosi još više, čak i ako to niste očekivali.

Jeste li prezasićeni raznovrsnim informacijama? Ako niste, to znači da ne koristite računar. Jedna od neposrednih posledica razuđene primene modernih informacionih tehnologija je u tome da postaje sve teže da organizujete razne informacije koje dolaze sa svih strana. I pored toga što moderni operativni sistemi nude predloške organizacije sadržaja na nivou korisničkog profila (kao što su strukture unutar foldera My Documents), vi pre ili kasnije ipak odlučujete da napustite takvu postavku. Kopirate neke datoteke na drugu particiju, neke važne poslove koncentrišete na desktopu, sadržaj primljen e-poštom samo obeležavate i zadržavate u matičnom programu. Brze beleške vodite u nekom programu koji sadrži modul za "cedulje" ili pravite tekstualnu datoteku na nekom posebnom mestu. Zanimljivi sadržaj na koji ste naišli tokom surfovanja po Web stranicama čuvate kao offline sadržaj na posebnom mestu koje ste predvideli za arhiviranje. Office datoteke koji se tiču posla držite na jednom mestu, privatne i manje važne sadržaje na drugom...

I da ne nabrajam dalje, razumeli ste suštinu: već tri meseca, kad god naiđete na nastali nered, svaki put kažete "srediću to u petak", ali to nikad ne učinite. Metež raste i u jednom času više ne možete da pronađete neki sadržaj, jer ne možete da se setite čak ni u kom obliku ste ga sačuvali, a kamoli gde. Iz nekog razloga, pretraga diska ne daje rezultate, pitate se zašto... Vaš sistem informacija počinje da se urušava kao kula od karata.

Problem baratanja heterogenim oblicima elektronski zapisanih informacija nije novog datuma; odavno postoje pokušaji da se sa neželjenim efektima izađe na kraj, što je bilo rešavano na različite načine. Razni programi za upravljanje ličnim informacijama, kakav je današnji Microsoft Outlook, mogu relativno uspešno da odgovore na zahtev, ali samo u uslovima kada je neki oblik informacije moguće ukalupiti u neki od strukturnih predložaka; ne možete baš sve i baš uvek čuvati u takvim skladištima. Pokušaj iz drugog ugla je takođe poznat: to je indeksiranje celokupnog sadržaja nekog organizovanog prostora. Takva iskustva su preneta iz baza podataka, gde indeksi čine suštinski bitan element efikasne eksploatacije skladišta podataka. Vremenom smo neke slične zahvate videli i u drugim podsistemima, kakav je Internet, gde Web serveri nude indeksiranu pretragu, a "Web pauci" i razni prikupljači sadržaja formiraju javne indekse koje lako eksploatišemo; najbolji primer je čuveni Google, koji je nezamenljiv asistent skoro svakog korisnika Interneta. Takve alatke postoje i na nižem nivou: Google Desktop Search je zanimljiv oblik održavanja indeksa koji pokriva celokupan skladišni prostor na diskovima na računaru korisnika, gde se na upit dobija spisak sadržaja u mnogim popularnim oblicima (od imena i sadržaja dokumenta do nekog metazapisa u datoteci fotografije ili muzičke numere). Windows Vista promoviše sistem za pretraživanje kao jedan od centralnih oblika interakcije sa korisnikom; polje Search koje postoji u Start meniju je mnogim korisnicima novog operativnog sistema postalo omiljeno mesto, jer se među rezultatima, gotovo trenutno, pojavljuju sadržaji raznih oblika (programi, dokumenti, prepiske).

Međutim, iako odgovaraju mnogim potrebama, ovakvi sistemi ne zadovoljavaju baš sve potrebe, jer se bave samo posledičnim potrebama. Ne možete unapred predviđati kakvim strukturama ćete morati da baratate dok radite neki složen posao; najvažnija osobina opisanog meteža na disku je nedostatak strukture, pa vam naizgled preostaje samo da napravite neki folder na disku u kome ćete čuvati sve što se tiče jednog posla. A opet: da li se jedan zapis uvek odnosi samo na jedan posao? Deluje kao da se vrtimo u krug: kakvu god zamisao o rešenju da imamo, ona ima neku ozbiljnu manu. Ima li rešenja?

