Autorski članci
uređuju Dragan Grbić i Branislav Mihaljev, MVP

Office Developer: Kako postati programer iz nehata

Nivo:
NIVO 4 - Grupa priloga na ovom nivou predstavlja razne ekspertske tehnike rada u Office programima, među kojima se nalaze i one koje nisu uobičajene među većinom korisnika. Većina ovih priloga zahteva veoma napredno poznavanje Windowsa i Officea.

Piše: Dragan Grbić

Preduslovi za angažovanje razvojne platforme za Microsoft Office 2003 su ozbiljniji nego pre. Zauzvrat, dobićete brojne mogućnosti kojima ranije niste raspolagali.

Da li ste razmišljali o pravom značenju pojma "efikasna primena softvera"? Kada koristite neki malo složeniji program ili više njih kako biste izveli neki složeniji posao, isprva je potrebno neko vreme učenja i privikavanja na "filozofiju korišćenja", zapravo treba da usaglasite svoje potrebe sa ugrađenom metodologijom koju je zamislio autor programa. U slučaju primene kompleksnog sistema programa, efikasnim korišćenjem se obično smatra sposobnost da svoju radnu platformu angažujete u punoj snazi, tako da prepoznajete koji skup alatki ćete upotrebiti da biste izveli određenu proceduru. Takav pristup uglavnom zahteva značajniji period učenja, ali i period sticanja praktičnih iskustava, jer često sami birate put do željenog rezultata.

Međutim, čak i u slučaju da ste ovladali dovoljnim veštinama, nije redak slučaj da krajnji rezultat predstavlja kompromis između vaše prve zamisli i neke podrazumevane izvedbe koju program nudi. Razlog tome može da bude vaša namera da uštedite vreme provedeno u radu, ali moguće je da to bude i realno ograničenje koje program postavlja. To su momenti kada obično pomislite "kako bi bilo da ovaj program može da radi ovako, a ne onako". To je područje kome se već godinama posvećuje posebna pažnja: mnogi čuveni softverski proizvodi, iako se smatraju gotovim korisničkim platformama, otvoreni su za dopune i izmene u raznim oblicima. U današnjim sve većim poslovnim mrežama računara, to je postao imperativ radnog okruženja. Postoji realna potreba mnogih korisnika da prevaziđu projektovana ograničenja: kada postoji način da u nekom programu pripremite namensku izvedbu, a zatim redovno radite više nego što ste mogli u času kad ste ga instalirali, onda to postaje svojevrsna razvojna platforma.

Takva otvorenost postoji u sistemu Microsoft Office i to predstavlja jedan od najvažnijih razloga njegove popularnosti u poslovnim okruženjima. Početkom 1994. godine, u vreme kada je Microsoft pokrenuo prvu kampanju "jedan paket, a ne više pojedinačnih programa", objavljena je i platforma po imenu Office Developer's Kit. Tada smo bili u prilici da se upoznamo sa strategijom integrisanog pristupa u prilagođavanju korisničkih programa kao što su Excel, Word, Access i drugi, sve sa idejom da se oni mogu dovesti u stanje aplikacije prilagođene za neki namenski posao. U to vreme, ideja je bila daleko ispred implementacije: na 16-bitnoj platformi, samo su Excel 5.0 i Project 4.0 raspolagali internim programskim jezikom Visual Basic for Applications, koji je (osim pisanja prostih makroa) nudio mogućnost da ti programi rade i na poseban način. Bili su to prvi koraci, a ono što se potom dešavalo predstavlja jednu od najuspešnijih strategija koje je Microsoft ponudio tržištu.

