Autorski članci
uređuju Dragan Grbić i Branislav Mihaljev, MVP

Microsoft Office 2003: Od sada na srpskom

Nivo:
NIVO 1 - Prilozi namenjeni svakom korisniku, pa i početniku. Među ovim prilozima se nalaze i oni "obavezni", tj. preporuke koje bi svako trebalo da prihvati u redovnom radu.

Piše: Dragan Grbić

Ako je pojava lokalizovanog Windowsa XP značila da sledi razdoblje boljeg razumevanja i prihvatanja korisničke platforme, onda sistem Microsoft Office na srpskom znači mnogo više: to je stepenica ka boljoj produktivnosti.

Od vremena kad sam prvi put maštao da ću koristiti svoje omiljene programe na srpskom do časa kad se to najzad desilo, prošlo je mnogo vremena. Tada, naravno, nisam mogao ni da naslutim koliki se posao krije iza takve promene, a još manje da ću učestvovati u procesu tokom kojeg su programi Microsofta "progovorili" srpski. Teško je danas razabrati nekadašnja razmišljanja iz ugla nekadašnjeg rukovodioca informacionog sistema jednog preduzeća. Sećam se samo da sam imao grdnih problema dok nisam ubedio nekoliko službenika da će im biti lakše ako budu koristili Word i Excel; provodio sam mnogo vremena da im objasnim osnovne stvari. Jednu epizodu iz tog perioda pamtim odlično: iznenadio sam se kada je jedna starija gospođa, gotovo naprasno, postala mnogo hrabrija od svojih koleginica u odeljenju, a čak sam je jednom zatekao kako im objašnjava neke pojedinosti u Wordu. Ubrzo sam saznao šta je bio uzrok te promene u ponašanju: iako nije znala ni reč engleskog jezika, ta gospođa je imala jednu svesku u kojoj je njen sin, tada srednjoškolac, nacrtao menije i neke dijaloge u dve pozicije; jedni pored drugog, uredno su bili ispisani termini na engleskom i na srpskom jeziku.

Ovaj slučaj je sasvim dovoljan da bi se objasnila suština lokalizacije softvera. Prosečni korisnik kome je engleski jezik nepoznat retko će samostalno prodirati dublje u strukturu funkcija i mogućnosti programa koje inače koristi. U uslovima prirodnog otpora prema nepoznatom, većina nestručnih korisnika savladava samo one komande i opcije koje su nužne u izvedbi nekog konkretnog posla, bez mnogo udubljivanja ili konsultovanja literature o daljim mogućnostima. Prva loša posledica je nedostatak kreativnog pristupa. Mnogo je onih koji koriste Word na način koji bi mogao biti zadovoljen i ako bi koristili program Write; Outlook se najčešće necelishodno koristi samo kao prosti program za razmenu e-pošte; da ne govorimo o mnogim nekorišćenim opcijama PowerPointa ili naprednim mehanizmima u Excelu, kao što su izvedene i konsolidovane tabele, liste podzbirova, razne analize i scenarija, itd. Jedan od ključnih efekata lokalizacije treba da se ogleda upravo u dovođenju korisnika u stanje raspoloženja da samostalno proba, razume i potom redovno koristi napredne alatke u svom svakodnevnom poslu, postepeno prevazilazeći nivo primene "pisaće mašine" ili "kalkulatora".

