Autorski članci
uređuju Dragan Grbić i Branislav Mihaljev, MVP

Novi koncept radne površine Office programa: Zaokret decenije

Nivo:
NIVO 1 - Prilozi namenjeni svakom korisniku, pa i početniku. Među ovim prilozima se nalaze i oni "obavezni", tj. preporuke koje bi svako trebalo da prihvati u redovnom radu.

Piše: Dragan Grbić

Možete biti konzervativni, pa i tvrdokorni u prihvatanju novih tehnologija, ali popustićete kad-tad, baš kao što ste popuštali i ranije. Naime, očekuje vas još jedno prilagođavanje na značajno novi oblik korišćenja softvera.

Postoji tvrdnja da je razvoj tehnologije toliko brz da je veći realni napredak ostvaren od razvoja integralnog kola do danas, nego od sklapanja prve parne mašine do tog časa. Brzina promena je takva da svaki napredak u bilo kojoj oblasti života biva primljen kao sasvim normalna stvar. Uz razvoj komunikacija, računarske tehnologije čine jednu od najintenzivnijih oblasti razvoja, a čak su granice između te dve oblasti odavno zamagljene. Bližim uvidom u te procese, otkrićemo mnoge dublje skrivene oblasti u kojima neprekidno dolazi do novih proboja. Ali, sigurno je da nijedan detalj nije toliko uticajan na najširu populaciju kao što su to unapređenja korisničkog interfejsa. Pritom, pojam "korisnički interfejs" ne označava samo radnu površinu operativnog sistema i izgled korisničkih programa, nego i sve pojedinosti interakcije između računara i korisnika, uključujući navike i iskustvo koje on u takvom radu stiče. Uz pretpostavku da računare koristite deset godina ili više, neće vam biti teško da se setite barem jednog perioda u svom iskustvu kada ste napustili jedan oblik platforme i prihvatili drugi; bez obzira na prve teškoće, na kraju ste prihvatili novitete i koristili ih uz osećaj da tako činite oduvek. To je normalan proces, pa brzo zaboravljate teškoće koje ste možda imali u periodu sticanja novih navika.

Iako nije rodonačelnik primene grafičkog interfejsa, neosporno je da je Microsoft otišao najdalje u implementaciji korisničkog iskustva u tom obliku interakcije. Na prelazu osamdesetih u devedesete godine prošlog veka, ponuđena je alternativa razvoja koja alternativnu grafičku školjku pretvara u osnovnu. Dobro se sećamo kako je izgledalo kad smo na svojim PC računarima dobili grafičku školjku umesto komandne linije; usledio je višegodišnji period razvoja u tom okruženju, uz postupne promene koje su dovele do Windowsa XP, kao današnje uobičajene platforme, koja nije više ograničena samo na klasične računare, nego i na PC Tablet kao zanimljivu alternativu i razne "džepne stvarčice" kao što su Pocket PC i mobilni telefon. Razvoj ergonomije radne površine nije prepušten slučaju, nego je to rezultat ozbiljnih i dugotrajnih istraživanja; na Sinergiji 05 je dat podatak da je samo u projektu razvoja radne površine za Office u poslednje vreme trošeno oko 700 miliona dolara godišnje! Tolika sila uloženog novca neće proći bez odgovarajućeg rezultata: oko godinu dana pre nego što budu objavljeni novi Windows i novi Office, postoje jaki pokazatelji da treba da se pripremimo za novi generacijski skok, sasvim uporediv sa onim koji smo doživeli u vreme kada smo napustili komandnu liniju.

Ozbiljan zaokret

Prve informacije jesu šture, ali dovoljne da izazovu nestrpljivo iščekivanje. Iz tog razloga, možda je upravo sad nastupio pravi trenutak da preispitamo svoje navike i očekivanja od tehnologije koju svakodnevno koristimo u svom radu. Pritom ćemo se ponašati kao "konzumenti tehnologije" – razmislićemo malo o funkcionalnosti, ergonomiji i produktivnosti, ne ulazeći mnogo u tehničke pojedinosti koje čine celinu okruženja. Dakle, ako smo "samo korisnici", šta je sledeći korak unapređenja koji bismo hteli da vidimo na ekranima svojih računara? Koliko se najave noviteta slažu sa našim očekivanjima ili razlikuju od njih? Da li će neko novo okruženje pružiti realne prednosti u odnosu na ono kojim sad raspolažemo?

