Autorski članci
uređuju Dragan Grbić i Branislav Mihaljev, MVP

Microsoft Office Word 2003: Pisaća mašina za 21. vek

Nivo:
NIVO 1 - Prilozi namenjeni svakom korisniku, pa i početniku. Među ovim prilozima se nalaze i oni "obavezni", tj. preporuke koje bi svako trebalo da prihvati u redovnom radu.

Piše: Dragan Grbić

Word 2003 ne izaziva dileme o kvalitetu sistema čiji je najaktivniji član. Ispitujemo novu verziju najpopularnijeg tekst procesora i pokušavamo da otkrijemo šta nam novo donosi.

Kada bi se napravila neka anketa koja bi trebalo da odgovori na pitanje "koji program prvi otvorite nakon što instalirate novu verziju paketa Microsoft Office", sasvim sigurno bi najviše ispitanika odgovorilo da je to Word. Gotovo po inerciji, nakon promene verzije Officea, većinu nas odmah zanima kako funkcioniše ovaj program. Iskusni korisnici već znaju da, gotovo tradicionalno, najviše sitnica biva ugrađeno baš u Word, pa hitaju da vide kako one rade. Oni manje iskusni će lako priznati da im je radna površina tekst procesora najrazumljivija među svim Office programima i da je upravo Word program koji najviše koriste.

Mnogo puta ste čuli frazu da je Microsoft Word najviše korišćeni računarski program na PC računarima. Nikad nećemo saznati da li je to tačno, ali verovatno nije daleko od istine: ta fraza je izvedena iz činjenice da pisanje teksta u raznim oblicima i za razne namene čini najčešću slobodnu delatnost u radu na računaru. Pošto je Microsoft Word najbolje prodavani tekst procesor u poslednjih desetak godina, sledi jasan zaključak. Uopšte, širenje popularnosti personalnih računara u poslednjih dvadesetak godina dobrim delom je zasluga programa za naprednu obradu teksta. Ako pamtite to vreme, pokušajte da se setite kada ste poslednji put koristili svoju kućnu pisaću mašinu (neki će usput pokušati da se sete da li je pisaća mašina sada na dnu ormana ili u garaži). Prisetite se koliko vam je vremena trebalo da otkucate neki tekst bez greške i na šta je uopšte ličio otkucani list papira spram današnjih dokumenata koje štampate na jeftinom kućnom štampaču.

Nešto od prvih utisaka o Wordu 2003 već ste mogli da steknete u prethodnim člancima o sistemu Microsoft Office 2003, čija finalna verzija je promovisana krajem oktobra 2003. Word je član svakog varijeteta paketa, pa ako planirate migraciju na novi Office ili ste to već učinili, verovatno ćete postati redovni korisnik ovog programa. Preostaje nam da se upustimo u avanturu istraživanja njegovih mogućnosti, naglašavajući novosti u odnosu na prethodne verzije, ali stalno se ponovo pitajući šta je najveća dobit u primeni tekst procesora.

Kako je počelo

Ako izuzmemo simpatični, ali trivijalni program Write, koji je deo Windowsa od samih početaka, Microsoft Word je prvi pravi tekst procesor za Windows. No, pre "samo" dvanaestak godina bio je u zapećku DOS platforme: bilo je to doba dominacije programa WordPerfect; korisnici manjeg apetita su pisali u WordStaru, a egzotična alternativa koju su mnogi voleli zbog lake kontrole YU fontova bio je Chi Writer (i molim vas: "kaj rajter", a ne "či rajter"). Windows je tih godina tek krenuo uzlaznom putanjom popularnosti, ali to grafičko okruženje je davalo dobre performanse tek na jačim računarima, a njima nije raspolagala većina. Međutim, već u vreme Worda 2.0 dolazi do prvih ozbiljnijih diskusija: tada nove metodologije gradnje radne površine u Windows programima doprinosile su većoj produktivnosti. Dokument u radu je potpuno odgovarao budućem izgledu odštampane verzije, što je davalo interaktivnu kontrolu nad sadržajem koju DOS programi nisu imali. A za razliku od potrebe da se upamti gomila tasterskih prečica za komande (što, doduše, mnogi iskusni i danas više vole nego miša), na raspolaganju su bili interaktivni meniji, udobni dijalozi za podešavanja i, po prvi put upravo u Wordu 2.0, trake alatki (toolbars) koje su mogli da se podešavaju prema afinitetu korisnika. Početnici su se privoleli takvom pristupu, jer je bio intuitivniji; broj korisnika Windowsa i Worda je postajao iz dana u dan sve veći.