Rešenje postoji, a nastalo je skoro samo kao uzgredna dobit od namere Microsofta da unapredi svoj trivijalni program namenjen Tablet PC računarima. Naime, kako je popularnost ove neobične hardverske platforme počela da raste, pokazalo se da Microsoft Journal, prosti program namenjen beleženju perom (aktivna rukopisna komponenta), ne zadovoljava sve potrebe korisnika. Program Journal nije bogzna kako odgovorio na potrebu slobodnog organizovanja grupa informacija, a njegova interakcija sa okolinom je bila daleko od idealne. S obzirom na to da je pitanje beleženja raznih informacija večito gorući problem, napravljeno je hibridno rešenje: pre nekoliko godina, objavljen je Microsoft Office OneNote 2003, tada nezavisni program zamišljen kao alternativno proširenje platforme za mobilne korisnike. Veoma brzo, taj program je funkcionalno proširen raznim mogućnostima u servisnoj ispravci, a njegova rastuća popularnost i osobine su dovele do toga da razvoj nove verzije tokom pripreme sistema Office 2007 postane jedna od najzanimljivijih potraga za "idealnim korisničkim programom" koju je Microsoft ikada preduzeo. Ovog puta, pozabavićemo se programom Microsoft Office OneNote 2007 u pokušaju da odgovorimo na zanimljivo pitanje: da li se pred nama nalazi program koji može da nas, jednom zauvek, reši neželjenog meteža na disku?

Optimalno je da vas OneNote uvek čeka spreman

Ne može prostije

OneNote je jedan od retkih programa o kojima je teže govoriti nego ih koristiti, jer postoji opasnost da neko ko nije video program posumnja u tezu da je reč o veoma jednostavnom programu. Osnova je, pak, zaista jednostavna za objašnjavanje i ukratko se može opisati ovako: program uvek čuči u prikrajku, a vi ga otvorite kad god želite da zapišete, iskopirate ili prevučete bilo kakav sadržaj (tekst, sliku, datoteku dokumenta). Kad završite, uklonite prozor sa desktopa da vam ne smeta - i to je sve! Ne postoji čak ni komanda za čuvanje (Save), ali sve odmah ostaje sačuvano. Štaviše, Onenote raspolaže i sopstvenim sistemom za pravljenje rezervnih kopija celokupnog sadržaja. Ništa posebno, rekli biste; ali, to je tek početak. OneNote raspolaže hijerarhijom koju razvijate po želji ili potrebi: prostor na kome zapisujete sadržaj je virtuelni papir podrazumevano neograničenih dimenzija, po kome možete početi da pišete ili crtate bilo gde i bilo kad. Kada vam je potrebno, otvorićete novi list "papira", zapisati naslov (ako želite) i opet raditi bilo šta na njemu. Više stranica se okuplja u sekciju koju imenujete po želji; više sekcija čini celinu koju nazivamo beležnicom (notebook) i to je najviša celina organizacije, osim "male" pojedinosti da u aktuelnoj verziji možete raspolagati i sa više otvorenih beležnica; sami odlučujete koje su otvorene u istom času. Osim što sad raspolažete jednim nivoom hijerarhije više, postoje i neke druge pozitivne posledice o kojima ćemo kasnije reći nešto više.

Za početak, samo zapišite bilo šta i zatvorite prozor

Prva pojedinost u ovom opisu glasi "čuči u prikrajku": reč je o opciji za koju slobodno možemo reći da predstavlja jednu od suštinski najvažnijih pojedinosti koje OneNote čine toliko korisnim. Uporedite to sa običnim rokovnikom: od njega nema mnogo koristi ako vam uvek stoji u akt-tašni, tako da ga vadite svaki put kad želite nešto da zapišete, pa ga vraćate u tašnu. Ukoliko konfigurišete OneNote da uvek bude dežuran u polju za obaveštavanje (systray), najbrže će biti da mu pristupite otvarajući ga u režimu za zapisivanje uzgredne beleške prečicom Win+N. Otvoriće se prozor bez mnogo detalja na radnoj površini: zapisaćete nešto ili preneti na to mesto, zatvoriti prozor i nastaviti dalje. Ako želite da pristupite programu u punom režimu, otvorićete ga klasičnim putem ili prečicom Win+Shift+N; tada ćete sve ranije prikupljene uzgredne beleške zateći u beležnici pod naslovom Unfiled Notes ("neklasifikovane beleške"), gde svaka beleška predstavlja jednu stranicu, pa je možete preneti na neko drugo mesto, predviđeno nekim poslom, prostim prevlačenjem jezička stranice mišem. Dežurna ikona u sistemskom polju za obaveštavanje krije još jednu funkciju: prečicom Win+S, pokrenućete režim hvatanja sadržaja sa ekrana; kada prevučete "mušicom" po dijagonali područja, područje će biti sačuvano kao slika, a program će pride zapisati datum i vreme hvatanja slike. Možete sami odlučiti da li će uhvaćena slika ostati i kao clipboard sadržaj za potrebe trenutne primene u nekom drugom programu.