Kako su rasle mogućnosti

Prva iskustva u praksi su ukazala na brojne nedoslednosti: da bi se programi paketa Microsoft Office upotrebili kao komponente jednog tzv. integrisanog rešenja, bilo je potrebno angažovati različite vidove programiranja. Word i Access su raspolagali posebnim makro jezicima, pa nije bilo lako usaglasiti platformu. Bez posebnog pristupa, krajnji rezultati programiranja u "golom" Office okruženju su bili programski dodaci (add-ins), koji se lako ugrađuju u pojedine Office programe i služe kao dodatne funkcije. Ozbiljnija integrisana rešenja su se mogla pisati u programskom jeziku Visual Basic 3.0 i kasnijim verzijama, zahvaljujući tome što je objektni model Office programa bio otvoren ka toj razvojnoj platformi. Raznim ozbiljnijim tehnikama, koje su podrazumevale i programiranje WinAPI modela, mogle su se koristiti i razne osobine Windows platforme. Već tada je postojao jednostavan, ali primenljiv način da se sastavi posebni interfejs kao posebno napisani program, a u čijoj pozadini se radilo sa Office dokumentima.

Prošlo je tri godine dok se nije pojavio prvi Office Developer's Kit kao gotov proizvod: bio je to skup alatki za uređenje Office platforme i pomoć u VBA programiranju. Bilo je to u vreme paketa Office 97, koji je bio značajnije revidiran za ove potrebe: svi posebni makro-jezici su zamenjeni sa VBA, a objektni modeli su prošireni. Tadašnji ODK je prvi put ponudio i alatke za dirigovano instaliranje ili promenu atributa Office programa, čime je bila olakšana priprema preduslova da integrisano rešenje radi pouzdano. Sledeći korak je usledio 1999, kada je prvi put ponuđena kompletna razvojna platforma po imenu Microsoft Office 2000 Developer's Edition. Osim kompletnog paketa osnovnih programa, u velikoj kutiji ste mogli pronaći poseban CD na kome se našao značajno razvijen skup alata i sadržaja za podršku. Tu su se našli Microsoft Data Engine (MSDE), WinAPI Viewer, Code Librarian, Package and Deployment Wizard i drugi dragoceni sadržaji. Po prvi put, projektanti Office aplikacija su bili tretirani kao "veliki" programeri, što je potvrđeno i dodavanjem namenskog oblika elektronske literature MSDN Library; ova bogata baza znanja je isporučivana na tri CD-a, što se tada smatralo impozantnim obimom. Tada ste već imali priliku ne samo da razvijate namenska rešenja, nego i da ih spakujete i prenesete na računar krajnjeg korisnika. Po prvi put, podržana je integracija sa paketom Visual Studio: recimo, mogli ste voditi projekte kroz Visual SourceSafe, a mogli ste napraviti i neki posebni programski modul (npr. biblioteku klasa) koji biste integrisali u svoje Office rešenje.

Dve godine kasnije, izašao je Microsoft Office XP. Razvojna verzija tog paketa je dokazala, kako je potpisnik ovih redova tada napisao, da je "vreme detinjstva definitivno prošlo". Uz sve do tada već poznate alate i podsisteme za podršku, kupci edicije Office XP Developer su dobili još dve značajne komponente koje su jasno govorile o pravcu integracije: bile su to namenske verzije platformi Microsoft Exchange 2000 Server i Microsoft SQL Server 2000, prikladne za angažovanje na računaru Office projektanta i bez potrebe za kupovinom punih verzija tih platformi. Prateća literatura je obilovala šemama i primerima za projektovanje tzv. workflow aplikacija, što pruža visok nivo podrške u poslovnim informacionim sistemima. Iza ovog razvojnog sistema, sada vrlo ozbiljnog sa stanovišta mogućnosti kojima smo raspolagali po relativno maloj ceni, stajala su već značajna iskustva. U tom času, samo u Americi je radilo doslovno na hiljade malih informatičkih kuća koje su svoju delatnost usmerile na razvoj aplikacija na Office platformi. U skladu sa strategijom Microsofta da razvije paletu aplikativnih serverskih platformi, Microsoft Office je postao prikladna platforma koja služi kao front-end u poslovnom informacionom sistemu. Time je zaokružena razvojna strategija iz 1994. godine: koncept koji je na početku ličio na nešto nedostižno, postao je uobičajena praksa koju su usvojile hiljade firmi u svetu.