Na tržišnom planu, Microsoft je potom izveo nešto što se danas može upisati u sve udžbenike dobrog marketinga: nekoliko popularnih programa za poslovne namene je spakovano u paket pod imenom Microsoft Office i po manje nego upola nižoj ceni u odnosu na kupovinu pojedinačnih programa. Do tog časa, ti programi su već sadržali kvalitet koji je mogao da parira svakoj konkurenciji, a objavljena je i strategija integrisanog pristupa kakvu drugi proizvođači nisu imali. Iza toga je usledio verovatno najveći manevar (i marketinška kampanja) koju je informatički svet do sada video: bio je to Windows 95, operativni sistem koji je obeležio početak potpunog prelaska korisnika PC platforme u grafičko okruženje. Mnogi konkurenti Microsofta nisu ozbiljno shvatili šta se tog časa desilo i to ih je kasnije mnogo koštalo. Svi proizvođači poslovnog softvera su počeli naglo da gube trku, a WordPerfect, nekadašnji vladar na sceni tekst procesora, čak je otišao na doboš i malo je nedostajalo da nestane sa tržišta. Deo tog spektakularnog manevra Microsofta je činila i ponuda prvog komercijalnog paketa za Windows 95, objavljenog tog istog 24. avgusta 1995. godine. Bio je to, naravno, Office 95, čija prodaja je zabezeknula i najliberalnije analitičare softverske scene. Do kraja iste fiskalne godine, Office je doneo Microsoftu više od polovine ukupnih prihoda, a tako je ostalo i mnogo godina potom.

U takvoj situaciji, jasno je kako je došlo do toga da Word postane najviše korišćeni tekst procesor. Međutim, ni najbolji marketing ne bi uspeo da sakrije loš kvalitet proizvoda: u razvoj Officea je ulagano primereno značaju za prihode Microsofta. Office 95 sam po sebi nije doneo značajne nove mogućnosti: ako isključimo novitete koji su bili čista posledica rada na novoj platformi, bio je to praktično samo Office 4.3 (delimično) prepisan u 32-bitni kod i sa par novih pomoćnih programa. Zato je verzija Office 97, objavljena krajem 1996. godine, predstavljala značajni korak dalje. Izlaskom te verzije, Microsoft je zauzeo kurs opšte primene Interneta u poslovnom okruženju, a podrška integrisanom pristupu je ušla u novu fazu, pa je i Word primereno unapređen. Stariji jezik makroa WordBASIC je zamenjen sistemom Visual Basic for Applications (VBA), čime je mogućnost saradnje između programa podignuta na viši nivo. Mnogi moduli programa su poboljšani po mogućnostima i brzini, a u toku 1997. se pojavio i dodatak Office Developer Tools, čiji značajni deo su činile komponente za automatizaciju Worda. Program je, praktično samo u jednoj verziji, doveden do nivoa mogućnosti kakve ranije nisu bile ostvarive u "prostom" tekst procesoru: Word je postao jaka platforma za rad programiranih, namenskih rešenja koja nude visoku produktivnost.

I sledeće verzije Worda su donosile mnoge novije alatke i kvalitativna poboljšanja; skoro sve novosti koje su danas uobičajene u celoj paleti programa Microsofta isprobavane su najpre baš u Wordu. Tako je bilo i ranije, još u vreme kada smo mogli sami da definišemo svoju prečicu za neku komandu; tako je bilo i kada smo dobili naprednu bateriju grafičkih komponenti za ugradnju u dokumente, pa kada je bilo potrebno izvesti dokument u HTML oblik, pa kada su se pojavili Smart tagovi... Čak i danas, mnoge od tih nekadašnjih novotarija najbolje su razvijene baš u Wordu: ovaj program ostaje na čelu ponude za krajnjeg korisnika.

