Autorski članci
uređuju Dragan Grbić i Branislav Mihaljev, MVP

Matična strana sajta

Novo na sajtu   Mapa sajta   Beleške   Kontakt   Pretraga MSKB  Blog Praktikuma   RSS feed   P@W @Tw   Izvezi stranicu u PDF

Office Praktikum

Autorski članci

Skoro svakodnevno slušamo

 

Microsoft Office: Kancelarija generacije 2003

Nivo:
NIVO 1 - Prilozi namenjeni svakom korisniku, pa i početniku. Među ovim prilozima se nalaze i oni "obavezni", tj. preporuke koje bi svako trebalo da prihvati u redovnom radu.

Piše: Dragan Grbić

Iako smo navikli da vidimo novu verziju kapitalnog paketa za poslovne primene svake dve godine, novi Microsoft Office čini mnogo više od pukog pakovanja novih mogućnosti u osveženom okruženju.

Ako ste naš redovni čitalac, onda verovatno pratite priče o novim mogućnostima paketa Microsoft Office 2003, zapravo celog pravca koji čine softver, koncepti i praksa po imenu Microsoft Office 2003 System. Ono što se ranije nazivalo familijom, sad se naziva sistem, i to ne bez razloga. Ideja o integraciji doslovno svih resursa informatičke tehnologije u službi poslovne produktivnosti nije nova, barem u razmerama brzine dešavanja u informatici. Ako se osvrnemo deset godina unazad, pronaći ćemo korene današnje slike poslovne informatike koji su nekad zvučali kao zanimljivo maštanje. Malo ko bi danas bio spreman da prizna da mu tada nije bilo najjasnije kako to Microsoft zamišlja "opštu integraciju softvera". Bilo je pomalo čudno govoriti o tehnologiji koja bi parirala tada tradicionalnim konceptima namenskog softvera na mainframe računarima ili nešto modernijoj, ali rigidnoj praksi tadašnje client-server tehnologije. Zvučalo je gotovo nezamislivo da se "nekakav program posebne namene" angažuje kao standardna, namenski podešena alatka za obavljanje redovnih poslova. Tekst procesori, sistemi za tabelarne proračune i slični programi smatrani su tek sredstvom za izvođenje urednih, malih rešenja na kancelarijskom stolu, pisaćim mašinama ili kalkulatorima nove generacije koje je, eto, baš zanimljivo koristiti.

Međutim, negde u to vreme objavljeni su koncepti i viđena prva ozbiljna rešenja takvog pristupa. To danas možda deluje naivno, ali nekada je bilo značajno imati mogućnost da se, recimo, u neki izveštaj poveže grafikon iz Excela koji prezentuje trenutne podatke koji počivaju u Access bazi. Sve bi se to jednom pripremilo, a onda koristilo tako da od zahteva do rezultata na papiru prođe pet minuta. Danas neka slična rešenja vidimo čak i u javno publikovanim stranicama na Internetu, a niko se ne čudi ni kako je to moguće da celo preduzeće ima na raspolaganju trenutne berzanske izveštaje ili kursnu listu. Nije bilo tako davno kada je takvo rešenje u malim informacionim sistemima bilo prosto nemoguće.

Programiranje Office dokumenata, povezivanje programa u integrisana rešenja, veza sa resursima na aplikativnim serverima i mnoge druge "priče" nisu dugo ostale teorija. Nakon prelaska na 32-bitne tehnologije, a pogotovo nakon konačnog prihvatanja Internet tehnologija kao ključnih u razvoju, Microsoft je iz verzije u verziju nudio sve više u Officeu. Do verzije Office 2000, osnovna podrška za programiranje i integraciju je došla na svoje mesto, jer sad su svi programi imali podršku za VBA i mogućnost programiranja spolja. Kao dokaz valjanosti, usledilo je primereno praktično iskustvo: do kraja prošlog stoleća, broj nezavisnih firmi koje prave integrisana rešenja u Officeu za druge u svetu je prerastao broj klasičnih programerskih ekipa. Internet je definitvno i nepovratno ovladao, a tehnike produktivnosti u tom okruženju su dovedene na zaista zavidan nivo tek pojavom Officea XP polovinom 2001. godine. Uz parole koje su obavezno sadržale reč experience, ovaj paket je, uz platformu Windows 2000 Server i uskoro pristigli Windows XP zaista predstavljao novo iskustvo.

