Autorski članci
uređuju Dragan Grbić i Branislav Mihaljev, MVP

Microsoft Expression: Izraz za budućnost

Nivo:
NIVO 2 - Među ovim prilozima se nalaze preporuke koje se uglavnom odnose na bolje snalaženje i efikasniji rad: dodatni trikovi koji će biti svakom od pomoći i koji upućuju na prag napredne upotrebe programa.

Piše: Dragan Grbić

Odlukom da podeli svoj uspešni komercijalni proizvod na dva sistema sa različitim putanjama dalje evolucije, Microsoft je napravio potez kakav se retko beleži. Nova familija Microsoft Expression ima veću ulogu nego što to u prvi mah možete da primetite.

Bilo bi veoma teško proceniti kako bi današnja informatička scena izgledala da se tokom devedesetih nije desila "eksplozija Interneta". Zaslugu za taj munjeviti rast, za koji se svi slažu da je jedinstven u novijoj istoriji primenjene tehnologije, zapravo nosi World Wide Web, servis koji je svakome pružio šansu za humani način publikovanja jednostavno dostupnog sadržaja. Analiza tih dešavanja danas je više sociološko nego tehničko pitanje. Međutim, jedno tehničko pitanje uvek ostaje otvoreno: s obzirom na to da sve veći broj nas ima realnu potrebu za eksploatacijom Web resursa ne samo kao korisnik, nego i kao autor, koliko smo realno sposobni da udovoljimo merilima standarda, dizajna i, ako baš hoćete, ukusa? Pitanje je moguće i preinačiti, a da tragamo za istim odgovorom: koliko je raspoloživi softver za autorizaciju i publikovanje sadržaja važan kao alatka koja udovoljava našim potrebama, a koliko smo mi sami sposobni da pazimo na kvalitet rezultata? A pre nego što biste pokušali da odgovorite na to pitanje, zapitajte se i ovo: imate li vremena da se posvećujete detaljima? Da li je sajt koji održavate usaglašen u svim Web pregledačima? I da ne zaboravimo na ono pitanje na koje još uvek niko nema odgovor: da li ste spremni na iskušenja koja će Internet kroz samo nekoliko godina postaviti pred sve nas koji koristimo taj informacioni prostor u svom poslovanju ili barem kao oblik prisustva u javnosti?

Kakve god odgovore bi svako od nas pokušao da pruži, verovatno bismo došli do barem nekoliko zajedničkih imenitelja. Naravno, danas nema dileme: efikasan i celishodan softver je konstanta u svakom poslu, a pogotovo u delatnostima vezanim za eksploataciju Interneta. Osim toga, poštovanje standarda više nije samo merilo disciplinovanog rada, nego nužne potrebe da dobijeni rezultat uopšte može da se nazove upotrebljivim. Konačno, vreme je skup resurs, pa radno okruženje mora da obezbedi solidnu efikasnost, uz mogućnost da brzim varijacijama menjamo velike strukture, ako je to potrebno, a da trivijalne operacije izvodimo veoma brzo ili čak da prepustimo softveru da ih uradi za nas, prema obrascima ponašanja koja smo samo jednom utvrdili.

Današnji webmaster je osoba čiji prvi radni zadatak je da pametno osmisli celishodni upotrebni oblik neke Web lokacije. Postoje razni načini da kategorišemo sajtove prema izgledu i nameni, ali ako na čas odbacimo sve finese i scenarija (kojih zaista može da bude mnogo), možda ćemo se složiti da je najvažnija ona podela Web sajtova koja prepoznaje samostalne (tzv. stand-alone) sajtove, u kojima se celokupna eksploatacija projektuje samo na taj sadržaj, i na korporativne portale u kojima dominira čvrsta veza između različitih informacionih resursa poslovanja, pa i onih koji čine jezgro poslovnog informacionog sistema, možda i nevezano za Web prisustvo. Samostalni Web sajtovi mogu da budu pogonjeni podacima (data-driven) ili ne moraju, a na njima je često zastupljen veći zahvat dizajnerske prirode. Kod korporativnih portala, sve je podređeno upravljanju sadržajem (content management), gotovo uvek su organizovani kao Web aplikacije, a njihov sadržaj je često podeljen na javno dostupni deo i prostor koji zahteva autorizaciju (ekstranet). Takav sadržaj je namenjen korisnicima iz firme na drugim lokacijama, klijentima ili drugim zainteresovanim stranama u poslovanju. Gotovo po pravilu, dizajn takvih sajtova je minimalan, razvijen tek do mere korporativnog identiteta, a potpuno je podređen funkcionalnosti.