Sasvim je moguće da još uvek ne uočavate neku suštinsku prednost ovakvog pristupa. Međutim, sada prave stvari tek počinju.

Najpre, upadljivo je prilično inteligentno ponašanje programa pri kopiranju sadržaja: kad god je moguće, OneNote će uz kopirani sadržaj zapisati njegovo poreklo; ovo je posebno zgodno ako prenosite pasus teksta sa neke Web stranice dok surfujete - uz podatke o času kopiranja, biće zabeležena i puna URL adresa polazne stranice, što je dobra referenca ako treba da se vratite na polazište. Uz svaki preneti sadržaj ma koje vrste, možete odmah zapisati belešku koja će mu ostati pridružena. I ne samo to: ako želite, vrlo lako ćete kategorisati razne priloge nekom grafičkom oznakom koja ima unapred predviđeno ime i značenje. Da bi sve išlo brže, možete napraviti svoj raspored tih oznaka, pa koristiti prečice Ctrl+cifra umesto da koristite paletu tih oznaka. Ovakva praksa obezbeđuje kumulativnu dobit: sav raspoloživi tekst se automatski indeksira, a kategorije predstavljaju podatak više koji olakšava pretraživanje. I sad dostižemo prvu poentu: uz jednokratni ulog od nekoliko sekundi po zapisu, vi od potpuno neuređene gomile podataka postepeno formirate sadržaj koji ćete lako eksploatisati.

Kako napraviti red

Da bi stvari bile zanimljivije, pobrinuo se i novi modul za optičko prepoznavanje teksta na slikama: čak i to je raspoloživo za pretraživanje, sve sa obeležavanjem mesta nađenog pojma pastelnom bojom! A ako ste već podrazumevano uključili režim prepoznavanja teksta na slikama, u jednom potezu ćete ga iskopirati na drugo mesto. Na žalost, ovaj modul je dostupan samo na nekoliko najfrekventnijih svetskih jezika, a ne i na srpskom. Istina, kvalitet mehanizma za prepoznavanje teksta nije na nivou profesionalnih alata za te namene, ali i to je dobro polazište za ambulantne potrebe.

Mesta obeležena žutom bojom označavaju rezultate nađene na osnovu upita; uključeni su tekst na slici i rukopis

Na prvi pogled, poboljšanja na radnoj površini aktuelne verzije programa nisu bogzna koliko velika; Onenote ne koristi novi koncept Office trake (ribbon). Simultana primena više beležnica je dovela do razvoja organizacionog okna na levoj strani; u oknu koje se može i skupiti uz levu ivicu prozora popisane su otvorene beležnice, a u njima možete birati detaljnost vidljivosti nivoa hijerarhije. Ako je okno skupljeno, pomoći će vam alternativni prikaz sadržaja All notebooks pri dnu okna. Uzgred, nova organizacija dopušta i mogućnost prevlačenja sadržaja bilo kog nivoa hijerarhije, od stranice do cele grupe sekcija, što je u prethodnoj verziji programa bilo navedeno kao najveći nedostatak.

Okno za organizovanje navigacije je razvijeno u skladu sa novim obimom

Prevlačenje sadržaja je u redu ako reorganizujete skupove informacija; ali, šta učiniti ako neki sadržaj ima korisno značenje na više mesta? Postoji jednostavno rešenje i za to: u kontekstnom meniju bilo kog pasusa, stranice ili sekcije postoji komanda Copy Hyperlink to this Paragraph (il this Page, this Section), čime ćete uhvatiti vezu; pređite na ciljno mesto, pa samo zadajte komandu Paste i dobićete vezu ka referentnom sadržaju. Ova funkcija je vrlo dobar primer jednostavnosti koja dominira u programu: kada njome ne biste raspolagali, bilo bi mnogo teže, a očigledno je da ovakvu funkciju nije bilo teško napraviti. Povezivanje lokalnog sadržaja unutar programa je tek početak: imate mogućnost da pravite veze ka Office dokumentima i ka lokacijama na disku ili na mrežnom resursu; štaviše, OneNote podržava veze i ka određenim segmentima u dokumentima (pasus u Word dokumentu, slajd u PowerPoint prezentaciji, itd), u skladištu Outlook podataka (kontakti, poruke, zadaci) i na Web stranicama. Kao najzanimljiviju konkretnu pojedinost na ovom planu ističemo opcije upravljanja spoljnim dokumentima: osim kao prilog ili hipervezu ka dokumentu, sadržaj možete uvesti i kao tzv. otisak (printout), što je nepromenljivi sadržaj koji prikazuje dokument kao sliku kojoj ćete lako pridruživati razne beleške.