Dokle se stiglo

Cela ova mala istorija Worda čini i moje lično radno iskustvo, pa sam je se prisetio još pre oko godinu dana, kada sam došao u priliku da pogledam prvu internu Beta verziju paketa (a potom sistema) Office 2003. Naravno, i sam se ubrajam u one koji po instalaciji paketa najpre otvore Word, pa je susret sa novim Officeom prošle zime za mene počeo u tom programu. Iako sam po prirodi konzervativan i nikad ne verujem beta verzijama softvera, moram priznati da je većina članaka koje sam u tom periodu napisao izvedena upravo u Wordu 2003, a u stariju verziju bih ušao samo da bih prekontrolisao spelovanje. Koristeći te dve beta verzije, finalnu verziju dobijenu na osnovu redakcijske pretplate na MSDN i još jednu namensku verziju koja nije na engleskom jeziku (a o kojoj ću vam pričati drugi put), a zabeleživši "samo" nekoliko stotina sati rada u njima, nisam doživeo ni jedan pomena vredan problem niti gubitak napisanog sadržaja u Wordu; neka to bude prvi utisak koji vam prenosim. Jedino u prvoj beti, par puta je došlo do kraha programa, ali uz trenutni oporavak programa i povraćaj sadržaja starog jedan minut, kako sam podesio opciju za automatski oporavak. To je sve od "loših" iskustava, i to u pred-verziji u kojoj krupnim slovima piše da to u nedovršenom programu može da se desi.

Pre ulaska u detalje, napravićemo jedan mali dogovor. Naime, o brojnim ključnim novostima u Wordu 2003 govorićemo više drugi put: mislimo na tehnologije poput XML-a i SharePointa, koje zahtevaju pogled na širu sliku i gde njihov opis u užoj priči o jednom Office programu nema mnogo smisla. Naravno, toj priči ćemo posvetiti dužnu pažnju i primereni prostor drugom prilikom, a sada ćemo se skoncentrisati na informacije koje interesuju većinu vas: šta je novo u osnovnom radu u Wordu 2003.

Finalna verzija Worda 2003 je dobro optimizovana, izuzetno bogata opcijama i operacijama i donosi mnoge novosti koje se tiču produktivnosti, saradnje sa okolinom i primene nekih novih koncepata. Da ne zaboravimo: Microsoft je odavno dobro apsolvirao problem migracije softvera, pa brižljivo nastupa kada je reč o promeni verzije dokumenta. Vesti su očekivane: elementarna kompatibilnost dokumenta je zadržana, pa osnovni sadržaji mogu bez problema i gubitaka da se koriste u Wordu 97/2000/2002. Kao i pre, moguće je da primenite neki element koji radi samo u Wordu 2003, ali krajnja posledica otvaranja dokumenta u prethodnim verzijama programa će biti, u najgorem slučaju, nedostajuća funkcionalnost "sitnice" o kojoj je reč. Povratkom u Word 2003, sve nastavlja da radi očekivano i bez gubitaka.

Vizuelno, Word 2003 (kao i ostali programi) uređen je pažljivije nego ikad. Nekim korisnicima možda u prvi mah neće biti po volji to što su meniji, trake alatki i mnogi drugi detalji uređeni grafički agresivnije nego pre, ali to je stvar ukusa; posle nekog vremena ćete se navići. Boje su usklađene sa temom Windowsa XP, a čak i ako u Windowsu primenite klasičnu, staromodnu šemu, preostaće ugodna osenčenost na trakama alatki. Nakon prve reakcije na dizajn okna poslova, uočićete i funkcionalne novosti, koje najpre na tom mestu upadaju u oči; ovde postoje mnogi novi sadržaji koji otkrivaju neke nove pravce ponašanja Worda u mrežnoj okolini. Recimo, na početku rada videćete okno Getting Started, čiji glavni deo čine elementi za povezivanje sa sadržajima na matičnom sajtu Officea. Ako imate sreću da ste stalno povezani na Internet, možete dozvoliti ovom podsistemu da povremeno automatski ažurira ponudu u tom oknu. Osim što možete biti upozoreni na neke važne ispravke ili na napredne online kurseve o primeni programa, možete pristupiti biblioteci predložaka dokumenata za razne posebne namene; naći ćete i veze ka drugim, opštijim sadržajima, poput download zona i diskusionih grupa.