Putevi približavanja korisniku

Microsoft se odavno opredelio za podršku lokalnih jezika u korisničkim programima, s pravom očekujući da će to značajno pomoći svim korisnicima kojima engleski jezik nije maternji. Glavni cilj takvog zahvata, a to je podrška korisnikovog iskustva, pokazao je dobre rezultate na svim tržištima, pa je u poslednjih nekoliko godina broj podržanih jezika počeo rapidno da raste. Što se tiče našeg tržišta, stvari su morale da idu logičnim redosledom: nakon što je kancelarija Microsofta u Beogradu zvanično počela sa radom, najpre je uspostavljeno legalno tržište, sve sa beneficijama koje ono donosi i firmi i korisnicima. Brojne aktivnosti orijentisane na dodatnu vrednost za korisnika imale su svoju prvu kulminaciju u junu 2003, kada je predstavljena jezička školjka na srpskom za Windows XP, i to na oba pisma koja se koriste u Srbiji. Bilo je to ostvarenje tek prve faze lokalizacije, koja ne podrazumeva potpuno prevođenje baš svakog detalja tog složenog operativnog sistema. Ali, prvi i najznačajniji korak je učinjen: u budućnosti slede obimniji koraci koji će dovesti do kompletiranja tog posla u Windowsu. Prvo iskustvo domaćih korisnika, pogotovo početnika, izuzetno je pozitivno: srušena je barijera koja je mnoge usporavala da osvoje tajne efikasnog rada na PC računaru.

Drugi, možda još značajniji korak u lokalizaciji koji je Microsoft preduzeo, jeste objavljivanje sistema Microsoft Office 2003 na srpskom jeziku. Ovaj važni događaj se desio 14. aprila, kada je na skupu "Office dani" u Beogradu promovisana lokalizovana verzija najčuvenijeg sistema programa za poslovnu upotrebu. Uz paru sa već lokalizovanim Windowsom XP, Office 2003 na srpskom znači prvu lokalizovanu poslovnu platformu jedne strane kompanije na našem tržištu. S obzirom na to da je reč o platformi koja predstavlja etalon navika korisnika kod nas, to praktično znači da će PC računar u vašoj kancelariji konačno "progovoriti" srpski. Dok je lokalizacija Windowsa XP usmerena na lakše prihvatanje, bolje razumevanje i lakoću upotrebe PC tehnologije, najvažniji zadatak lokalizacije Microsoft Officea (naravno, uz iste navedene ciljeve) jeste povećanje efikasnosti korišćenja, a samim tim i dostizanje bolje produktivnosti u poslovanju. U svakom ozbiljnom poslovnom sistemu produktivnost čini temelj poslovanja, pa je jasno koliko može da znači potpuno lokalizovana računarska platforma.

Istini za volju, zna se da od ranije postoje prevedeni paketi programa za poslovnu primenu; o nekima od njih ste već čitali ranije u PC-ju. Međutim, rezultati tih prevoda su takvi da se ne mogu meriti sa onim što nazivamo lokalizacijom; štaviše, neka rešenja prevoda uopšte ne uvažavaju glavnu ciljnu grupu korisnika. Da bi se korisniku dalo da uđe u prostor znanja i produktivnog iskustva, rečnik softvera mora biti jasan i dosledan, a pre svega tačan i nedvosmislen. Neki procesi se ne mogu opisati na srpskom doslovnim prevodom sa engleskog, za koji se i inače zna da je izuzetno fleksibilan i višeznačan u strukturi (na primer, reč tab označava tabulator u Wordu, ali i karticu složenog dijaloga). Lokalizacija nije isto što i prevođenje – štaviše, prevođenje softvera je samo jedna od mnogobrojnih faza u procesu lokalizacije. Da bih vam približio značenje i važnost razlike ovih pojmova, iskoristiću to što sam bio član timova za lokalizaciju Windowsa XP i sistema Microsoft Office 2003, pa ću vam dati brzi pogled "iza zavese".

