Autorski članci
uređuju Dragan Grbić i Branislav Mihaljev, MVP

Groove 2007 i Onenote 2007: Vrlina udobnosti

Nivo:
NIVO 1 - Prilozi namenjeni svakom korisniku, pa i početniku. Među ovim prilozima se nalaze i oni "obavezni", tj. preporuke koje bi svako trebalo da prihvati u redovnom radu.

Piše: Dragan Grbić

Nakon testiranja dva nova programa sistema Microsoft Office 2007 Beta 2, ostali smo u dilemi koja dobit od njihove upotrebe je bolja - produktivnost ili udobnost.

Prošlo je otprilike trinaest godina otkad je Microsoft ustanovio pravac integracije korisničkih programa namenjenih poslovnim primenama. Gledajući iz te perspektive, koja u današnjem svetu informatike izgleda kao čitava večnost, pomislili bismo da nije postojala tačna ideja o tome šta ćemo dobijati u neposrednoj budućnosti kao rezultat te ideje. U neku ruku, to je možda i tačno, ali samo ako bismo ignorisali evolutivne procese koji neprekidno utiču na razvoj - zbog trenda ili zbog potrebe, svejedno. Reč "integracija" je najpre značila da ćemo dobiti više programa kao paket, a da će među njima važiti izvesne mogućnosti saradnje i da će iskustvo primene jednog program biti korisno kada pređemo u neki drugi. Zatim je na red došla mogućnost programiranog združenog delovanja, gde se programi koriste kao gradivni materijal za formiranje namenskih rešenja u nekom poslu. Malo po malo, softver je razvijan do novih granica, često nas ostavljajući upitane "da li nam je ovo potrebno". To je možda bilo najjasnije potkraj devedesetih, kada je Internet postao celishodni deo radnog okruženja. Ponuda rešenja za informacione sisteme i dalje jača, primerenija je sve većim apetitima tržišta i niko više ne zna gde je tome kraj.

Microsoft je opstao u svojoj strategiji dobro poznatom silom, u više navrata proširujući svoju porodicu Office programa. Kada su se pojavili Outlook i FrontPage, programi koji su izuzetno brzo postali popularni u svojim domenima primene, postali su i delom nekih od varijanti paketa Microsoft Office (Outlook od Officea 97, FrontPage od verzije 2000). U to vreme, jedino je Project ostao "spoljni član familije" i izgledalo je kao da razvoj tog programa nema osobite veze sa svima ostalima. Kasnije je Microsoft kupio program Visio i takođe ga zadržao u zoni spoljnih. Naravno, ovo "spoljni" je samo tržišna kategorija - u svakom drugom smislu, ti programi su bili i ostali pravi Office klijenti koji dobro sarađuju sa drugim programima. Klijentela za te programe nikada nije bila toliko brojna kao ona koja koristi Excel, Word, Access i druge programe, pa je imalo smisla prodavati ih posebno.

Trend pridruživanja novih programa se nastavio kako su prilike to tražile, ponudom programa i posebnih dodataka koji su obezbeđivali kvalitativno nove pristupe u primeni raznih tehnologija (npr. InfoPath 2003 kao odgovor na rastuću potrebu za direktnim upravljanjem XML strukturama). Office je rastao na način koji je možda čak i indukovao apetit korisnika; nije nepoznata reakcija mnogih analitičara koji su tvrdili da ćemo se pogubiti u obilju varijanti da istu stvar uradimo na drugi način. U međuvremenu, Microsoft Office je postajao sve bolji odgovor na potrebu korisnika da samostalno parametrizuje svoje radno okruženje. Ali, kako privoleti bilo koga da koristi novu tehnologiju, ako on već ima rešenje pred sobom? Sa jedne strane, korisnicima je teško ugoditi u zahtevima, a sa druge - teško ih je privoleti na neke strateške novine.