Udobnosti nikad dosta

Oduvek sam hteo da saznam kako Microsoft bira koje novosti će ugraditi u nove proizvode, a tiču se ergonomije radne površine. Izvorišta tih ideja su razna: ponekad je to zahtev mnogih korisnika, nekad je to prenošenje ideje koja postoji u drugom softveru, a neke inovacije su posledica sopstvenog razvoja tehnologije. Recimo, ovoj poslednjoj grupi noviteta pripada ceo modul za unos koji funkcioniše na PC Tablet računarima: Microsoft Office 2003 je "prirodni" klijent za tu platformu, a Word 2003 može da prenese rukopis kao tekst ili kao crtež u dokumentu. Nažalost, prepoznavanje rukopisa neće pomoći u pisanju na srpskim pismima, ali možda možemo računati i sa tom mogućnošću kako tehnologija bude sazrevala.

Jedan od novih ergonomskih elemenata u Wordu je novi oblik prikaza dokumenta, pored četiri već postojeća: to je Reading Layout, režim pregleda namenjen čitanju sa ekrana. Kada uključite taj prikaz, dokument ćete videti kao jednu ili dve susedne stranice, u zavisnosti od rezolucije ekrana. Asocijacija na univerzalni format PDF je jasna; međutim, ovo je ipak namensko okruženje "lokalnog" značaja, a mogućnost prikaza umanjenih sličica stranica uz levu ivicu ekrana čini jedinu direktno uporedivu opciju. Razlike su ipak brojnije: recimo, ako su vam slova sitna, uvećaćete ih zumiranjem bez uvećanja stranica; privremeni gubitak realnog preloma pritom ništa ne znači, jer se misli samo na udobnost čitanja. Uzgred, nalik pogledu HTML Layout čija namena je slična, i u ovom režimu i dalje postoji mogućnost uređenja i obrade sadržaja.

Neke udobnosti kojima smo već raspolagali dobijaju i primereno okruženje. Recimo, odavno nam je na raspolaganju da u trakama alatki i u meniju rukujemo rasporedom i sadržajem elemenata. Kontrole u menijima su se podešavale relativno teško, jer su zahtevale veštinu rada sa mišem; sada postoji udoban dijalog za kontrolisanje menija: opcija Rearrange Commands vam dozvoljava da taj posao izvedete daleko udobnije.

Među sjajnim malim stvarima koje su nam "odavno trebale", otkrivamo mogućnost simultanog pomeranja sadržaja u dva prozora. Elem, ako otvorite dve verzije nekog dokumenta, pa poželite da ih uporedite, komandom u meniju Window postavićete ih na puni ekran. Skrolovanje u bilo kom prozoru simultano pomera oba sadržaja, što možete privremeno isključiti ili resetovati na prikladnoj traci alatki. Štaviše, ova operacija pokazuje izvesne znake inteligentnog ponašanja, jer nakon prvog prolaza program može da uporedi sadržaje, pa da na čas zaustavi pomeranje u jednom od prozora, dok se ne pojavi uporedivi tekst. Sve to još uvek radi labavo, ali alatka obećava dobru primenljivost; s obzirom na to da smo već videli neke editore koji mogu izuzetno inteligentno da obeleže razlike između dva sadržaja, zaključujemo da ovde ima još mesta za unapređivanje. Naravno, ozbiljno poređenje dva dokumenta ćete izvesti jačim alatkama u grupi Track Changes, povezivanjem sadržaja. A kad već pominjemo aktivno poređenje i kontrolu: mogućnosti obeležavanja promena i vidljivost komentara u tekstu su unapređeni, pa je rad olakšan i na tom planu.