Mnoga iskušenja

Nivo lokalizacije sistema Microsoft Office 2003 je ne samo opširniji, nego i mnogo dublji od onog koji je aktuelno primenjen u Windowsu XP. Osim radne površine programa, prevedene su i datoteke pomoći, jedan deo pomoćnih programa koji pružaju podršku, kao i lokacija Office Online. Proces lokalizacije je bio izuzetno složen i obiman, a u njemu je učestvovalo više timova u Grčkoj, Srbiji, Sloveniji i Irskoj. Procedura lokalizacije Officea 2003 je počela praktično još dok je bio u beta fazi; posao je trajao duže od godinu i po dana. U prvim koracima, uspostavljen je rečnik osnovnih termina, što je mnogo teži posao nego što se čini u prvi mah. Da bi neki termin bio usvojen, potrebno je da prođe kroz svojevrsnu simulaciju: predviđaju se situacije u kojima pojam može da se pojavi, što podrazumeva i približne ocene postojanosti van osnovnog konteksta (npr. u nekom nezavisnom programu). Svaka reč prolazi kroz strogo sito kvalifikovanih stručnjaka za srpski jezik. Istovremeno se traži mišljenje poznavalaca tehnologije, a rešenje se nalazi kao težište između jezički valjanog, kontekstno ispravnog i za korisnika razumljivog. Samo osnovni rečnik za Microsoft Office, koji je nadskup korpusa termina upotrebljenih u lokalizaciji Windowsa XP, sadrži oko 2700 pojmova, pa ćete razumeti koliki je to posao. Gospodin Vlado Đukanović, stručnjak za srpski jezik koji je učestvovao u oba projekta lokalizacije, ispričao je na promociji 14. aprila malu anegdotu koja je oslikala iskušenja u ovom poslu: taman kad smo usvojili reč "provera" kao logičan i valjan prevod reči validation, osvanuo je pojam validation check. Pošto nismo mogli da zadržimo izraz "provera provere", na kraju smo se nevoljno, ali posle dvočasovne rasprave, vratili na izraz "provera validacije". Te duge noći nismo imali smisla za humor, jer sličnih situacija je bilo mnogo...

Prevodioci nastupaju tek posle formiranog rečnika. Korpus lokalizacije se nalazi u složenim tabelama koje nalikuju tabelama u Accessu; jedinični string može biti jedna reč (poput teksta "OK / U redu" na dugmetu dijaloga), izraz koji figuriše u meniju ili bilo gde na radnoj površini, ali i ceo pasus teksta koji se pojavljuje u nekom dijalogu. Najteže je sa struktuiranim izrazima koji se formiraju u toku izvršenja programa (tzv. runtime): takve strukture sadrže džoker znakove koje ponekad nije lako predvideti u statičnom sadržaju, a neophodno je obezbediti ispravno izvedenu rečenicu, što je problem koji se kasnije proverava. Pred prevodiocima se nalazilo oko 70.000 stringova sa ukupno oko milion i po reči! Sad sve to pomnožite sa dva, jer je bilo potrebno izvesti unos prevoda na dva pisma. To se ne može raditi jednoznačno, jer se moraju očuvati džokeri, a postoje reči i identifikatori koji se ne prebacuju u ćirilicu zbog robne marke ili nekih tehničkih razloga, kao što su HTML tagovi i oznake za prelom. I da ne zaboravim: sve vreme govorim samo o delu koji čini lokalizaciju jezgra Officea, četiri osnovna i nekoliko pomoćnih programa, a bez teksta i slika u sistemu pomoći i bez celog sadržaja lokalizovane lokacije Office Online...

Nakon prostog unosa prevedenog teksta, sledi tehnička provera u specijalnom programu po imenu Localization Studio, što je interna alatka Microsofta koja služi u poslovima lokalizacije. Provera podrazumeva mnoge detalje, od poređenja ispravnosti džokera za runtime stringove, preko valjanosti HTML tagova, pa čak i do najmanjih sitnica, kao što je broj znakova za interpunkciju u rečenicama. Jedan posebni zahvat se radi pešice: trebalo je ući u svaki od nekoliko hiljada dijaloga i proveriti valjanost ispisa, pa po potrebi promeniti veličinu dijaloga ili neke kontrole u njemu. Naravno, i ovaj posao je bilo neophodno uraditi dvaput zbog dva pisma. Tek u toku rada na dijalozima i u menijima u pasivnom obliku dolazi do prve prave provere valjanosti konteksta nekih pojmova, što može da izazove povratni uticaj na rečnik. Ako neki pojam bude "ulovljen" kao neprikladan, dolazi do retroaktivne ispravke u celom korpusu, što opet izaziva potrebu za potonjim kontrolisanjem svih elemenata strukture.