U poslednjih nekoliko godina, među kreatorima sajtova se desila zanimljiva podela, i to baš zasnovana na dvema vrstama sajtova kako smo to upravo pomenuli. Ova polarizacija je podelila webmastere na one koji za autorizaciju Web sadržaja dominantno koriste jedan od dva programa iz različitih tabora: jedni su koristili Macromedia Dreamweaver, a drugi Microsoft FrontPage. Iako ova podela nije sasvim oštra (a postoje i neki drugi programi za te namene, mada su svi zajedno marginalni u odnosu na ova dva), opredeljenje za jedan ili drugi program bi se mogao opisati otprilike ovako: korisnici programa Dreamweaver su uvek hvalili nadmoć tog programa u kvalitetu dizajna Web sadržaja koji su postizali; FrontPage je svakako nadmoćan kao integrator sadržaja kreiranog u poslovnom okruženju i bolje je odgovarao onima čiji informacioni prostor je zasnovan na Office klijentima i Windows serverima. Tokom prošle i ove godine, došlo je do mnogih strateških pomaka koji utiču na obe strane; štaviše, zbilo se toliko događaja da bi ih bilo teško hronološki složiti. Microsoft je krenuo u finalnu fazu pripreme svoje nove platforme Windows Vista, a Microsoft Office je proširen novom generacijom namenskih servisa, uz nedvosmislenu i konačnu orijentaciju na Internet tehnologije. Adobe je kupio celu firmu Macromedia, formirajući novi strateški front za neposrednu budućnost u domenu dizajna koji takođe gravitira ka Internetu. I baš negde u to vreme, tokom ovog proleća, Microsoft je nastupio sa planom koji se u prvi čas učinio kao banalni odgovor na aktivnosti firme Adobe; bilo nam je potrebno malo više vremena da bismo shvatili da je reč o mnogo širokoj slici, a ne o pukom marketinškom ratovanju dve ozbiljne softverske kuće.

Nametanje discipline

Najpre, kada je Microsoft Office 2007 konačno postao dostupan kao prva Beta verzija, bilo je pomalo iznenađujuće to što je program FrontPage dobio novo ime SharePoint Designer; sa takvim imenom, postala je jasna i svrha programa. S obzirom na to da većina modaliteta prodaje sistema Microsoft Office ne podrazumeva prisustvo i tog programa, nego se on prodaje kao poseban proizvod, mnogi profesionalci su se zapitali da li to znači i prekid podrške "za sve ostale" koji nisu koristili FrontPage u korporativnom okruženju. Odgovor je došao prilično brzo: već u rano proleće, promovisan je razvoj nove linije proizvoda pod imenom Microsoft Expression, a koju čine tri programa koji neće biti deo sistema Microsoft Office. Okosnicu ove nove porodice čini program Expression Web Designer (navodno, finalna verzija će se zvati Expression Web), program koji na prvi pogled kao da nema nikakvih razlika u odnosu na Sharepoint Designer. Naravno, postoje neke ključne razlike i one su prilično ozbiljne. Ali, bitnije je to što je Microsoft učinio nešto što se ne dešava često: prepoznato je da je FrontPage postao preopterećen potrebom da udovolji dvema ključnim grupama webmastera. Dalji pokušaji da svi dobiju maksimum u softverskoj i logističkoj podršci sve zahtevnijeg posla na kraju bi mogao uroditi pojavom monstruma koji ne može potpuno da odgovara različitim potrebama i jednih i drugih. Od jednog alata, stvorena su dva za koje je izvesno da će različito evoluirati u budućnosti, a različite ciljne grupe će se lako prepoznati. Za početak, pred nama su dva proizvoda, svaki unapređen u odnosu na FrontPage 2003 u znatnoj meri; o nekim osobinama programa SharePoint Designer 2007 i pratećim tehnologijama smo govorili nedavno (članak Tandem za intranet, PC #126), a sad ćemo malo da osvetlimo drugi program koji će tokom sledeće godine krenuti u komercijalnu eksploataciju.