Kao šlag na tortu, za proširenje dometa mogućnosti Officea mnogo je značila pojava baterije novih aplikativnih serverskih paketa, uz značajno pojačane stare. Programi paketa Office XP su izvedeni kao definitivni i "prirodni" klijenti za SQL Server i Exchange Server na svim nivoima napredne primene; kruna tog pravca integracije je bila pojava serverskog paketa SharePoint Server, kojom je dokazana nadmoć celokupnog koncepta. Ovu platformu za Office je besprekorno lako administrirati i održavati, konceptualno nameće dobru organizaciju poslovanja, a korisnik koji tek počinje da koristi taj resurs može da se privikne na njega u toku jednog radnog dana. Izgledalo je da "život ne može biti bolji" i to su bili trenuci kada se svaki analitičar ovih tehnologija pitao šta bi još moglo da se doda slici koja već deluje savršeno...

Uvek ima još prostora

Međutim, valja da znate da razvoj sledećeg Officea uvek počinje pre nego što aktuelna verzija tek izađe na tržište. Analiziraju se primenjeni koncepti, procenjuju se novi, proveravaju se ideje koje nisu iskorišćene u aktuelnoj verziji i traže prostori za nova osvajanja. Microsoft pride uvek odvaja značajne sume novca na realne analize produktivnosti i na mnoge suptilne reakcije korisnika. Sve se to okuplja na gomilu i razrađuje u toku višemesečnih brainstorming seansi koje obično počinju nedelju dana posle žurke kojom se proslavlja izlazak nove verzije paketa. Na kraju se kreće u pravi razvoj, koji se okončava periodom koji traje oko godinu dana, kada se ispituju alfa i beta verzije paketa i kada postpeno raste broj onih koji učestvuju u procesu. Ova mašinerija je snažna i efikasna, a rezultat poslednjeg takvog kruga je zvanično i svečano prezentovan na promociji skupa Microsoft Office 2003 System 21. oktobra 2003. godine.

Iako već, uopšteno govoreći, znamo šta se u novom Officeu (i van njega) nalazi, još uvek smo malo u nedoumici oko tačnog sadržaja i vidova kupovine raznih varijeteta paketa, kao i njihove cene na domaćem tržištu. To je tema koju ćemo posebno obraditi u jednom od sledećih brojeva. U međuvremenu, iskoristili smo beneficiju koju imaju pretplatnici paketa MSDN Universal, pa u redakciji nismo čekali ni trenutka da iz pretplatničke zone na sajtu Microsofta preuzmemo pet image datoteka od koji smo napravili CD-ove sa finalnim verzijama paketa Microsoft Office 2003 Professional Enterprise i četiri najbliža programa koji će se prodavati nezavisno, ali su deo nadgradnje po imenu Microsoft Office 2003 System. Nakon instalacije celokupnog sadržaja, na mom disku se našlo jedanaest novih programa (i desetak sporednih), što je prilično otežalo sistemsku particiju mog diska, ali imalo je i zašto. Posle dve Beta verzije (jedne interne i jedne javne), u kojima sam dobro upoznao ključne novitete paketa, proveo sam kratko, ali zanimljivo vreme u istraživanju konačne verzije palete programa na koje sam, da vam i to priznam, odmah odlučio da pređem. Novosti su zaista brojne i nisu samo deklarativne, nego su uvedene kao funkcionalna podrška novim tehnologijama. Ono što retko doživljavamo desilo se ovaj put: to su dva nova programa, od kojih je jedan predviđen da postane okosnica popularizacije primene XML-a u praksi, a drugi je na prečac osvojio svakog ko ga je probao, jer kao pomoćna alatka na interfejsu nove generacije radi besprekorno. Ali, malo strpljenja: reći ćemo po nekoliko reči o svakom programu ponaosob.