Kvalitetnija kontrola

Ako vam urednost na duge staze znači mnogo, a trebalo bi, to znači da intenzivno koristite stilove u Wordu. Reč je o definisanim i imenovanim oblicima slova i pasusa čijom primenom sadržaj dobija konzistentan izgled. Važna novost u Wordu 2003 je uvođenje eksplicitnih stilova za tabele. Polazište ove mogućnosti je izvedeno od stare funkcije za automatsko formatiranje tabela; međutim, ranije niste bili u mogućnosti da unapred promenite neki od tih predložaka, niti ste mogli da definišete podrazumevani stil za novu tabelu koju brzo definišete klikom u traci alatki; sada je i to moguće. Možete sami definisati izgled tabele menjajući doslovno svaki njen element: boje podloga i slova u redovima i kolonama, granične linije, relativnu veličinu i uravnanje cele tabele ili ćelija... Kao krajnja posledica, pred vama je još jedan dobar element za kontrolu izgleda dokumenta: tabele su važne za svakog ko barata složenim strukturama.

Trend podrške multijezičkih dokumenata je i dalje razvijen kroz Unicode specifikaciju; Word 2003 transparentno podržava više jezika i tipografiju više pisama nego ranije. Jedan simpatični primer je čak postao deo standardnih alatki Worda: postoji traka alatki Japanese Greetings u kojima se nalaze uobičajene fraze za pozdrav, početak i kraj poslovne prepiske na japanskom jeziku. Takođe, bolja jezička podrška je postala delom nekih naprednih alata: recimo, sistem za cirkularnu poštu (Mail Merge) vam nudi da odaberete prikladnu frazu prema polu primaoca pisma, ukoliko ciljni jezik zahteva takvo pravilo. Pride, multijezički modul u ovom alatu sadrži i pravila za ispravno formatiranje adresa u odnosu na geografsku lokaciju primaoca.

Strateški gledano, Office 2003 je orijentisan na grupni rad, direktnu saradnju i komunikaciju. Takvo okruženje zahteva primerenu verifikaciju i zaštitu, pa Word 2003 sadrži nekoliko noviteta na tom planu. Prvu razliku uočićete već ako otvorite dijalog za promenu nivoa sigurnosti rada makroa: trima ranijim opcijama Low / Medium / High sada je dodata i stavka Very High. Razlika između dva visoka stepena zaštite je u tretmanu potvrde identiteta certifikata. Naime, ranije je svaki makro koji je potpisan certifikatom mogao da bude izvršen i kada je stepen sigurnosti rada makroa najviši; sada se proverava i lokacija, tj. poreklo certifikata, čime se dodatno dokazuje da je makro pouzdan. Postoji i viši nivo zaštite, koji možete iskoristiti samo po cenu odricanja od primene dokumenata u starijim verzijama Worda: opcije zaštite u klasi Permission (dozvole) funkcionišu u dokumentu po principima standarda Information Rights Management (IRM). Kada instalirate besplatni modul koji ćete preuzeti sa sajta Microsofta, a potom ga aktivirate posredstvom Passport naloga, biće vam omogućeno nekoliko vidova kontrole sadržaja. Recimo, dokument možete ograničiti na čitanje, delimično ili poTpuno uređivanje u odnosu na ciljnog primaoca. Restrikcije se mogu implementirati tako što ćete, recimo, ograničiti izbor stilova u dokumentu samo na one koji su već primenjeni, blokiranjem teksta u proizvoljnom obimu, dozvolom da se unesu samo komentari, itd. Ako dokument postavite u deljeni radni prostor (document workspace; opcija SharePoint tehnologije o kojoj ćemo govoriti drugi put), moguće je da drugi korisnik traži od vas dodelu nekog nivoa prava za rad u dokumentu, čime ćete dodatno kontrolisati eksploataciju sadržaja.