Microsoft uvek ima generički odgovor na takvo iskušenje: čim neka tehnologija može pozitivno da utiče na produktivnost ili barem na udobnost korisnika, ona će pronaći svoj put ka uspehu na tržištu.

Sada je pravi čas da procenimo novosti koje dolaze sa Officeom 2007, kojeg očekujemo početkom sledeće godine. Biće uspešno i ovog puta, možemo da budemo sigurni u to. A da bismo ilustrovali tu tvrdnju, ovom prilikom ćemo se pozabaviti karakteristikama dva nova programa koje smo bili u prilici da isprobamo kao deo korpusa Beta 2 faze razvoja sistema Microsoft Office 2007. Jedan program je potpuno nov u sistemu Microsoft Office, a drugi je očekivani nastavak prvenca kojeg smo dobili u prethodnoj generaciji. Po prirodi delovanja, Groove 2007 i OneNote 2007 su veoma različiti programi, ali mnoge suštinske pouke su iste. Prethodna iskustva i obilje informacija su delom pokvarila efekat iznenađenja, ali ipak je usledilo izuzetno zanimljivo iskustvo koje je potvrdilo obećanja iz najave Microsofta. I ne samo to: došli smo u situaciju da preispitamo neke svoje radne navike...

Saradnja bez muke

O Groove tehnologiji smo već govorili u svetlu prve najave da je Microsoft otkupio kompletnu firmu Groove Networks u nameri da angažuje tehnologiju u Office okruženju (članak "Kancelarija, bilo gde", PC #120). Sada smo najzad došli u priliku da vidimo kako deluje Microsoft Office Groove 2007 Beta 2. Samo da vas podsetim: Groove je softver namenjen saradnji više korisnika u varijabilnom okruženju, u lokalnoj mreži ili van nje, uz pomoć namenskih servera ili bez njih, pri čemu korisnici ne moraju nužno da budu u neprekidnoj vezi sa ostalima. Čim postoji bilo kakav vid povezivanja klijentskih računara, funkcioniše potpuno transparentna sinhronizacija sadržaja koji je organizovan u virtuelnom zajedničkom prostoru. Suština je u tome što, zapravo, ne postoji jedan stvarni zajednički prostor dokumenata, kao što bi to bio neki server datoteka ili SharePoint portal, nego svaki korisnik zadržava svoju instancu tog prostora na svom računaru, a u njemu deluje prema ulozi koju je sam formirao ili mu je dodeljena od strane koordinatora grupe. Komunikacija među instancama zajedničkog radnog prostora je automatska, kriptovana i optimizovana prema sadržaju (prenose se samo izmenjeni isečci koji su dovoljni za ažuriranje dokumenta) i kao takva je optimalna za timove koji su raštrkani ili neki članovi često menjaju svoju radnu lokaciju i vid povezivanja.

Isprobali smo samo osnovni klijentski program: Groove Server 2007, koji je zapravo sistem nekoliko namenskih servisa na strani servera, predstavlja posebnu temu kojoj ćemo se dolično posvetiti u posebnom prikazu kroz nekoliko meseci. Zanimalo nas je baš šta Groove 2007 nudi u najprostijem okruženju, u radnoj grupi računara u kojoj postoji i mobilni klijent. Pride, korišćenjem više prijavljenih korisnika na jednom računaru, simulirali smo rad u većoj mreži, a akcenat je bio na sinhronizaciji dokumenata i komunikaciji među njima.

Suština ideje radnog prostora je u tome da pozovete saradnike da učestvuju u njemu; o svemu ostalom brine se Groove 2007.