Instalacija cele baterije

Čin postavljanja novih programa je već dobro prepoznatljiv: sprovodi se kroz interfejs Windows Installera, koji ne samo da vas lako vodi kroz opcije izbora korak po korak, nego se i kasnije brine o integritetu instaliranog sadržaja. Novost je u tome što se instalacioni sadržaj podrazumevano trajno kešira na disku korisnika (što e može isključiti). Ideja je u tome da ubuduće u toku redovnog održavanja i oporavka od oštećenja ne morate da postavljate CD u čitač. Ustupak je verovatno potekao od čijenice da mnogi Tablet PC računari nemaju CD uređaj u sebi, ali prikladno je i za stone računare, jer diskovi su danas dovoljno veliki; uz dodatni utrošak od oko 400 MB za sve instalirano, ubuduće neću morati da prekopavam gomilu CD-ova da bih instalirao neku servisnu ispravku.

Instalacija osnovnog paketa Office 2003 Professional Enterprise podrazumeva prisustvo sedam glavnih programa. To su: Access, Excel, Word, PowerPoint, Outlook, InfoPath i Publisher (svi sa oznakom 2003 u sufiksu imena). Pri instalaciji postoji opcija brisanja ili zadržavanja prethodne verzije, što ne važi samo za Outlook: zbog mnogobrojnih veza u strukturi sistema koja se odnosi na komunikacije, verzije Outlooka nikad nisu mogle da koegzistiraju. U zavisnosti od izabranog sadržaja pri instaliranju, od tipične do kompletne instalacije možete utrošiti od oko 200 do čak 360 MB prostora na disku (nezavisno od keširanog instalacionog sadržaja). Uobičajene desktop verzije osnovog paketa i nezavisnih programa je potrebno aktivirati putem Weba ili telefonom, dok će vlasnici korporativnih licenci dobiti nove ključeve koji se apliciraju u mreži i odmah aktiviraju programe.

Instalacije ostala četiri programa su protekle u sasvim sličnom maniru. Na početku, procena prostora potrebnog za instalaciju obično omane kada je osnovni Office već instaliran, pošto su zajedničke komponente već na svom mestu. Ali, izgleda da je ovaj put ta procena bila nešto preciznija. FrontPage 2003 zauzima oko 100-120 MB, Project 2003 će ceo sadržaj smestiti u 60 MB, dok Visio 2003 sobom nosi ogromnu kolekciju šablona, predložaka i projektnih primera za koje vam nećebiti žao da odvojite oko 150 MB prostora; OneNote 2003 je relativno skromnih zahteva i za sebe traži samo oko 30 MB vašeg diska.

Udarni noviteti

Ne mogu da se otmem utisku da sam, posle mnogo godina praćenja Officea i blagovremenih pojačavanja svog hardvera u tom periodu ipak postao malo uskraćen za osećaj punog komfora koji Office 2003 sobom nosi. Naime, ja još uvek nemam stalnu vezu ka Internetu, a neizvesno je i kad će ona biti omogućena za kućne korisnike u malom gradu u kome živim. Reč je, zapravo, o prvim detaljima na radnoj površini koji upadaju u oči kada otvorite bilo koji program paketa: na desnoj strani prozora uočićete okno poslova Getting Started, koje sadrži mnoge stavke povezivanja sa zonama podrške na Webu. Za ne verovati je, ali ako ste neiskusni, verovatno ćete promašiti poziv lokalne Help datoteke u sledećem oknu poslova, nego ćete umesto toga verovatno izazvati otvaranje Internet Explorera, koji će krenuti da traži neku adresu na sajtu Microsofta. Prisutni su i mnogobrojni linkovi ka resursima za pomoć, download zonama, učenje i vežbanje, kontakt sa drugim korisnicima i sličnim mestima. Štaviše, zamišljeno je da ova okna poslova budu dinamički izmenljiva, tako da se povremeno osvežavaju nekim preporukama Microsofta, a da skoro i ne primetite kada se to desilo.