Najzad, poslednja faza kontrole je najteža, jer se izvodi na prvoj formiranoj verziji paketa. Pošto je Microsoft Office 2003 lokalizovan kao kompletan sadržaj, a ne samo kao jezička školjka, to je značilo obezbeđenje uslova za instalaciju na test platformi i "gnjuranje" po programima u realnim uslovima, u potrazi za raznim nedoslednostima i omaškama bilo koje prirode. Nalaženi su takvi slučajevi, a potom dokumentovani na poseban način i sprovođeni do tima koji drži jezgro sistema pod kontrolom. U nekoliko iteracija (što je podrazumevalo i nekoliko test verzija Officea), sistem je konačno doveden u konačno stanje, a poslednji build je obeležen slovima RFM (ready for manufacturing).

Nemam podatak koliko je ukupno angažovanje svih timova u lokalizaciji Officea 2003 zabeleženo, ali znam da sam lično proveo skoro hiljadu efektivnih sati na tzv. technical approval poslovima, i to samo u delu kontrole nakon gotovog prevođenja. I posle svega, sve što imam da kažem je da smo tek na početku... I pored silnih provera, ponekad ćete možda otkriti neku manju nedoslednost u prevodu pojma ili problem u konstrukciji nekih rečenica. Recimo, zbog naših padežnih nastavaka neki pojmovi mogu ispasti gramatički neispravni; ali, zasad se tu ne može učiniti mnogo. Zato stanje lokalizacije nije fiksirano: sve nedoslednosti se već otkrivaju i beleže, pa će biti otklonjene u budućim servisnim ispravkama.

Kako izgledaju lokalizovani programi

Lokalizovani sadržaj srećete već pri instalaciji sistema Microsoft Office 2003: svi dijalozi su prevedeni i od tog časa radite na srpskom. Zasad nisu lokalizovani svi programi: od osnovnih, pokriveni su Word, Excel, PowerPoint i Outlook; ova četiri programa su uključena u sva izdanja proizvoda (počev od varijante Microsoft Office 2003 Standard) i čine okosnicu svih budućih lokalizacija. Na početku, srpska jezička školjka u programima će biti aktivna na latiničnom pismu. Ako želite da promenite pismo na ćirilicu, potrebno je da doinstalirate ćirilični jezički paket, koji je priložen na instalacionom CD-u. Ukoliko želite kasnije da menjate varijantu jezičke školjke na srpskom jeziku u Officeu 2003, to možete činiti neograničeni broj puta, upotrebom pomoćnog programa koji tome služi. Na raspolaganju je opcija automatskog usaglašavanja pisma u Office programima sa onim u Windowsu, što je optimalno zbog usklađenosti radne površine; naime, neki delovi dijaloga se podrazumevano povlače iz strukture Windowsa. Što se tiče datoteka pomoći, nažalost, one su kompletirane samo na latiničnom pismu, pa treba da pripazite na to kada postavljate upit sistemu pomoći.

Ako već koristite lokalizovani Windows XP, što je optimalna platforma za Office 2003 na srpskom, neće biti mnogo iznenađenja. Stil jezika lokalizacije je primeren korisnicima sa niskim tehničkim predznanjem i usklađen je u svim programima. Postignuti su uslovi da se posle kratkog perioda navikavanja ostvari prilika da krenete u samostalno istraživanje, uz podršku bogatim sistemom pomoći na srpskom, čitajući našu upravo objavljenu knjigu "Sistem Microsoft Office 2003 na srpskom" ili, prosto, igrajući se opcijama koje ćete sad lakše razumeti. S obzirom na to da je lokalizacija zahtevala uvođenje reda u terminološkom smislu, možda će vam pomalo zasmetati što su i neki ranije prevedeni termini koji su dominirali u literaturi sada drugačiji. Ali, to se brzo prevazilazi: mnogo važnije od sitnih primedbi koje možete imati je to što programi zaista "dišu" na srpskom jeziku.