Dobro je poznato kolika sila novca i inženjerskog rada stoji iza svakog razvoja u Microsoftu: u času kada se pojavi neka nova verzija softvera, sledeća verzija je već odmakla u istraživanju i razvoju, a ona koja bi trebalo da usledi iza te sledeće se lagano oblikuje i ugrađuje u nove strategije. Microsoft Office XP je u svakom smislu bio zaokružen kao celina: moćni, dobro projektovani korisnički programi su raspolagali brojnim ugrađenim ili programiranim mogućnostima saradnje sa okolinom, a ranija ograničenja platforme su listom prevaziđena. Tri strateške celine Microsofta su postale isprepletane na bezbroj načina: Office kao klijentski sloj je bilo moguće urediti da funkcioniše u bilo kojoj mrežnoj okolini; razne serverske platforme su postale direktno pristupačne programiranim rešenjima; a sve što nije bilo moguće ili nije bilo celishodno izvesti na drugi način, moglo se napraviti uz pomoć moćne razvojne platforme Visual Studio .NET. Praktično, došli smo u mogućnost da doslovno svaku komponentu poslovnog informacionog sistema dovedemo tačno u željeno stanje, stvarajući celinu koja besprekorno odgovara poslovnim potrebama. U tom času, gledano iz ugla Office projektanta, bilo je zaista teško predvideti šta će biti sledeći korak.

Kako izgleda današnja platforma

Tokom 2003. godine, u očekivanju izlaska nove verzije Microsoft Officea, moram priznati da u prvi mah nisam razumeo kako će izgledati tržišna ponuda. Među edicijama koje su najavljivane, nikako nisam video nešto što bi se zvalo "Microsoft Office 2003 Developer". To mi je bilo čudno, s obzirom na to kakvu ulogu je ta edicija imala u strateškom smislu. I da stvar bude čudnija, u vreme promocije novog sistema Microsoft Office 2003, još nije bilo glasno izrečeno kako će izgledati sledeća razvojna platforma za Office. Tek tu i tamo, poneki whitepaper je ukazivao na to da će se razvoj Office rešenja preseliti u Visual Studio.NET; iako je to po mnogo čemu ličilo na logičan korak, učinilo mi se da je to "malo previše", barem ako bismo govorili o ceni takve platforme.

Međutim, to nije bila varka. Mnogi novi zahtevi za kvalitetom programiranja su bili preveliki izazov da bi se tome udovoljilo skupom prostih alatki koje su činile Office Developer. Objektni model najnovije Office platforme je postao vrlo složen, a fleksibilne komponente koje direktno povezuju Office sa resursima na Internetu zahtevaju primerene principe zaštite. Osim toga, prisutne su i neke ključne nove tehnologije, kao što su unapređen rad sa XML tehnologijom i primena tzv. "pametnih dokumenata" (smart documents). Ukratko, preduslovi za angažovanje razvojne platforme za Microsoft Office 2003 su postali ozbiljniji nego pre i došlo se do tačke gde je trebalo krenuti dalje. Naravno, to ne znači odricanje od starih navika "programiranja u malom", ali celishodna primena tih novih tehnologija zahteva i bolje alate za razvoj. Dakle, doneta je odluka da se razvoj preseli u primerenu okolinu: o sistemu Visual Studio.NET ste već mogli dosta da pročitate u našem časopisu i verovatno imate makar uopštenu sliku o njegovim mogućnostima. Priprema razvojne platforme za testiranje se pokazala kao zanimljiv posao, pa ćemo se ovog puta zadržati na priči o glavnim komponentama koji je čine; drugom prilikom ćemo govoriti o mnogim novim mogućnostima kojima ćete raspolagati kada pokrenete platformu, jer je to priča za sebe.