Ako je ovaj korak zamišljen kao prvi koji se nudi svakom korisniku, onda možete pretpostaviti kakva je orijentacija savremene poslovne primene računara. Trend je takav da ako vaš službeni računar nije stalno na Internetu, posledica po funkcionalnost i produktivnost može da se meri kao što se pre deset godina smatrao računar koji nije u nekoj lokalnoj mreži. Za većinu nas to nije povoljno, jer sumnjam da je moj problem načina povezivanja na Internet usamljen. Ali, za razvijeni poslovni svet u kome danas i minuti mnogo znače, takav pravac podrške u softveru je sasvim normalan. Pa ko zna, možda do sledećeg Officea doživimo i mi slično prosvetljenje...

Sveopšte povezivanje se ne odnosi samo na sirovu vezu ka Internetu, nego za posledicu nosi i prisustvo mnogih novih mehanizama u programima. Možda se sećate priče o Web servisima, kao spoljnim komponentama integrisanih aplikacija, koje možete preuzeti kroz UDDI interfejs i posebni (SOAP) protokol besplatno ili na osnovu nekog plaćenog pristupa. I ne samo to: pomenuto je već da su Office programi danas prirodni klijenti servisa na aplikativnim serverima, pri čemu je nebitno kojim informacionim putem (ili protokolom) dolazite do tog servisa. Kao korisnik programa Word, Excel, PowerPoint ili Visio, vi možete da koristite radne prostore dokumenata (Document Workspaces) u kojima ostvarujete saradnju sa drugima u realnom vremenu u postupcima uređenja, simultanog unosa ili pregleda nekog dokumenta. Ovaj prostor je deo podrške koju nudi baterija SharePoint Services, a kojoj možete pristupiti u lokalnoj mreži ili putem Interneta – to je danas svejedno. Uostalom, nema problema ako želite da radite na lokalnoj kopiji dokumenta dok vam je SharePoint Services nedostupan, jer će se program sam pobrinuti da povremeno proveri mogućnost te veze; kada je prepozna, izvešće sva potrebna ažuriranja dokumenta u oba smera.

Otvorenost u mreži, naravno, zahteva i nove mehanizme zaštite prava i integriteta svih elemenata grupnog rada. U tom cilju, Microsoft je delimično adaptirao poznati i uvaženi standard Documents Rights Management (DRM), koji koriste mnoge finansijske i privredne institucije. Adaptirani standard se zove Information Rights Management (IRM), a sadrži skup koncepata, mera i mehanizama kojim se u prirodnom okruženju klijentskih programa ostvaruju potrebni nivoi i kvalitet zaštite. Autor dokumenta koristi namenski dijalog u kome definiše prava čitanja i promene sadržaja dokumenta, kao i datum isticanja dodeljenih prava nad sadržajem. Mehanizam za dodelu i ostvarivanje prava nije deo paketa, nego se može besplatno preuzeti i instalirati (komponenta je velika oko 350 k), u kombinaciji sa Passport servisom koji je obezbeđen kao agent poverenja. Zasad su ovi mehanizmi obezbeđeni samo u programima Word, Excel i PowerPoint, ali izvesno je da će neko od sledećih osvežavanja paketa dodati tu funkcionalnost i na ostale programe.