Expression Web Designer je zamišljen kao ultimativna alatka za gradnju Web sadržaja. Pritom možete kreirati i prave Web aplikacije po standardima, a da ne poznajete ASP programiranje

Kao prvu važnu osobinu programa Expression Web Designer možda i ne treba isticati to što je radna površina kreirana tako da vam ne bi bilo na odmet da imate dva monitora ili jedan sa ogromnom rezolucijom (1280x1024 će vam možda biti tesno!). Zanima nas jedno izgovoreno obećanje u čije ispunjenje tek treba da se uverimo - a to je uvažavanje opštih standarda za Web. Verovatno ste imali bar poneko loše iskustvo zbog toga što je Microsoft dugo vremena bio sklon da tumači ISO standarde po svojoj volji, a da ih implementira na način koji je bio manjkav čim iskoračite iz najužeg okruženja proizvoda te firme. Setimo se samo koliko problema smo imali prethodnih godina na ovom podneblju zbog kodnog rasporeda CP1250 koji je nedosledan u odnosu na ISO-8859-2; da i ne pominjemo puni Unicode standard UTF-8, koji omogućuje primenu više pisama u jednom dokumentu. U kontekstu gradnje Web sajtova, znate već kakav je dril bio neophodan: uz neizbežni Internet Explorer, morali ste da proveravate funkcionalnost svakog dinamičkog elementa i u nekom Mozilla kompatibilnom pregledaču. Ako je verovati izrečenom obećanju, što nije lako s obzirom na iskustvo, takvim mukama je došao kraj: forsirana implementacija tehnologija kao što su XHTML (extended HTML), DHTML (dynamic HTML), CSS, XML, XSLT (i ko zna koliko još skraćenica) dovešće do gradnje solidnih i robustnih Web sadržaja koji u potpunosti zadovoljavaju opšte standarde. Mala digresija: Microsoft je popustio pred sveopštom navalom malih, ali veoma efikasnih Web pregledača, poput programa FireFox, pa je rešeno da će i aktivne Web aplikacije na novim platformama moći da funkcionišu u njima (pritom verovatno nisu mislili na pojavu zabeleženu prvih dana rada programa Internet Explorer 7, u kome su neke stranice sajta Microsofta "padale", dok su se sasvim lepo učitavale u Firefox).

Nakon kraćeg perioda navikavanja na pomalo zakrčeni radni prostor, ugođaj rada u programu Expression Web Designer počinje da podseća na onaj u programu FrontPage. Isprva pomalo smeta što nedostaje brzi pregled izgleda stranice (pored postojećih pregleda Design, Split i Code), ali uvek je pristupačna komanda za otvaranje odabranog pregledača u željenoj veličini prozora, što u praksi znači više. Pride, Microsoft naglašava da je učinjeno značajno unapređenje na renderovanju stranice u toku dizajna, tako da ono maksimalno odgovara realnom stanju. Međutim, to je od slabe koristi ako imate neke sadržaje koji se interpretiraju kroz spoljne skriptove, pa ćete morati da promenite naviku ako volite da često kontrolišete izvedene zahvate. S druge strane, otkrivamo i jednu poželjnu pogodnost: s obzirom na to da vam je na raspolaganju i razvoj ASP.NET sadržaja, možete konfigurisati program da po potrebi automatski pokrene mini-Web server koji će interpretirati svaki aktivni sadržaj. Ovo je najjednostavnije i zaista najudobnije rešenje koje je Microsoft do sada ponudio webmasterima: nema više onog mučenja da obezbedite koliko-toliko realne uslove za razvoj Web aplikacija na klijentskom operativnom sistemu, ako već ne raspolažete Web serverom za testiranje.

A kad već pominjemo ASP.NET, možemo reći da je razvoj aktivnog sadržaja jednostavniji nego ikad: sada zaista možete razviti Web interfejs koji je povezan sa nekom bazom podataka, a da pritom uopšte ne zavirite u izvorni kôd. Štaviše, čak je omogućeno da upotrebite neku XML datoteku da biste interpretirali podatke u toku razvoja stranice: ako je prevučete na kontrolu na stranici, XSL definicija će odmah prikazati podatke kako biste mogli da overite uređenje kontrole. A ako imate veće apetite za programiranjem, sledi još jedno iznenađenje: slobodni ste da integrišete kompletnu platformu Visual Studio 2005 kao resurs za gradnju sajta. U neku ruku, mogli smo da očekujemo da će Microsoft izvući taj adut: iskustva integracije više razvojnih sistema su značajna, pa će takav radni prostor postati uobičajen i za one koji ne razvijaju poslovna rešenja za Web.