Istina, postojaće neke (doduše, vrlo retke) prilike kad će se neki deo dijaloga pojaviti delom i na engleskom, ali to je već posledica rada nekih komponenti Officea ili Windowsa koje još nisu obuhvaćene lokalizacijom. Mogu da postoje i drugi sporedni efekti: recimo, ako ste nasledili svoje skladište za Outlook iz prethodne verzije ili sa varijante programa na engleskom, imena fascikli će takođe ostati na engleskom. Pošto se matične fascikle ne mogu preimenovati, ostaće tako dok ne prebacite sve poruke u novo skladište; ali opet, važnije je to što neće biti funkcionalnih negativnih posledica. Uočićete i da u kolekciji predložaka dokumenata ima nekih koji su ostali na engleskom, ali većina je ipak prevedena (probajte, recimo, čarobnjak za automatski sadržaj u PowerPointu i zateći ćete neka vrlo zanimljiva rešenja na srpskom). Vremenom, vaša kolekcija predložaka na srpskom se može uvećati ako budete koristili sadržaje na dinamičnoj lokaciji Microsoft Online. Da biste koristili tu lokaciju na srpskom, čak i ne morate imati lokalizovan Microsoft Office: dovoljno je da podrazumevani jezik u vašem Internet Exploreru bude srpski.

Jedan od kritičnih delova sistema Microsoft Office koji se odnosi na lokalnu podršku je skup alatki za jezičku podršku u dokumentu. Minimum takve podrške čini barem mogućnost provere ispravnog kucanja (engl. spelling) na osnovu ugrađenog rečnika na određenom jeziku. U opštem slučaju, postoje i druge alatke vezane za jezik: rastavljanje reči na kraju reda, provera gramatike i stila, rečnici sinonima, prepoznavanje teksta na osnovu faksimila (OCR) i pisanja rukom, kao i prepoznavanje govora koje se pretvara u tekst (što je najmlađa disciplina).

Među jezičkim alatima, Office 2003 zasad raspolaže samo sa dve najvažnije komponente jezičkih alata na srpskom: to su provera pravopisa (zapravo, provera ispravnosti otkucanog teksta) i modul za rastavljanje reči na kraju reda (tzv. hifenacija); obe alatke postoje za oba pisma na srpskom jeziku i aktivne su u tipičnoj instalaciji. Ovo nije prva pojava tih alatki: prvu verziju smo dobili još u toku prve promotivne kampanje Microsofta kod nas, kada je u jesen 1996. objavljen Office 97 koji je sadržao CD sa jezičkim komponentama na srpskom. Korpus rečnika srpskog jezika je prečišćen i dopunjen i sadrži oko 1.100.000 reči, uključujući sve varijacije (poput padežnih i glagolskih oblika), kao i oblike na ekavici i ijekavici. Uz lokalizovanu verziju sistema Microsoft Office 2003 dolaze i jezičke alatke za neke druge jezike (engleski, nemački, francuski i hrvatski) i možete ih ravnopravno koristiti, naravno uz dodeljivanje odgovarajućeg atributa jezika tako ispisanom tekstu.

Osnov za funkcionisanje jezičkih alata je atribut jezika teksta u dokumentu; u lokalizovanom sistemu Microsoft Office 2003 to je srpski jezik u latiničnom ili ćiriličnom pismu, u zavisnosti od aktivirane jezičke školjke. Ova veza ima jednu nezgodnu prateću posledicu: kada promenite pismo u Officeu, dolazi do gubitaka nekih korisničkih podešavanja; recimo, anulira se glavni predložak Worda. Upotreba jezičkih alata je najočiglednija upravo u Wordu, kao programu za naprednu obradu teksta; rastavljanje reči na kraju reda je karakteristična operacija pri prelomu teksta. Provera pravopisa funkcioniše u svim glavnim Office programima, sa manjim razlikama: u Wordu i PowerPointu ona je podrazumevano interaktivna; U ostalim programima, provera pravopisa funkcioniše samo na poziv, osim u slučaju kada Word služi kao pomoćni program Outlooku pri pisanju poruka e-pošte.