Preporuka za angažovanje razvojne platforme za Office 2003 je ozbiljna, a tehnički toliko zahtevna da se vaš komentator našao na muci. Posle tri godine stabilnog rada test platforme koju držim na posebnoj particiji, odlučio sam da je potpuno reinstaliram kako bih udovoljio vrlo strogim zahtevima redosleda instalacije komponenti. Pripremio sam gomilu diskova iz redakcijskog kompleta MSDN Universal, pa sam se dao na posao. Najpre Windowsu XP valja dodati komponentu Internet Information Services (IIS); doduše, ovaj lokalni Web server nije neophodan, ali dobro dođe za ispitivanje nekih primera. Sledeći korak je instalacija bilo koje verzije paketa Visual Studio .NET 2003; poslužiće i nezavisni Visual Basic .NET 2003, ali ako već budete koristili puni integrisani paket, obezbedite podršku barem za Visual Basic .NET i za Visual C# .NET.

Ozbiljan alat zahteva i ozbiljnu literaturu: iako razvojna platforma sadrži primerenu elektronsku literaturu koju možete instalirati odmah, postoji verzija MSDN Library koja se uredno integriše u Visual Studio .NET i dragoceno je štivo koje vredi svaku paru. Postoji i poseban razlog zašto biste primenili ovaj sadržaj: to je jedini način da obezbedite interaktivnu pomoć za glavnu spoljnu komponentu koju ćete kasnije instalirati. A osim toga, pretplatom na MSDN Library ćete obezbediti redovno ažurnu i sveobuhvatnu bazu znanja koja će vam u poslovima razvoja aplikacija uvek dobro doći. Instalacija biblioteke sledi iza velikog paketa, a ako je instalirate sa DVD medija, ne zaboravite da na njemu pregledate dodatni sadržaj koji se inače ne instalira. Tu ćete naći interesantna predavanja koja su bila emitovana kao Web cast na sajtu Microsofta ili su deo paketa Online Seminars.

Tek potom sledi instaliranje sistema Microsoft Office 2003. Ako imate ozbiljne namere da se pozabavite novim tehnologijama, preporučujemo vam da licencirate ediciju Enterprise, jer jedino ona sadrži u sebi InfoPath, program za izradu i primenu XML orijentisanih dokumenata. Od ključne važnosti je da prilikom instalacije Officea odaberete opciju kompletnog prenosa sadržaja ili barem da proverite u custom opciji da li je u grupi svakog glavnog programa izabrana opcija .NET Programmability Support. To će dodati nužne programske komponente, tzv. primary interop assemblies (teško prevodiva kovanica: vrlo slobodno tumačeno, to su glavni vezni moduli klasa koji obezbeđuju rad spoljnih komponenti). Ove opcije ćete pronaći u grupama za Word, Excel i Office Tools, gde postoje komponente za Microsoft Forms 2.0. Obratite pažnju da se ove instalacione komponente pojavljuju na spisku samo ako je na računaru zatečeno prisustvo komponente Microsoft .NET Framework 1.1. Naravno, u ovom redosledu instalacije platforme, taj modul je obezbeđen kao deo paketa Visual Studio .NET. Nakon instalacije sistema Office 2003, ne zaboravite da aplicirate odgovarajuću servisnu ispravku. Na instalacionom disku sistema Microsoft Office 2003 pronaći ćete i Microsoft SQL Server 2000 Desktop Engine (MSDE). To je opciona komponenta u razvojnoj okolini, ali ako projektujete rešenja koja podrazumevaju korišćenje baza na strani servera, svakako instalirajte i ovu komponentu, kako biste je mogli pridružiti projektima.

Sledi instalacija jedne ili više malih, ali ključnih komponenti, među kojima je najvažniji modul po imenu Visual Studio Tools for Office 2003. Doduše, već u času pisanja ovog članka kruži probna distribucija nove verzije po imenu Visual Studio Tools for Office 2005 Beta, ali zasad se držimo zvaničnih distribucija. VSTO 2003 je komponenta koja se integriše u Visual Studio .NET i služi kao predložak za projekte zasnovane na Office dokumentima; to je komercijalni proizvod koji košta oko 100 dolara. Primenom VSTO, obezbedićete brzo projektovanje u već dokazano efikasnom okruženju. Ako govorimo o potrebnom minimumu, ovim ste obezbedili neophodne komponente za razvoj Office rešenja. Ako testirate rešenja na istom računaru, nužna podloga je obezbeđena; ako, pak, imate običaj da testirate svoja rešenja na drugim računarima, što je praksa mudrih, obezbedite na njima prisustvo komponente Microsoft .NET Framework 1.1.