Značajno je unapređena podrška za održavanje CSS stilova

Najočigledniji primer približavanja prakse standardu je onaj koji se odnosi na definicije oblika na stranici, što se radi primenom kaskadnih stilova (cascading style sheets, CSS). To je lako ispitati već u trivijalnom koraku: ako obeležite neku reč u pasusu i promenite font, pa pogledate HML kôd, nećete zateći oznaku <font...>, nego <span style...>, pri čemu će novi stil odmah biti definisan u zoni deklaracije stilova u zaglavlju. U oknu za održavanje stilova možete preimenovati generički naziv, a dalje i upravljati tim stilom; ako vam odgovara, uhvatićete ga mišem i prebaciti iz implicitne definicije u glavnu CSS datoteku, promovišući ga za dalje potrebe. Interakcija između spoljnih CSS definicija i sadržaja je apsolutna, pa nije potrebno da sačuvate promene u CSS datoteci, a zatim da osvežite stranicu kako biste proverili valjanost definicije stila. Interfejs daje vrlo očigledan pregled nasleđivanja i moguće kolizije stilova, što je posebno korisno ako kombinujete više CSS datoteka na nekoj stranici. Novost je i nova alatka CSS Reports koja služi za analizu doslednosti upotrebe stilova na odabranim stranicama ili na celom sajtu. Možete samo zamisliti koliko sam se iznenadio kad sam na lokalnoj verziji Praktikuma na Webu zatekao tri nedefinisana stila i nekoliko instanci direktne definicije fontova, mada sam bio čvrsto uveren da toga više nema na mom sajtu.

I ostale alatke za proveru konzistentnosti sajta nisu ništa slabije razvijene nego u programu FrontPage 2003; čak stičemo utisak da izveštaji o analizi sadržaja većeg sajta rade živahnije. Već poznati izveštaji o kompatibilnosti i pristupačnosti sajta (prema dokumentima Section 508 i WCAG) daju rigidnije i detaljnije informacije (neke od informacija su čak dostupne u toku uređenja izvornog koda kao ekranske napomene). Zastaćemo zasad na tom, najvažnijem utisku koji Expression Web Designer donosi: detaljnu analizu poštovanja ISO standarda ćemo proveriti u praksi, a činjenica je da su alati predviđeni za očuvanje tih standarda dovedeni na vrlo visok nivo. A što se tiče mnogih osobina radne površine koji život webmastera čine još lakšim nego pre - nismo ih ovog puta pomenuli, pa samo recimo da ih ima na svakom koraku.

Još dva člana porodice

Skoro smo sigurni da će pojavljivanje dva nova programa u paleti ponude Microsofta izazvati talase oprečnih mišljenja: barem nikad nije nedostajalo površnih mišljenja kad god Microsoft izbaci nešto novo. Moram priznati da sam i ja bio malo začuđen kada sam prvi put saznao za programe Expression Graphic Designer i Expression Interactive Designer. Nije prvi put da Microsoft pokušava da osvoji svoje parče kolača na tržištu grafike, ali mi se učinilo neobičnim da nudi ovakve programe. Prvi susret sa programom Expression Graphic Designer može da izazove podsmeh svakog ko ima iole iskustva u programu Adobe Photoshop, koji je danas nedvosmisleni vladar na polju grafičkog dizajna. Kontrole u programu u prvi mah deluju pomalo neozbiljno (a svakako ih ima mnogo manje nego u Photoshopu), mada posle nekog vremena provedenog u radu stvari polako dolaze na svoje mesto. Reč je o koherentnoj platformi za hibridnu kontrolu rasterske i vektorske grafike, uz rad u slojevima i podršku raznim alatima i funkcijama.

Expression Graphic Designer: neka vas ne zavara prvi utisak; cilj je ipak postignut

Međutim, ovaj program, koji je razvijen na bazi više proizvoda firme Creature House Expression, ima veoma posebnu stratešku ulogu u neposrednoj budućnosti. Dolaskom operativnog sistema Windows Vista, biće promovisano i novo korisničko okruženje koje počiva na unapređenoj grafici. Ako želite da formirate radnu površinu budućnosti, rasterski format više nije dovoljan: Aero podrazumeva i vektorske definicije radne površine. Suština dva nova programa je da postanu prve raspoložive alatke u kojima ćete moći da pripremite sve grafičke predloške za nove oblike aplikacija u svim kontekstima upotrebe. Temelj takvog razvoja čini platforma Windows Presentation Foundation, što znači da ćete za rad programa na Windowsu XP, ukoliko planirate da to i dalje ostane vaša platforma, morati da obezbedite Microsoft .NET Framework 3.0. Ta radna platforma obezbeđuje jezik XAML koji interpretira napredne grafičke atribute sadržaja u operativnom sistemu Windows Vista. Specifikacija XAML je jedan od udarnih noviteta WPF i čini prostor za tešnju saradnju između projektanta i dizajnera aplikacije. Istovremeno, to je dobar predložak za usklađenu gradnju aplikacija za raznovrsne ciljne klijentske uređaje - od Web pregledača na klasičnom monitoru, preko konzole automobila, do mobilnog telefona.