Da sitnice život znače, govori i pozitivna reakcija korisnika na dve nove mogućnosti koje su postale omiljene (i opet - uz očuvanje jednostavnosti). Najpre, to je odličan rad sa tabelama: bez gubljenja slobode da započnete zapis bilo gde na stranici, tokom pisanja prosto pritisnite taster TAB i napisani sadržaj će se odmah naći unutar upravo formirane ćelije, a naći ćete se u novoj ćeliji desno od prve. Uzastopnim pritiscima na TAB napravićete nove ćelije u redu, a pritiskom na Enter formiraćete novi red tabele. Sa formiranom tabelom možete upravljati kako god vam padne na pamet, prilično nalik sličnoj operaciji u Wordu.

Rad sa tabelama je unapređen, čime olakšavate uređenje sadržaja na stranici beležnice

Druga novost je verovatno posebno korisna ako koristite rukopisnu komponentu na Tablet PC računaru, što na žalost nismo mogli da proverimo, ali smo zadovoljni i opcijom pisanja sa tastature: raspolažete mogućnošću da napišete aritmetički izraz, pa čak i funkciju nalik onoj kako biste je pisali u Excelu; kada napišete znak jednakosti, pa pritisnete Enter, OneNote će trenutno izračunati rezultat! I o ovome nema šta da se kaže, osim da prenesem svoje lično iskustvo: još od prve Beta faze, otkad koristim OneNote 2007, zahvaljujući ovoj opciji, nijednom nisam pokrenuo Windows kalkulator...

Interaktivne formule su izuzetan dodatak postojećoj udobnosti radne površine

Multimedijalne mogućnosti programa OneNote su usmerene na celishodno hvatanje beležaka u audio i video obliku, ukoliko računar na kome radite raspolaže perifernim uređajima za te namene (mikrofon, Web kamera). To nije novo u aktuelnoj verziji, ali i dalje pleni atraktivnošću. Posebno je zanimljiva logička veza koja se na stranici uspostavlja dok zapisujete beleške u toku snimanja: kada kasnije budete preslušavali snimljeni materijal, program će uredno aktivirati svaki pojedinačni zapis koji početkom vremena pisanja odgovara trenutku na snimku; takođe možete odabrati belešku i preslušati fragment snimka koji joj odgovara.

Postoji još jedna novost na ovom planu; istina, tek je u povoju, a zahteva najjači hardver da bi funkcionisala. Naime, u programu OneNote 2007 je uvedena mogućnost prepoznavanja i pretraživanja audio zapisa, pri čemu se kriterijum za pretragu unosi kao tekst. Isprobao sam tu funkciju i nisam došao ni do kakvih suvislih rezultata. Ali po jutru se dan poznaje: ova tehnologija će sigurno napredovati vremenom (Windows Vista raspolaže već sasvim upotrebljivim interfejsom za govornu kontrolu sistema). Uz brzi razvoj tehnologija za prepoznavanje rukopisa, što je svakako važan ergonomski faktor primene programa poput ovog, postajemo svedoci začetka nekih novih trendova u praksi.

Modul za audio snimanje hvata vezu između vremenske tačke snimka i časa zapisivanja beleške

Mogućnosti za saradnju

Nemojte da ignorišete značaj grupnog rada u Office programima. Čak i ako ste isključivi pojedinac u interaktivnom radu, kad-tad će vam biti od koristi poneka mogućnost direktne saradnje dva računara. Možda biste rekli da tu nema ničeg novog ili vam i dalje nije bitno, ali kad prvi put budete videli kako OneNote radi u grupi, nećete moći da sakrijete iznenađenje.