Osnovni programi

Čak i kada bi za ovaj članak bilo odvojeno mnogo više prostora, bilo bi neprilično da se upustimo u iole dužu analizu mogućnosti pojedinih programa. U prethodnim brojevima PC-ja to smo već činili u više navrata, pa ćemo samo malo osvežiti pamćenje redovnih čitalaca. Neka ovo vama posluži kao mali orijentir detaljnih priča, a našem glavnom uredniku kao najava prostora koji će morati da odvoji za buduće prikaze.

Među mnogim novinama novog Worda 2003, izdvajamo mogućnost snimanja dokumenata u pravom XML formatu, čime ćete izdvojiti formatirani sadržaj dokumenta iz namenskog binarnog formata (.DOC) i učiniti ga nezavisnim od programa i raspoloživim za druge namene. Takav sadržaj se može modifikovati korišćenjem drugih programa, recimo u nekom procesiranju podataka na strani servera, za pretraživanje u obimnim bibliotekama teksta. Takvom dokumentu možete pridružiti XML šemu (koju je možda pripremio neko drugi) i tako ne samo formatirati sadržaj, nego ga i podvrgnuti raznim vidovima validacije i XSL transformacije. Word sadrži primeren skup alatki i funkcija za podršku takvom radu: recimo, postoji okno poslova u kome ćete aplicirati XML tagove ili pregledati stablo XML hijerarhije.

Dobili smo i nove mogućnosti na inteligentnoj radnoj površini programa. Osim novog vida pregleda dokumenta namenjenog udobnijem čitanju (reading layout), mogućnosti simultanog pomeranja sadržaja u dva naporedno složena prozora i sličnih sitnica, postoje i brojna ozbiljnija unapređenja, poput podrške za "elektronsko pero" na Tablet PC računarima. Kao biser, pomenimo mogućnost finog podešavanja prava korisnika nad sadržajem: autor može da zaključa za izmenu samo deo teksta u dokumentu ili čak samo elemente formatiranja (oblik fonta, prelom pasusa i slično).

Sasvim slično važi i za Microsoft Excel, program za tabelarne proračune koji je po popularnosti i frekvenciji korišćenja tik uz Word. Dominantne novine u Excelu 2003 tiču se unapređene produktivnosti, primene XML formata i podrške za saradnju na SharePoint portalima. Excel je takođe i nosilac koncepta smart document: reč je o dokumentima programiranim da prošire funkcionalnost radne sveske tako što će reagovati na kontekst korisnikovih akcija. Zamislite to kao izvesno proširenje ponašanja smart tagova na nivo celog dokumenta. Svrha koncepta je direktno učešće Excela u raznim workflow procesima (npr. pravite fakturu čijim snimanjem izazivate signal za isporuku robe u magacinu).

Veoma je zanimljiv rad sa aktivnim listama, kojima se korisniku nudi jednostavno i uređeno prikupljanje podataka u obliku primerenom za dalju obradu. Kada se ćelija liste aktivira, označi se plavim okvirom i odmah se uključuju kontrole automatskog filtera. Na dnu liste moguće je postaviti pokretnu sumu neke kolone, brojač ili neki drugi interaktivni pokazatelj. Baterija funkcija Excela je proširena sa 40 novih ili prepravljenih; reč je uglavnom o skupu funkcija koje su ranije bile deo dodatka Analysis ToolPak; ranije, nažalost, mnogi nisu uključivali taj dodatak u program i time su sebi uskraćivali mnoge snažne funkcije.

Udobnost, funkcionalnost...

Microsoft PowerPoint je oduvek bio prihvaćen kao razmerno jednostavan program. Odavno podržan brojnim šablonima, metodama promene boje, tranzicije slajdova i drugih efekata, program je odgovarao većini onih koji su pretakali svoje ideje u teze prezentacije. Dakako, nisu izostali noviteti ni ovoga puta. Smart tagovi rade na mnogim novim mestima, bitno je unapređen rad sa grafikom, a podrška multimediji je proširena na MP3, WMA i druge audio formate. Tok predavanja je bolje podržan: unapređen je toolbar za navigaciju tokom predavanja, a „crtanje“ po slajdu je čak moguće sačuvati kao grafički element.