Expression Graphic Designer može da uvozi i izvozi nekoliko formata datoteka: .tif, .psd, .jpg, .bmp, .png, .gif; pride, izvozi i formate .ai, .eps, .pdf. i pomenuti.xaml format. Program podržava i direktnu saradnju sa sistemom Microsoft Office; pošto podržava punu alfa transparentnost, evo gde ćemo moći da pripremamo atraktivne predloške za PowerPoint 2007 poput onih koje smo već videli u tom programu. Dabome, postoji i odgovarajući optimizovani izvoz sadržaja za potrebe Web dizajna, računajući i prateći HTML kôd na test-stranici.

Expression Interactive Designer: razvojno okruženje podseća na Visual Studio

Nalik prvom poređenju sa programom PhotoShop, moglo bi vam se u prvi mah učiniti da Expression Interactive Designer predstavlja nekakav odgovor Microsofta na Flash tehnologiju - i opet biste se prevarili. Iako koristi slične principe razvoja koji kombinuju podatke, 2D i 3D grafiku, pa i multimedijalne sadržaje, ideja ovog programa leži u potrebi Microsofta da što pre obezbedi platformu za razvoj prototipa korisničkih aplikacija nove generacije, što podrazumeva i podršku za više platformi. Expression Interactive Designer koristi isti princip razvojnog projekta kao što to koristi Visual Studio. Takav radni ambijent čini skladnu kombinaciju grafičkog sadržaja (u tradicionalnim oblicima, ali dominantno kao XAML pripremljen u programu Expression Graphic Designer) i programskog koda (VB.NET ili C#) u kome možete razviti izuzetno atraktivan korisnički interfejs bilo kakve namenske aplikacije. U toku razvoja, kreator aplikacije može da interpretira i debaguje aplikaciju, a na kraju će objaviti sadržaj koji može biti angažovan kao aplikacija za rad u Web okruženju ili kao samostalni program. Uz probnu verziju programa kojom smo se poigrali neko kraće vreme, zatekli smo nekoliko atraktivnih primera: oni zaista izgledaju kao stvoreni za Vista okruženje. Jedan simpatični primer asocira na ponašanje sistemskih ikona na aktuelnim Macintosh računarima, i čini mi se da to nije slučajno: Microsoft odavno pokušava da parira atraktivnosti i grafičkoj nadmoćnosti te platforme. Moraćemo da sačekamo još malo da bismo saznali koliko će u tome uspeti.

Ovo nije slika neke Web stranice, nego korisnička aplikacija napisana u maniru novih standarda radne površine

Uoči prvih koraka

U času pisanja ovog prikaza (početak novembra 2006), još nema informacija kada će programi familije Microsoft Expression izaći na tržište. Ne moramo da budemo osobito pronicljivi da bismo pretpostavili kako će Microsoft požuriti da objavi programe dok Windows Vista još uvek bude "vruć" operativni sistem na tržištu; efekat prvog u klasi uvek donosi primerenu finansijsku dobit. Ali, nema sumnje da je važna i uloga koju će ovi programi imati u novom radnom ambijentu, što se posebno odnosi na Expression Interactive Designer. Tek kad nezavisne firme počnu da zasipaju tržište i shareware biblioteke programima koji su dizajnirani u duhu nove radne površine, desiće se kritični trenutak u kome ćemo svi poželeti da se okušamo na sličan način.

Biće interesantno ispitati kombinacije primene sva tri programa u jednom projektu, što će biti moguće: pripremićete grafičke predloške u programu Expression Graphic Designer, prosleđujući ih u Interactive Designer; elemente projekta ćete iskoristiti kao gradivni materijal za Web aplikaciju koja će možda koristiti neku bazu podataka čiji sadržaj će biti interpretiran na najatraktivniji mogući način. Ovakav scenario će uskoro postati prilično zastupljen, pa ako ste webmaster, bilo bi korisno da se što pre dalje informišete o programima koji trenutno nemaju nikakvu konkurenciju spram tehnologije koju su u stanju da eksploatišu. Zbog toga, ukoliko ste zainteresovani da sami isprobate kako funkcionišu programi o koje smo vam predstavili ovom prilikom, još uvek možete slobodno da ih preuzmete sa adrese www.microsoft.com/products/expression/en/downloads.aspx. Expression Web Designer je raspoloživ kao stabilna Beta verzija u punoj funkcionalnosti, dok su Expression Graphic Designer i Interactive Designer objavljeni u obliku Community Technology Preview (CTP), sa ograničenim funkcijama čuvanja rezultata. No, i to će biti dovoljno da budete pripravni kada sledeće godine Windows Vista preuzme glavnu reč. Ne preostaje vam ništa drugo, nego da se uključite u novu etapu trke kojoj nema kraja.