Dužni smo da damo jednu važnu napomenu: slike koje vidite i svi podaci napisani o konkretnim budućim proizvodima spadaju u deo kratkih i vrlo uopštenih informacija koje je Microsoft učinio dostupnim javnosti u času pisanja ovog teksta, uglavnom na svom portalu PressPass i u nekim blogovima članova razvojnih timova. Prezentacija ranog pogleda u sistem Office 12 na Sinergiji 05, koja je prvi put izvedena u Evropi, kao i informacije koje sam kasnije dobio u razgovoru sa grupom konsultanata iz Microsofta, predstavljaju najranije uvide u proizvode koji su još uvek podložni ozbiljnim revizijama i kao takvi podležu kodeksu o uzdržavanju od objavljivanja informacija. Prva zvanična Beta verzija sistema Office 12 (ovo je samo radni naziv za sledeći Office; zvanično ime sistema još nije objavljeno) najavljena je za polovinu novembra. Nadamo se blagovremenom pribavljanju tog paketa, nakon čega ćemo vam pripremiti detaljni pregled novosti koje novi Office donosi.

Ključni noviteti u operativnom sistemu Windows Vista i sistemu Office 12 su mnogo opsežniji od onih o kojima sada govorimo. Glavne promene su suštinski dublje i tiču se šire paradigme poslovanja u sledećoj dekadi. Međutim, upravo je vizuelizacija ključna za korisnika, jer korišćenje softvera najviše zavisi od onog što vidimo kao raspoloživo. Na nivou sinapsi, snalaženje u toku izvođenja neke operacije na računaru ne započinje na osnovu iskustva, nego na osnovu slike na koju odgovaramo refleksnim akcijama. Tek sledeća reakcija je posledica promišljanja i rutine: na osnovu uvežbanosti, težimo da biramo komande na poznatim mestima (klikom miša ili prečicom na tastaturi), što znači da će nam više odgovarati ako je radno okruženje prilagodljivo, kako bismo postavili frekventne komande u prvi plan, prema stečenim radnim navikama. Sledeći nivo čini angažovanje naprednih alatki kojima postižemo više. Ovo je tačka na kojoj se lome koplja, jer pristupi rešenju radne površine su različiti. U svakom pogledu, Microsoft odgovara potpuno novim rešenjem radne površine korisničkih programa. Kao što ćete u sledećim mesecima saznati, otkrićete da to zaista nije prosta šminka, nastala iz estetskih razloga – naprotiv!

U prošlomesečnom izveštaju kolege Gašića sa PDC konferencije u Los Anđelesu, održane u septembru, bili ste u prilici da pročitate informaciju koja je više puta ponovljena i na poslednjoj Sinergiji. Naime, u toku vrlo obimnog istraživanja i anketiranja korisnika u stotinu ključnih velikih firmi koje su klijenti Microsofta, na pitanje o željenim mogućnostima u sledećoj verziji, apsolutna većina je tražila funkcije koje u Office programima postoje već godinama! Bio je to alarmantan podatak, sasvim jasan znak da stepen korisnog dejstva Office programa nije dovoljan i da nešto treba menjati. Beleške radi, preneću vam uporedivo lično iskustvo, stečeno u komunikaciji sa čitaocima "Office bajtova" i posetilaca Praktikuma na Webu: sasvim očigledna većina korisnika mi se obraća pitanjima o načinu izvedbe nekih postupaka koji bi im bili sasvim jasni da su ih samo pronašli na odgovarajućem mestu. Ovde slobodno možemo da eliminišemo uticaj jezika radne površine, s obzirom na činjenicu da podatak Microsofta dolazi iz ankete na engleskom govornom području. Izvesno je da postoji kolizija između dva oblika u traci komandi: dok su trake alatki vrlo poželjan način za izbor akcije, meniji su zapostavljeni, jer su vrlo složeni. Možda ne bi bilo tako da postoje samo meniji, ali nazad se ne može. Ako uzmemo u obzir da samo Word 2003 raspolaže sa oko 1500 različitih elemenata u celoj paleti komandi (spram stotinjak u prvoj Windows verziji), sasvim je jasno da je neophodno da se sve one privedu funkciji na neki bolji način.

Prvi rezultat hvatanja u koštac sa uočenim problemom je prikazan upravo na PDC konferenciji, a iznenađenje posmatrača nije bilo malo. Ovakav zaokret je malo ko mogao da očekuje, ali je već sad jasno da oni silni milioni nisu bačeni u vetar. O čemu je reč: kompletan sistem menija i traka alatki je praktično odbačen i prerađen u korenu. Novi sistem izbora komandi je orijentisan na kontekstno prepoznavanje aktivnosti korisnika, i to na način koji obezbeđuje daleko opsežniji izbor prikladnih alati u času kada su one potrebne. Prva gradacija je učinjena u pogledu na objekat rada: korisnik radi sa dokumentom (datotekom) ili u dokumentu (na radnoj površini). Kada radi sa dokumentom, na raspolaganju mu je jedina preostala stavka klasičnog menija File, gde će otvoriti, sačuvati ili odštampati dokument, dodeliti mu razna svojstva (poput opisa, prava pristupa, scenarija primene u zajedničkom radnom prostoru).