Najpre da vas podsetimo da OneNote principijelno radi sa neuređenim podacima, u potpunom ad hoc maniru; unutar jedne stranice ne postoji praktično nikakva struktura (osim naslova). Kada napravite novu beležnicu i dodelite joj atribut deljene, možete odmah uputiti pozivnicu saradnicima da definišu vezu ka njoj. Tada na scenu stupa operativnost koja je očigledno pozajmljena iz Groove tehnologije: dolazi do sinhronizacije sadržaja na računarima koji su ostvarili vezu za polaznom beležnicom. Od tog časa, počinje "ludilo": svi korisnici mogu interaktivno da unose i menjaju sadržaj na stranici, a svi ostali će videti te izmene u veoma kratkim intervalima, dovoljno brzo da možete napraviti online briefing u programu OneNote; to bi neodoljivo podsećalo na grupu ljudi koji sede za stolom na kome se nalazi veliki komad papira po kome svi pišu i crtaju u isto vreme! Ako se i zateknete van mreže, nema problema: sinhronizacija će biti obavljena u času kada se vratite u mrežu u kojoj je veza definisana. Ovo će vam besprekorno pomoći ako koristite više od jednog računara; kada bi mi neko sada oduzeo ovu mogućnost, verujte da bih imao grdnih problema da ponovo organizujem svoje beleške. Samo ova pojedinost je učinila rad na prenosnom računaru kvalitativno višim, jer sam apsolutno prestao da brinem da li su podaci potrebni za trenutni posao uvek uz mene.

Slika je preuzeta kao screenshot sa ekrana; alatke u traci na dnu sadrže alatke za crtanje po stranici. Uzgred, vaš komentator se prilično iznenadio kad je video svoj notebook na naslovnoj strani Microsoftovog sajta...

Ako su vaši apetiti za povezivanjem ozbiljniji nego što je razmena između dva vaša računara ili sa nekim kolegama u firmi, a raspolažete infrastrukturom za saradnju na višem nivou, OneNote će uspešno iskoristiti i to: deljene beležnice mogu biti pohranjene na SharePoint lokaciji. Osim očiglednih prednosti za vas kao korisnika programa OneNote, kao što je to pristup sa bilo koje tačke na kojoj vam je dostupan sadržaj u ekstranetu, postoji i korist u drugom smeru. Naime, upravo je primena OneNote beležnica iskorišćena kao sredstvo za opciono korišćenje SharePoint prostora koji neće biti toliko strogo ukalupljen u strukturu kao što je to uobičajeno. Ovaj zanimljivi sinergijski efekat je ogledalo aktuelnog trenda koji Office 2007 nudi u najširem smislu: dok god postoji bilo kakav način zapisivanja i eksploatacije podataka, ne morate se ograničavati na tehničku formu. Sa stanovišta integrisanog pristupa, ovim je OneNote 2007 na velika vrata uveden u istu ravan kao i ostali, "veliki" Office programi.

Govoreći o saradnji, rastuća fleksibilnost je obostrana: kada instalirate OneNote 2007 na svoj sistem, zateći ćete prečice ka programu na mnogim, zamalo neočekivanom mestima. Da biste napravili otisak dokumenta, ne morate prevlačiti dokument na stranicu: u vašem sistemu će biti definisan virtuelni štampač Send to OneNote 2007 koji funkcioniše iz bilo kog programa i kao takav predstavlja čak i dobru varijantu za probno štampanje sadržaja, a bez utroška papira. Outlook 2007 raspolaže komandom Send to OneNote za stavke kalendara, e-poruke, kontakte i ostale detaljne informacije; sličnim mogućnostima raspolaže i program Microsoft Office Communicator 2007, čije objavljivanje finalne verzije očekujemo ovog leta. Uzajamna veza dva programa je tesna: kada obeležite neku OneNote stavku kao zadatak, ona se automatski prenosi u spisak Outlook zadataka.

Outlook i OneNote dobro rade zajedno, posredstvom alatki za direktnu saradnju koje sadrže i jedan i drugi program

Poslovni svet postaje mobilan, a Office 2007 sadrži mnoge funkcije za tu svrhu. Kao jedan od najozbiljnijih zahteva aktivnih korisnika programa OneNote, nova verzija donosi i varijantu primene na mobilnom Windows uređaju (Pocket PC, Smartphone), uz primerene opcije sinhronizacije u oba smera. Možete zamisliti čak i ovakav scenario: mobilnim uređajem fotografišete nečiju papirnu vizitkartu, prenesete sliku u "veliki" OneNote, OCR komponenta pročita sadržaj, čime sadržaj vizitkarte postaje podložna pretrazi. Uz OneNote 2007 dolazi i nova verzija programa ActiveSync koja će se pobrinuti da operacije razmene sadržaja budu izvedene lako i valjano.