Najzad, na kraju ovog (ipak suženog) pregleda novosti u Wordu, recimo i dve reči o unapređenjima u sistemu pomoći, koji se i inače odavno smatra prototipom visokog kvaliteta. Sadržaj lokalnih datoteka je standardno dobar i širok; zbog toga većina nas, koji nemamo stalni izlaz ka Internetu, nećemo osetiti bogzna kakav hendikep što ne možemo stalno da koristimo online dodatne stavke pomoći. Ipak, bilo bi zgodno barem nekad da ih isprobate i da osetite draž "beskonačne" količine podataka: online pomoć funkcioniše skladno sa lokalnim sadržajem. Ako već budete to činili, ne zaboravite da isprobate i izvanredni podsistem Research, koji će vas uputiti na brojne reference o izabranom pojmu. U interakciji sa sistemom pomoći, uočavamo i neke promene ponašanja na koje ćemo morati da se naviknemo. Recimo, F1 sada otvara okno Word Help koje sadrži združene online i offline reference. Takođe, klik na upitnik What's this? koji se nalazi u naslovnim linijama dijaloga sada više ne otvara prošireni tooltip klikom na neku stavku, nego odmah upućuje u puni prozor sistema pomoći, koji sadrži bogatu hijerarhiju svih stavki. Ovim ćete brže doći do širih informacija o nekom podsistemu Worda, što je izvanredna prilika da bolje upoznate alate koje koristite.

Može li se biti objektivan?

Kada se broj korisnika nekog programa iskazuje doslovno u milionima, onda svaka promena u novoj verziji mora da se premeri sto puta pre nego što se ugradi i ponudi na korišćenje. Budite sigurni da među novostima u Wordu 2003 ništa nije prepušteno slučaju. Ako ste imali ideju o nečemu što biste voleli da vidite u ovoj verziji programa, a toga nema mada postoji u nekom drugom, sličnom proizvodu, onda za to verovatno postoji valjan razlog. Svaka nova verzija Worda u sebi nosi rezultate istraživanja i potonjih analiza na planu potreba, navika i ergonomije. Štaviše, sada možete i sami da se uključite u proces tih istraživanja: ako ste raspoloženi da dozvolite analizu svojih korisničkih navika, pogledajte šta vam Microsoft predlaže u dijalogu Help / Customer Feedback Options. Stalni projekat pod imenom Customer Experience Improvement Program sada je automatizovan putem Weba i možete anonimno učestvovati u njemu.

Mislim da ni najveći namćori neće uspeti lako da ospore vrhunski kvalitet Worda, što je standard na koji smo naviknuti odavno. Štaviše, ta navika izaziva karakterističan problem većine komentatora, pa i potpisnika ovog teksta, koji prilazi kraju opisa nakon teške muke da ga zadrži u dogovorenom gabaritu, a da nije napisao praktično nijednu primedbu. Daću vam za pravo da mi zamerite na tome, ali samo pod jednim uslovom: da mi najpre obrazložite svaku zamerku na Word koju uspete da nađete. Ali, kako pronaći primedbu u programu koji ne samo da je dobro projektovan i radi izvanredno, nego je njegov uticaj takav da se smatra apsolutnim etalonom za pisanje Windows programa, i to ne samo u klasi tekst procesora? Kako uopšte dokazati objektivnost kada predmet opisivanja prevazilazi potrebe čak i većine naprednih, dugogodišnjih korisnika?

Unapređenja koja Microsoft nudi korisnicima u novoj verziji Worda ovim ne dobijaju svoj epilog: kroz nekoliko meseci nas čeka i susret sa verzijom Officea 2003 lokalizovanom na srpski jezik, što je važna stepenica ka boljem ličnom iskustvu. Čvrsto verujem da će posledice te lokalizacije biti ozbiljnije od onih koje su zabeležene u Windowsu XP: dok lokalizovani operativni sistem znači više za udobnost i razumevanje, poslovni softver na domaćem jeziku mora da znači bolju šansu za dostizanje produktivnosti i opšteg kvaliteta rada i rezultata. Kada je reč o Wordu, to vidim kao nadu da mnogi od nas prestanu da ga koriste onako kako bi mogli da koriste i program Write, a da umesto toga počnu da koriste bar neke napredne mogućnosti. Word 2003 je pisaća mašina za 21. vek, ali i mnogo više od toga. U par reči, to je prilika da svoje svakodnevne poslove radite na najefikasniji zamislivi način. Šta bismo više rekli, a da ne uvredimo vaše mišljenje? Do zaključka nije teško doći.