Sve aktivnosti koje korisnik sprovodi u dokumentu reflektuju se na izmenljive sadržaje u području pod imenom Office Ribbon ("Office traka"), koja fiksno zauzima prostor otprilike kao kada ispod menija imate tri reda sa klasičnim trakama alatki. Office Ribbon je segmentiran u grupe po imenu command tabs (kartice komandi), a svaka kartica je izdeljena u više delova po imenu chunks (komadi), gde su sabrane srodne komande. Neki delovi kartice su skupovi klasičnih dugmadi kakve danas imamo na trakama alatki, dok neki predstavljaju galerije u kojima nešto veće sličice prikazuju moguće dejstvo izbora (na primer, drugačiji predložak slajda PowerPoint prezentacije, oblik grafikona u Excelu ili stil teksta u Wordu). Reč je, dakle, o kontekstnoj vizuelizaciji radne površine: sasvim je izvesno da će korisnik sa manje praktičnog poznavanja biti u prilici da vidi i uradi više i brže nego pre.

Mnoštvo izmena

To nije sve, jer komande koje su čak i odmah vidljive nisu same po sebi dovoljne. Manje iskusni korisnik je sklon da okleva u nekoj aktivnosti promene, jer nije siguran kakvo dejstvo će neka komanda tačno izazvati; tu čak ne pomaže ni saznanje o komandi opoziva (undo). U tu svrhu, učinjen je još jedan zahvat: samo oslanjajući miša na neki od piktograma u galeriji, korisnik može da vidi potencijalno dejstvo komande direktno u dokumentu; tek klikom miša na komandu, ona će zaista biti izvršena. Ta mogućnost je, doduše, bila davno očekivana, makar zbog činjenice da neki konkurenti to već imaju, ali upamtite ovo: sigurno će biti među prvim stavkama u reklamnim kampanjama kada novi Office krene na tržište kroz godinu dana.

Novi izgledi glavnih programa sistema Office 12

Ako ste iskusan korisnik Office programa, i sami znate koliko znače razne "male" prečice do funkcije: kontekstni meniji i prečice na tastaturi su do sada bili najbrži vidovi implementacije komandi. Prečice ostaju na snazi i dalje, uz obećanje da se kompatibilnost neće izgubiti. Kontekstni meniji takođe ostaju, ali uz mali dodatak: onog časa kada obeležite neki sadržaj u dokumentu, pojaviće se jedva vidljiva kontura u blizini. Kako joj budete primicali miša, kontura će biti sve vidljivija, dok se ne pojavi floatie, kontekstna paleta komandi među kojima ćete verovatno pronaći onu zbog koje ste obeležili sadržaj. Tako ste opet na dobiti: možete primeniti komandu brže nego da je tražite na drugoj kartici komandi, ili ćete ignorisati siluetu i nastaviti da radite uobičajenim izborom na traci.

Revidiran je čak i sistem pomoći, opet u pravcu približavanja sadržaja korisniku. Naime, iako je sistem pomoći koji sistem Microsoft Office sadrži odavno uzor celoj informatičkoj industriji, pokazalo se da korisnici imaju teškoća u njegovom korišćenju, iz prostog razloga što ne vladaju kompletnom terminologijom. Kao unapređenje u tom pogledu, stvoren je sistem "super tooltips": ekranskim porukama koje su do sada pokazivale samo kratko ime komande i belešku o prečici na tastaturi, sada je pridružen kratki, vrlo sažeti izvod iz sistema pomoći koji će biti aktiviran nad komandom u određenim okolnostima. Izvesno, to će biti dovoljno za prisećanje o postupku, a oni koji budu hteli detaljniju pomoć, moći će da nastave pretraživanje sistema pomoći počev od te tačke.

Kontekstna orijentacija radne površine: Office Ribbon prati šta radite i nudi vam kompletnu paletu alatki, a dok birate po paleti, moguća izmena se odražava u dokumentu i pre konačnog izbora.

U nedostatku vizuelne podrške za još neke novitete najavljene na sajtu Microsofta, nećemo dalje nabrajati nove mogućnosti radne površine o kojima ne znamo ništa (a ima ih dosta). Sačekaćemo priliku da sami ispitamo te novitete i proanaliziramo ih na osnovu vlastitog iskustva. Verujte nam na reč, nestrpljivi smo da krenemo u takvu akciju, jer ovog puta nas čeka mnogo više posla (i zabave) od niza prethodnih prostih poređenja mogućnosti dve uzastopne verzije softvera.