Po prvom pokretanju programa Groove 2007, potrebno je definisati korisnički nalog, nalik onom u Outlooku. Sledi formiranje jedinstvenog ključa koji definiše korisnika u Groove ambijentu. S obzirom na to da se Groove nalozi u domenu administriraju centralno, to postoji opcija dobijanja jedinstvenog konfiguracionog kôda za takve potrebe; ako ga koristite u radnoj grupi, program će formirati lokalni kôd za potrebe identifikacije na nivou dokumenta. Minimalne informacije su korisničko ime i e-mail adresa, mada ovde možete uneti i detaljne podatke koji će opciono biti preneti vašim korespondentima kao element centralnog adresara. U sistemskom polju za obaveštavanje (systray) naći će se nova stalna ikona. Osim što služi za otvaranje okna Launchbar, ta ikona je nosilac raznih instant poruka o stanjima promena u vašem radnom prostoru.

Radni prostor (workspace) je centralna tačka zbivanja, a možete sami formirati jedan ili više njih ili prihvatiti pozivnicu drugog korisnika da se pridružite njegovom radnom prostoru, zauzimajući ulogu menadžera, učesnika ili gosta. Za svaku od ovih uloga, moguće je regulisati detaljna prava u radnom prostoru. Radni prostor može da postoji u tri oblika: osnovni je onaj u kome ćete neki folder na svom disku promovisati u radni prostor tipa File Sharing; najlakše je da to učinite novom komandom Folder Sync u Windows Exploreru. Pojaviće se okno komandi na levoj strani prozora u Windows Exploreru u kome ćete obavljati razne druge akcije, kao što je pozivanje drugih učesnika, povezivanje sa drugim računarima, upravljanje obaveštenjima, itd. Launchbar će izlistati novi radni prostor u svom spisku i odatle ga možete otvarati kad god se za tim ukaže potreba. Kada drugi korisnik potvrdi pozivnicu u radni prostor (nakon čega, eventualno, konačno treba da odobrite potvrdu), on će izabrati lokaciju za svoju instancu sadržaja, pri čemu će birati i da li treba povući sve datoteke u lokal ili će preuzeti samo posebni oblik prečice za svaku od njih. Potonji slučaj je valjan za sporu modemsku vezu, gde preuzimanje mnogo datoteka sigurno nema mnogo smisla, ako se ne radi sa svima; tada će biti preuzimane samo datoteke otvorene pomoću prečice.

Nakon što primite pozivnicu od kolege, treba da odlučite gde ćete držati i kako osvežavati svoju instancu radnog prostora.

Drugi oblik formiranja radnog prostora je direktno kroz Launchbar, kada pri formiranju birate opciju Standard. Tada se radni prostor formira kao virtuelni i skriven na disku (reč je o posebnim fizičkim strukturama), a njime upravljate kroz Groove interfejs u kome dominira unapred prazan prostor za formiranje ili prenos dokumenata i celih foldera. Iako datoteke dokumenata tada više nisu dostupne spolja, nego samo ako ih izvezete posebnom komandom, posebna dobit od ovakvog okruženja je u tome što raspolažete i "pratećom infrastrukturom" za delovanje u radnom prostoru. Najpre, to su jednostavniji vidovi komunikacije kroz direktne poruke, koje čak mogu da sadrže audio zapis, kao i chat u namenskom oknu koji može da funkcioniše u direktnom ili konferencijskom obliku, a možete pisati tekstualne poruke ili čak crtati na licu mesta (ovo sasvim liči na Windows Messenger). Za precizniju i čuvanu komunikaciju, na raspolaganju je kartica u kojoj možete pregledati i učestvovati u lancima diskusija.

Launcbar je jednostavno i efikasno mesto za upravljanje svim polaznim aktivnostima.

No, puna snaga standardnog radnog prostora leži u tome što, osim dva podrazumevana, možete dodati i druge listove, tj. alate: druge grupe dokumenata i diskusija, kalendar koji sadrži mnoge funkcionalnosti kalendara u Outlooku, prostor za organizovanje sastanaka u kome upravljate svim resursima, beležnicu, list za žvrljanje, prostor za razmenu slika... Zateći ćete i ozbiljnije strukture: možete napraviti formular koji će vaše kolege popunjavati i tako formirati tabele kojima možete menjati prikaze; struktura Issue Tracking je primerena za procesno orijentisane evidencije, a ako vam to nije dovoljno, angažovaćete punu funkcionalnost programa InfoPath, uvozeći predložak struktuiranog formulara. Neko je mislio i na dokolicu: čak možete postaviti i trivijalnu šahovsku tablu na kojoj možete odigrati partiju šaha sa kolegom.