To je tek početak

Kratko vreme i tehnički razlozi (a pomalo i Marfijeva konstanta) uzrokovali su da do roka za predaju ovog teksta ne budem u stanju da proverim drugi vid lokalizacije Microsoft Officea, onaj koji zanima mnoge korisnike. Naime, nedavno je objavljen paket od pet CD-ova po imenu Multilingual User Interface (MUI) Pack, koji sadrži lokalizacije u nekoliko oblika i nivoa za oko 50 jezika. Sudeći po šturoj dokumentaciji, biće moguće doinstalirati elemente radne površine i jezičke alate i za srpski, čime ćete izbeći nelagodnost reinstalacije paketa da bi on postao lokalizovan. Zbog toga, sledi obećanje da ćemo vam te informacije obezbediti prvom prilikom, nakon upoznavanja sa tim komponentama. U međuvremenu, podsetiću vas da, ako ste korisnik pod OSL ugovorom, imate pravo na besplatnu zamenu sistema Office 2003 za lokalizovani paket, a da postupak zamene možete olakšati očuvanjem lokalnih podešavanja uz pomoć čarobnjaka za čuvanje postavki (Save My Settings Wizard).

Šta reći o čuvenom skupu programa za poslovnu upotrebu koji je "progovorio" srpski, nego da nas neposredno očekuje izuzetno uzbudljivo vreme. Lokalizacija sistema Microsoft Office 2003 verovatno predstavlja jedan od najznačajnijih momenata u istoriji primene personalnih računara u našoj zemlji uopšte. Microsoft je dobro iskoristio priliku da bude ubeležen kao nosilac tog događaja. Uz verovanje da je nedavno izvedena lokalizacija Windowsa XP tek pokrenula lavinu dešavanja na tom planu, sada je prilika da se uspostave novi normativi, ali i nova iskustva i navike. Mnogi korisnici, kojima je engleski jezik stran i odbijao ih je od primene računara, najzad će otkriti koliko je moćan sistem Microsoft Office 2003 i početi da ga koriste efikasno i kreativno. Lokalizovani Windows XP i sistem Microsoft Office 2003 zajedno čine prvu valjano organizovanu, potpuno funkcionalnu platformu na srpskom, što može doprineti da informatička pismenost u našoj zemlji najzad dosegne evropske standarde.

Kao što je Microsoft Office odavno postao uzor gradnje celishodnih i moćnih programa koji se lako koriste, tako i ova lokalizacija može da postane etalon za nove projekte na tom planu. Rezultate lokalizacije Officea bi trebalo da preispitaju čak i prevodioci "malih" paketa – ako ni zbog čega drugog, a ono da bi pokušali da otklone greške u svojim rezultatima, makar one koje se tiču poznavanja sopstvenog maternjeg jezika; možda ne bi bilo loše da takvi najpre pokušaju da razumeju razliku između prevođenja i lokalizacije, jer ona je velika. Uostalom, iako je ovo projekat koji se odnosi "samo" na paletu sopstvenih proizvoda, Microsoft ovog časa nije jedina firma na kojoj leži odgovornost ustanovljenja novog oblika prakse. Ovog časa smo na raskrsnici na kojoj je postavljen prvi kilometarski kamen informatičkog puta za celu sledeću generaciju korisnika. Tačan pravac tog puta u našoj zemlji tek treba da bude ustanovljen. Zato, ako ste nezadovoljni rezultatima Microsoftovih lokalizacija, ne odbacujte ih, nego utičite na to kako će one izgledati kroz dve, pet ili deset godina. Ako vam je i svejedno zbog toga, mislite na one koji dolaze: ima mnogo mališana kojima će to jednog dana biti važno.