Biće zanimljivo pratiti reakcije korisnika kad pred njih budu postavljeni novi Windows i novi Office. Nova verzija Officea podrazumeva odricanje od "klasičnog" režima radne površine: prema rečima Julie Larson-Green, program menadžera za Office User Experience u Microsoftu, bila je to nužna cena u dostizanju novog modela orijentisanog ka rezultatima. Istina, ovo je labavo opravdanje iz ugla mogućih zahteva korisnika da bude ostvaren postepeni prelazak na novu platformu, ali to je tako: načinjen je radikalan rez i pardona neće biti. Možda je tako bolje, jer ćemo promene prihvatiti brže; u Microsoftu tvrde da će privikavanje na novi izgled korisničkih programa biti brži nego pre i za početnike i za iskusne korisnike, a da će se taj frontalni pomak isplatiti vrlo brzo. Koliko je to tačno, ocenićemo tek kad budemo valjano istestirali nastupajuće Beta verzije Officea 12; očekujemo objavljivanje barem dva javna builda do kasnog proleća 2006.

Hoćemo li prihvatiti promene?

Zbog činjenice da je razvoj nove platforme još uvek u toku, promene su moguće (i izvesne), pa nećemo tako brzo saznati kakva će biti reakcija onih koji odlučuju o promeni softvera u firmama. Možemo verovati Microsoftu na reč da će noviteti na radnoj površini pozitivno uticati na efektivnost na radnom mestu – dakle, razlozi za promenu bi se mogli izraziti i u finansijskim pokazateljima cene poslovanja. Iako je do sada Microsoft više puta promovisao novitete jasno naglašavajući prepoznatljivost radnog okruženja, sada će biti naglašavana mogućnost bogatijeg iskustva, uz kraće vreme pripreme i učenja. Potpisnik ovih redova pamti izjave nekih rukovodilaca informacionih sistema, koji su pravdali zadržavanje na starim verzijama radnog okruženja izjavama poput "noviteti u novoj verziji nisu relevantni u firmi" ili "ova promena zbunjuje moje korisnike". Da ne komentarišemo opravdanost tih izjava, jer one su ipak bile legitimne; ali, imate li ideju kako bi mogao da zvuči skup budućih opravdanja? Za valjan izgovor će biti potrebne velike retoričke veštine. Oni koji budu tvrdili da nova radna površina nema opravdanja u njihovom radnom okruženju, jednako bi mogli da budu zadovoljni Windows programima Write i Calculator. A budu li povukli argument o postojećim navikama priučenih korisnika, pripremićemo pitanje: da li priučeni korisnik treba zauvek da ostane u tom stanju? Nemate nameru da povećate kvalitet radnog iskustva svojih radnika? Pa zašto ste onda napustili DOS i prešli na Windows?...

Prva Windows verzija tekst procesora Word je donela koncept traka alatki (toolbar). Kasniji razvoj Microsoft Officea je obezbedio traku komandi i mogućnost da korisnik sam podesi konkretne palete alatki koje su mu neposredno na raspolaganju. Danas takvim mogućnostima raspolaže svaki iole ozbiljniji Windows program – primena matičnih biblioteka za programiranje u Windowsu je učinila svoje, baš kao i praksa koja je pokazala da korisnici više vole takav izbor komandi u odnosu na "gnjuranje" po menijima. To je bio tek početak: kasnije su mnogi krenuli da prave ekvivalente Microsoftovih čarobnjaka (wizards), da kloniraju koncepte kontekstne pomoći kakve ima Office, a danas je česta pojava da i poneki shareware program raspolaže oknima zadataka (task panes). U neku ruku, ispada da Microsoft svojim ulaganjima u razvoj i optimizaciju radne površine finansira informatičku industriju, a svakako navodi i nezavisnu populaciju programera na rešenja koja su vrlo nalik proizvodima koje je sam razvio.

Hoće li tako biti i ovog puta? Da li će vremenom preovladati puna kontekstna interaktivnost radne površine u mnogim programima drugih proizvođača? Istina, rano je o tome govoriti, jer teško je i nezahvalno analizirati nešto sa čime niste i sami proveli izvesno vreme. U tom svetlu, upozoravamo vas da nije valjano izvlačiti ishitrene zaključke; s naše strane, to je i razlog što u ovom tekstu ima više postavljenih pitanja nego datih odgovora. Ipak, daćemo barem jednu prognozu: već na proleće 2007. godine, ako ne i ranije, dobićemo "klonove" koji koriste nova iskustva Microsofta u oblikovanju interfejsa. Office Ribbon je razvijen specifično za novu generaciju Office programa, ali slično je rečeno i za toolbar pre desetak godina, pa možemo pretpostaviti šta sledi. Kada Windows Vista i Office 12 dođu do nas, možemo očekivati da će Microsoft pružiti detaljniji uvid u biblioteke razvojnog sistema koje su prethodno sastavljene kako bi uopšte mogli biti napravljeni. Očekuju nas izuzetno zanimljivi meseci istraživanja novih rešenja i sticanja prvih iskustava: ne sumnjajte da će o tome uskoro biti mnogo više sadržaja na ovim stranicama.