Osetljivost radnog prostora na mrežni ambijent je potpuna: program će vas obaveštavati o prisustvu i aktivnosti drugih korisnika u raznim odeljcima radnog prostora, uočićete ako je neko prisutan u chatu, dobićete informaciju o prispeloj poruci... Najvažnije od svega: svi dokumenti koje drugi menjaju će biti ažurirani (ili će barem postojati notifikacija o promeni), a dokumenti koje sami menjate će na vašu komandu biti ažurirani u virtuelnom radnom prostoru. Promene će biti distribuirane bez vaše intervencije, a u slučaju konflikta, Groove će rešiti problem čuvanjem novog dokumenta sa primerenim sufiksom u imenu. Naravno, ako ste van mreže, Groove će to uočiti, pa će odložiti sve aktivnosti; u času kad vaš prenosni računar bude vraćen u mrežu nakon povratka u kancelariju ili stan, sve nužne sinhronizacije će biti izvedene u najkraćem roku i bez vaše intervencije. Možete odlučivati o nivou i obliku obaveštavanja o promenama, pa čak i forsirati odlaganje sinhronizacije dok je sami ne naložite, ali u većini situacija kada brzina komunikacije nije sporna, za tim nećete imati potrebe.

Radni prostor u punom sjaju: raspolažete pregledom svojih i tuđih aktivnosti. Uz saznanje o online prisustvu kolege, direktna komunikacija je laka.

Isprobali smo sve ove opcije i najjači utisak iskustva je besprekorna lakoća primene. Čak i ako nikada ranije niste koristili neku slične tehnike povezivanja primenom nekog sličnog alata, brzo ćete razumeti i jednostavno koristiti sve ove mehanizme. To se odnosi i na mnoge stvari koje nismo pomenuli, jer opisane tehnike su tek vrh ledenog brega.

Bilo šta i bilo kako

Iako je učinilo da posle prve revizije programa OneNote nema više šta da se ozbiljno uradi na programu (Service Pack je zapravo bio tzv. Feature Pack, ispravka sa proširenjima funkcionalnosti), u Microsoftu su bili drugačijeg mišljenja. Učinjeno je nekoliko suštinskih zahvata koji su ovaj proizvod doveli u rang softverskih remek-dela.

Zamislite ovakvu situaciju: nalazite se na brifingu u kome učestvuje nekoliko kolega; na stolu oko kojeg sedite nalazi se ogroman komad papira. Dok diskutujete, svi po njemu pišete i crtate, često upadajući na mesto na kome je vaš kolega maločas pisao. Sastanak traje, papir se polako popunjava; neko je stavio i dva papirna dokumenta pored šeme toka dokumentacije, a vi ste u prikrajku obavili neki račun olovkom...

E, sad zamislite da sve tvo radite bez papira i olovke, nego svako na svom računaru, pišući sa tastature, crtajući mišem ili Tablet perom i povlačeći datoteke dokumenata na elektronski ekvivalent onog velikog papira.

Nemoguće? Nije! Tako nešto sada možete da radite u programu OneNote 2007. Iskušenje za razvojni tim je bilo u činjenici da je to program koji po prirodi radi sa nestruktuiranim podacima, da je toliko jednostavan da čak ne postoji komanda Save i da nadređenu strukturu čini beležnica u kojoj je organizacija zasnovana isključivo na vašoj dobroj volji da se bolje snađete. Mogućnost grupnog rada u beležnici u vidu deljenog i sinhronizovanog rada je najveće unapređenje koju nova verzija ovog programa donosi. Pritom ima još noviteta: svakodnevno smo ih otkrivali i toliko ih je da sada nećemo uspeti sve da ih nabrojimo.