Mnoge opcione komponente

Šta ćete dalje instalirati, zavisiće mahom od vaših posebnih potreba: na sajtu Microsofta možete pronaći nekoliko besplatnih paketa koji će proširiti domen vaših aktivnosti u projektovanju Office aplikacija. Kao polazište za istraživanje, krenite sa adrese msdn.microsoft.com/office i pronaći ćete sve relevantne informacije u obliku studija, opcija i primera. Daćemo vam samo nekoliko naznaka o sadržajima koje ćete pronaći na tom mestu.

Verovatno vam je poznato da se baterija pametnih oznaka u dokumentima (smart tags) može proširivati. Postoje već brojni primeri na Internetu, a možete i sami praviti ove inteligentne komponente i tako postaviti aktivnu pomoć za korisnike. Osnovna alatka za razvoj je Office 2003 Smart Tag Software Development Kit, koji obezbeđuje dokumentaciju, primere i neke specijalne alatke za pripremu namenskih pametnih oznaka. Ako imate nameru da ove principe proširite na celo poslovno okruženje, recimo sa referenciranjem sadržaja vaših baza podataka, angažujte i Smart Tag Enterprise Resource Kit, koji obezbeđuje odličnu dokumentaciju i primere ozbiljnijih pravila koje morate zadovoljiti da biste pravilno izveli posao. Iako je ova komponenta relativno zastarela (razvijena je mnogo ranije kao podrška za Office XP), vrlo je korisna kao sredstvo za učenje.

U ovom trenutku, osnovni sadržaj VSTO 2003 je posvećen samo Wordu i Excelu kao nosiocima novih integrisanih rešenja. Naravno, razlog tome je što je ovo tek prvi korak u razvoju novog oblika razvojne platforme. Ako ste nestrpljivi da izvedete više u programu InfoPath, potražite dve besplatne komponente za "dodatne radove": InfoPath 2003 Toolkit for Visual Studio .NET je zasad nezavisni dodatak za razvoj u novom Office programu; za ovu komponentu je već najavljeno da će biti deo sledeće verzije VSTO. Uz pomoć ove platforme, InfoPath ćete proširiti namenskim opcijama u domenu poslovne logike koju ugrađujete u XML forme; pride, imaćete veće mogućnosti u primeni XML Web servisa, enkripcije podataka i angažovanja ASP.NET tehnologije u svojim rešenjima u InfoPathu. Ako vas InfoPath interesuje kao predmet integracije sa drugim programima i servisima u mrežnom okruženju, potražite InfoPath 2003 Software Development Kit (SDK). Dokumentacija i primeri u ovom paketu će vam ilustrovati razvojne tehnike u angažovanju InfoPatha za drugim Office aplikacijama, sa aplikativnim serverskim platformama (BizTalk Server, SQL Server, SharePoint Portal Server, itd), a upoznaćete i neke načine primene COM komponenti i ADO povezivanja.

Kada se upustite u razvoj integrisanih aplikacija za Microsoft Office, nemojte zaboraviti na činjenicu da je osnovni skup programa i sam izuzetno dobro razvijen. Uvođenje namenskih rešenja u Word, Excel, Access ili InfoPath često podrazumeva potrebu da prethodno prilagodite te programe novim uslovima eksploatacije. U uslovima kada rešenje treba da angažujete na desetinama računara, nećete biti u mogućnosti da idete od jednog do drugog i da ih ručno prilagođavate. Zbog toga će vam biti potreban i Microsoft Office 2003 Resource Kit: ovaj besplatni skup komponenti za prilagođavanje i održavanje Office instalacija donosi dragocene alate bez kojih nećete moći. Recimo, alatkom Custom Installation Wizard ćete pripremiti dirigovani skup opcija za postavku sistema na klijentskim računarima, što se proteže od izbora instaliranih komponenti, preko podrazumevanih opcija programa, pa sve do tihog pridruživanja namenskih rešenja koje ste sami pripremili; sličnu funkciju u već pripremljenoj okolini ima Custom Maintenance Wizard. Raspolagaćete detaljnim tabelama kodova poruka o grešci, što će vam omogućiti da u svom integrisanom rešenju unapred pripremite poruke u slučaju raznih kritičnih situacija.