Sve pomenute mogućnosti predstavljaju tek početnu sliku mogućnosti programa OneNote 2007: kreatori nove verzije programa su učinili mnogo i na planu fleksibilnosti koja omogućuje zanimljivu budućnost programa. Objavljen je programski interfejs (API) za uvoz i izvoz, kao i onaj za proširivanje mogućnosti programa pisanjem nezavisnih programskih komponenti (add-ins). Ovim se obezbeđuje da uobličite OneNote onako kako vam najviše odgovara; razvojni tim je napravio zanimljivu atmosferu na svom blogu, formirajući jezgro buduće zajednice nezavisnih OneNote projektanata rešenja. Prvi primeri tih proširenja, koje smo imali prilike da isprobamo još početkom ove godine, obećavaju da ćemo o rezultatima ove inicijative sve više čuti, a verovatno ih i koristiti.

Šta bismo više poželeli?

Ko zna koliko puta ste čuli onu misao koja kaže kako jednostavnost čini jednu od najvažnijih odlika genijalnosti. Istina, nazivati jedan komercijalni program genijalnim je čin koji nosi određeni teret. Ali, ako ste bili u prilici da koristite OneNote barem tokom sat vremena intenzivnog rada, vrlo je verovatno da će vam baš takva pomisao pasti na pamet. Reč je o programu koji je toliko lako koristiti da vam za njegovu upotrebu ne treba praktično ni pet minuta obuke, a da pritom ne napravite nikakvu grešku. Uostalom, o kakvim greškama može biti reč ako raspolažete prostorom za sve oblike zapisivanja, kopiranja, crtanja, obeležavanja i ko zna kakvih drugih radnji, i to gde god hoćete i kako god vam odgovara, a da pritom ne morate da mislite čak ni da li je postavljeni sadržaj sačuvan? Korišćenje elemenata organizacije u programu OneNote se ne razlikuje od korišćenja nekog rokovnika koji nosite sa sobom svuda, pa možete, ali ne morate da počnete da slažete podatke u neke suvisle celine. Doslovno šta god da radite u bilo kom programu, OneNote je uvek pri ruci, omogućujući vam da u njemu sačuvate ma kakvu informaciju, misao, sliku, adresu, telefonski broj, a da to ima ili nema veze sa onim što trenutno radite. Da li biste mogli da zamislite više?

Zapravo, glavni trik je u tome što ako zamislite više što biste hteli, izvesno je da će i to biti na raspolaganju. Poznajem barem desetak svojih kolega, među kojima ima ljutih profesionalaca sa dugogodišnjim stažom, koji kažu da su postali ovisnici o programu OneNote. U poslednje tri i po godine, čuo sam ko zna koliko hvalospeva i ni jednu jedinu suvislu primedbu od ljudi koji koriste OneNote. O komentarima nakon susreta sa novom verzijom da i ne govorim - opet niko nije rekao ništa što bi išlo protiv najviše ocene. Imam prijatelja koji je odabrao slabiji model prenosnog računara nego što je prethodno planirao da kupi, govoreći da je presudilo to što je uz njega dobio licenciran OneNote. Izvinite, da li još uvek mislite da je nazivanje takvog programa genijalnim prejaka reč? Znam da nekim čitaocima veoma smeta hvalospevni ton u prikazima softvera i spreman sam da primim na sebe svaku kritiku zbog takvog nastupa. Međutim, zamoliću vas da pre bilo kakve rasprave pripremite neke ozbiljne argumente; biće mi zadovoljstvo da ih saslušam, tim pre što ćete možda biti prvi sa takvim nastupom.

Čak i u vreme prve verzije programa, govorili smo da je veliko pitanje šta bismo mogli još da poželimo da ima, a da nije već na raspolaganju. Pa ipak, broj novosti koje je OneNote 2007 doneo zaslužuje svako poštovanje; a sada, opet se javlja slična misao: ne bih bio u stanju da zatražim mnogo više od onog čime raspolažem u svakodnevnom i vrlo intenzivnom korišćenju na dva računara. Najbolje od svega: prestao sam da vodim računa gde sam šta zapisao! OneNote se brine o tome, jer moja glavna beležnica je deljena, a sinhronizacija teče neprimetno kroz moju kućnu mrežu...