Još jedan nivo organizacije: rad u više beležnica nije obavezan, ali dobro je imati izbor.

Prva novost sa kojom ćete se sresti je još jedan nivo strukture: do sada ste mogli da radite sa jednom beležnicom u kojoj definišete više sekcija, a na njima stranice; sada možete raditi sa više beležnica odjednom. Inicijalno ćete dobiti tri beležnice, od kojih jedna sadrži opšti prikaz funkcija programa, uz primerene ilustracije na licu mesta. Uočavamo i mesto za "kupusaru", tj. neorganizovane beleške: kada niste načisto gde isprva da stavite neku belešku, ona će biti zabeležena u zoni Unfiled Notes (ovde se čuvaju i brze beleške koje ste uneli pozivom sa ikone u sistemskom polju Windowsa i screenshot slike koje ste uhvatili prečicom Win+S), pa ćete je kategorisati i premestiti kad nađete za shodno. To je dobra ideja, jer raniji oblik Side Notes nije upućivao korisnika da preuredi metež u grupi beleški; sad ćete osetiti potrebu da to učinite.

Prenos iz Internet Explorera i Outlooka u OneNote, povezivanje sa Outlook zadacima... Postupci prate prirodni tok vašeg razmišljanja o upotrebi zapisanog podatka.

Neke od novosti su već isprobavane u vidu programskih dodataka za OneNote 2003, a sad su integralni deo radnog okruženja. Najpre, to je dugme u Internet Exploreru i Outlooku (priprema se dodatak i za ostale Office programe, rekoše u jednom blogu) sa komandom Send to OneNote: kad surfujete ili čitate poštu, svakako je lakše prebaciti sadržaj na taj način, nego da obeležite blok i pešice ga kopirate kao belešku. Saradnja sa programom Outlook je i dublja: osim što ćete dodelom posebnog obeležja promovisati neki zapis u zadatak (task) u Outlooku, možete formirati i podatke za sastanke, pa čak i stavku kontakta. A u ovom prebacivanju tamo-amo, ne zaboravimo da je standardna mogućnost slanja beleške ili cele stranice e-poštom dopunjena i mogućnošću čuvanja u PDF formatu.

Vrlo intuitivan rad sa tabelama i kalkulator koji funkcioniše kao da računate na papiru

Sitnice su nam ipak draže: sada imate mogućnost da formirate hipervezu ka nekoj drugoj stavci na istom ili drugom listu. Ako želite da izračunate nešto, samo napišite npr. 1267*394,5= ili SQRT(3242)= i nakon pritiska na Enter, dobićete rezultat na desnoj strani jednakosti. Ako posle kucanja kratke stavke pritisnete taster Tab, započećete formiranje tabele: dok god pritiskate Tab, dobijate po još jednu ćeliju udesno, a nakon pritiska na Enter, formiraćete novi red tabele. Baterija za crtanje je pojačana: u traci sa alatkama nalazimo nove elemente (strelice, poligoni, zalomljene linije), kao i komande za kopiranje i rotiranje elemenata; sada je tu i dobar "laso" za obeležavanje grafičkih elemenata. Poseban dodatak za korisnike Tablet PC računara je novi mehanizam za prepoznavanje rukopisa koji, na komandu, može da bude pretvoren u običan tekst.