Ulaskom .NET tehnologije na velika vrata u svet do juče "kućnih" metoda razvoja integrisanih rešenja, postaje nužno da se dobro upoznate i sa temeljnim osnovama koje vam omogućuju da napravite sve što vam padne na pamet, u doslovnom smislu značenja, i da to znanje pridružite svom radnom okruženju. Ako imate ozbiljne aspiracije kao programer, pa želite da detaljno kontrolišete ponašanje svoje razvojne platforme, potražite i instalirajte Microsoft .NET Framework Software Development Kit. Istina, ovo je predmet istraživanja koji iskače iz užeg konteksta Office programiranja; ali, sigurno vam je postalo jasno da se te granice polako brišu.

Kada budete istraživali sadržaj sajta Microsofta u potrazi za informacijama i komponentama za izradu Office rešenja, nailazićete na razne primere aplikacija, dokumentaciju i pomoćne alate. Obratite pažnju na njih; zapravo, preuzmite ih i posvetite im neko vreme, biće od koristi. Na primer, verovatno ćete pronaći dodatak po imenu Migrating Word VBA Solutions to Visual Studio for Tools Office Sample Setup Wizard. Ovaj zanimljivi skup primera je odlično polazište ako već imate izvesno iskustvo u VBA programiranju: uporednom analizom istih rešenja u klasičnoj VBA varijanti i u integrisanoj VS.NET okolini, steći ćete nova iskustva, pa čak i lako prevesti neko svoje staro rešenje u novi oblik.

Posle kratkog upoznavanja

Zapravo, ovo upoznavanje možda i nije bilo kratko, pogotovo ako ste bili u prilici, pa odvojili dosta vremena da instalirate i pregledate većinu pomenutih elemenata koji čine novu razvojnu platformu za Microsoft Office. Prvi utisak je nedvosmislen: veliko je, obimno i moćno. Naravno, naći će se i oni koji će dodati: i skupo. Ta konstatacija je tačna, ali moram priznati i da je banalna, jer aktuelna razvojna platforma za Office 2003 nudi neuporedivo više nego što je nudio, recimo, Office XP Developer. Bez namere da se upuštam u demagogiju ispitivanja razlike između pojmova "skupo" i "mnogo košta", samo ću vas podsetiti na dve činjenice. Prva glasi da i bez ove razvojne platforme raspolažete alatkama za upravljanje objektnim modelom unutar samog sistema Microsoft Office 2003, gde bez dodatnih resursa možete napraviti neki programski dodatak i angažovati ga na jednom ili više računara. Druga činjenica je da angažovanje složeno struktuiranih rešenja u mrežnoj okolini zahteva visok stepen kontrole i načine za valjano i jeftino održavanje. To je nešto što se ne može objasniti u nekoliko rečenica, pa ćemo se tim problemom pozabaviti već u sledećem broju.

U međuvremenu, verovatno ćete se saglasiti sa zaključkom da je svakoj naivnosti došao kraj. Nema više razgraničenja između onog što su neki zvali programiranjem u Officeu nasuprot "pravom" programiranju: posle deset godina eskiviranja, nehotice sam ponovo postao programer. Današnji projektant Office rešenja nije ni u kakvoj privilegiji u odnosu na kolegu koji pravi klasične Windows aplikacije: i jedan i drugi moraju najpre da zagreju stolicu, a zatim da zasuču rukave. Najzad, od sada obojica rade u istom radnom okruženju.