Mehanizam pretraživanja u programu OneNote 2007 pojačan je na više načina: osim što je ubrzan zahvaljujući servisu Desktop Search (deo operativnog sistema Windows Vista, a za Windows XP postoji besplatni dodatak), dodata su još dva vrlo zanimljiva elementa. Najpre, možete naložiti da učitana slika bude optički pročitana (OCR), što program radi samo na engleskom, ali sa vrlo dobrim uspehom. I sad zamislite sasvim mogući scenario upotrebe: upotrebite Pocket PC ili Smartphone da fotografišete nečiju vizitkartu, slika se novim sistemom sinhronizacije prenese u OneNote, potom bude pročitana, pa na kraju možete zadati pretragu po imenu klijenta, nakon čega ćete brzo naći i ostale podatke. Ako podataka bude dovoljno, moći ćete da ih preusmerite u adresar Outlooka... Pomenuta funkcija sinhronizacije funkcioniše zahvaljujući novom obliku programa OneNote Mobile for phones. Druga opcija je tek u povojima, ali zvuči zanimljivo: učinjeni su prvi koraci u prepoznavanju audio zapisa, pa možete pokušati da pretražujete i njih, zadajući neku pisanu reč koja će možda biti prepoznata kao izgovorena u nekom audio odeljku.

Žuto obeležena područja na slici su tekstovi koje je OneNote pročitao u toku pretraživanja po zadatoj ključnoj reči.

Brojna unapređenja zatičemo i na već poznatim alatkama, kao što su više boja za sekcije, više obeležja za zapise, lakše upravljanje predlošcima za stranice... Za većinu nas koji smo brzo postali ovisnici o ovom programu, najvažnije će ipak biti to što osnovna jednostavnost ničim nije narušena. Prevladaće vaša realna potreba za struktuiranjem i nivoom uređenosti sadržaja koje ste prikupili u žaru posla. Pritom, kao i do sada, Onenote će se brinuti o integritetu i bezbednosti vaših podataka, ne opterećujući vas potrebom da se brinete o detaljima poput "da li je URL tog sajta sačuvan" ili "da li imam backup ovih zapisa".

Iznenađenja sa zadrškom

Prati me poznati predosećaj da ću beleženjem sopstvenog mišljenja o upravo završenom testu i prikazu dva programa izazvati podozrenje ciničnih čitalaca. Ostaje mi da slegnem ramenima i da vam dam za pravo, pri čemu ću svako suprotno mišljenje uvažiti samo od onog ko doživi slično iskustvo. Jednostavno, od svih pojedinačnih "istraživačkih pohoda" kroz novi sistem Microsoft Office 2007 koje sam do sada preduzeo, ovaj mi je doneo najviše zadovoljstva i za mene kao dugogodišnjeg Office korisnika pružio najbolju najavu napretka radnog okruženja.

Istina, sve to ima svoju cenu: radni ambijent koji sam uspostavio sa novim alatima, a uz neke stare navike, brzo je načinio značajan utrošak sistemske memorije. Uz aktivne programe Outlook, OneNote i Groove, praćeno nekim standardnim rezidentnim servisima i alatima na mojoj radnoj Windows XP platformi, utrošak memorije je dobro premašio 400 MB "u leru". Ako ste pomislili da je izlišno što su svi ti programi bili stalno aktivni, nemam ništa protiv; međutim, s obzirom na to da moj sadašnji glavni računar ima hiljadu puta više RAM memorije od mog prvog PC-ja kupljenog pre 15 godina, ne uzbuđujem se mnogo. Da sam se uvek odricao napretka, danas bih radio na Windowsu 3.11 i pisao (ako bih imao o čemu) u Wordu 6...

Šalu na stranu: ako je cena ovog ambijenta (osim cene programa) samo tolika da radna stanica ima primeren procesor novije generacije i 1 GB RAM, to više nije preskupo. Već smo načisto da će Windows Vista i Office 2007 tražiti osveženi hardver, što za nas koji smo malo duže u branši ne predstavlja iznenađenje.

A da li je iznenađenje sve ovo što smo videli i isprobali u ova dva zanimljiva programa? Da budem iskren, ne znam precizan odgovor na to pitanje. Sa stanovišta mogućnosti da uradim neki posao, za mene kao pojedinca nema nekog prevelikog napretka. Boljitak je na ovom planu ostvariv samo ukoliko se i većina mojih saradnika privoli da koristi efikasne mehanizme grupnog rada u takvom okruženju. Pogotovo mislim na Groove 2007: danas svaki iskusni korisnik ume da koristi tri, četiri ili više programa simultano na svojoj platformi i da na taj način simulira ambijent koji sada postoji kao prirodna celina. Ovako rečeno, sve je jasno - zašto simulirati ako postoji integrisana i homogena celina za grupni rad? Pritom, da podsetim, jezgro Groove sistema vodi brigu o mnogo pojedinosti, kao što su prisustvo, bezbednost i optimalnost veze, održavanje identiteta, itd. Veoma jednostavnim zahvatima lako ćete formirati radni prostor sa potrebnim ulogama, pri ruci su razni oblici bilateralne i multilateralne komunikacije, niste ograničeni na pojedinačne formate datoteka... Osećam prilično nestrpljenje da probam sve to u realnim uslovima: za barem jedan od timova u kojima sam trenutno angažovan, bilo bi od ogromne koristi da bude angažovan Groove; nije isključeno da ću uspeti da navedem kolege da ga isprobamo... Ako biste i hteli da nađete neku ozbiljnu zamerku implementaciji koncepta koji je Groove doneo, to bi vam išlo teško, jer već u Beta 2 fazi, program radi besprekorno. Jasno, to je posledica dugogodišnjeg razvoja u timu ljudi koji su o ovoj tehnologiji znali sve mnogo pre nego što su postali deo Microsofta, pa čuđenju nema mesta.

Iz ugla udobnosti, napredak od primene ova dva programa je već sad toliki da moram da citiram svog glavnog urednika, koji ponekad u razgovoru o novim gedžetima i tehnologijama ima običaj da kaže "uopšte mi nije jasno kako smo ranije živeli bez toga". Moja ovisnost o programu OneNote datira od prvih dana njegovog prisustva u sistemu Microsoft Office, a većina kolega koji da koriste taj program deli moje mišljenje. Koristim ga po principu "što na umu, to na drumu", pri čemu u času beleženja ne vodim mnogo računa o važnosti zapisa; dovoljno je to što sam siguran da zapisi ostaju i da ih mogu lako pronaći kasnije. Ovu Beta 2 verziju programa sam već angažovao na svojoj produkcionoj platformi, što inače nemam običaj da radim - dobiti su prevelike da bih čekao finalnu verziju... Groove takođe već koristim u vrlo jednostavnom scenariju, gde sam opčinjen mogućnošću da na nekom dokumentu radim bez razmišljanja na kom računaru se nalazi koja verzija. Ako baš hoćete: ovaj prikaz je pisan u Wordu 2007, na dva računara i u dva grada, a da po prvi put u životu nisam morao da pazim da li sam poneo dobru radnu verziju dokumenta sa sobom, niti da pazim na verzije datoteka prilikom kopiranja u kućnoj mreži.

Microsoft Office 2007 donosi principijelno mnogo novosti: nadam se da ste tokom leta isprobali paket osnovnih programa koje smo vam priredili u časopisu PC #124 (uz prateći članak), pa da ne moram da vas podsećam na elemente funkcionalnosti koji vas uvode u svet nove produktivnosti. Sad je kucnuo čas da razmislite o sopstvenom radnom ambijentu i iz ugla celovitog radnog prostora, pa ću vam predložiti da se nekako snađete i nabavite Beta 2 verzije programa OneNote 2007 i Groove 2007, ukoliko ste prepoznali neke od sopstvenih potreba u ovom prikazu. Te verzije su javno dostupne na sajtu Microsofta i slobodne za upotrebu do februara 2007. godine, što je fer period da steknete utisak o tome da li programi vrede investicije; naše mišljenje vam je odavno jasno.