Posebno pojačanje PowerPoint je dobio na planu mobilnosti. Stara alatka za prenos sadržaja prezentacije na mesto predavanja je "penzionisana" i zamenjena modernijim sistemom. Ne samo da ćete od sad imati mnogo manje brige u dilemi da li prezentacija može da radi na ciljnom računaru, nego ćete potprogramom Package for CD direktno ili posredno preneti sve potrebne sadržaje na CD.

Outlook je pretrpeo temeljne izmene na svim nivoima, od izgleda radne površine i načina interakcije sa korisnikom do funkcionalnih unapređenja u pozadini. Upadljivo je poboljšana navigacija u posebnom oknu zadataka, gde su glavne strukture programa izvedene na preklapajućim karticama. Frekventne foldere možete prebaciti među favorite, gde se čak keširaju i rezultati nekog pretraživanja. Poruke možete grupisati prema periodima, pošiljaocima i tokovima diskusije, kombinujući ih sa detaljima pregleda.

Nova mogućnost lociranja okna za pregled poruke omogućava bolju organizaciju prostora, sve u kombinaciji sa 13 unapred definisanih aranžmana za pregled. Brzo označavanje kategorije poruke je omogućeno primenom šest boja zastavica kojima ćete dodeliti odgovarajuće atribute. Kategorije se promovišu u implicitni kriterijum za pretraživanje, tako da ćete veoma brzo nalaziti označene poruke čak i ako primate desetine poruka dnevno.

Osetno je unapređeno brzo izveštavanje u toku komunikacije. Sistem upozorenja o stizanju nove poruke izgleda mnogo bolje sad kad se u donjem desnom uglu na nekoliko sekundi pojavi prozorče sa imenom pošiljaoca i nekoliko prvih reči poruke. Tu možete brzo obeležiti važnost poruke, otvoriti je ili izbrisati; ako vam to nije bitno, nastavićete da radite svoj posao bez daljeg ometanja. O važnosti upozorenja da je stigla bitna poruka može da se brine pojačani Rules Wizard: recimo, uz podršku na Exchange Serveru, možete definisati pravilo da po stizanju poruke od važne osobe Outlook odmah prosledi upozorenje na vaš mobilni telefon.

Produktivnost i udobnost u Outlooku su razvijeni na svakom koraku: svoj kalendar možete gledati naporedo sa tuđim (u delu dostupnom u javnom folderu); liste primalaca su izvedene kao hijerarhija, pa ćete brzo pregledati njihov sadržaj; unapređena je mogućnost automatskog kompletiranja pri unosu na mnogim mestima, a konačno možete definisati koji potpis među definisanim pripada kojem nalogu. Učinjeni su dalji napori da se pojednostavi funkcija Worda kao editora za unos poruka; recimo, podacima o nekom kontaktu možete pridružiti i sliku. Ako se vaš notebook prevashodno priključuje na Exchange Server, poželećete da napravite lokalni keš deljenih sadržaja – više ne morate koristiti spore VPN kontakte sa firminim serverom ako ste na putu, nego to možete učiniti i standardnim protokolima na Internetu.

Od baze podataka do cedulje

Oduvek smatran na neki način "većim" od svoje okoline, Access je sistem za upravljanje bazama podataka koji zaista traži veći napor da bi se njime ovladalo. Ali, ta razlika se smanjuje iz verzije u verziju, pa smo i ovog puta počašćeni brojnim novitetima. Jedan od najbitnijih među njima (bez ikakvog cinizma!) je taj što po prvi put nije intervenisano na formatu datoteke; on je, naime, isti kao u Accessu 2002 (zapravo, čak ni to nije bilo dovoljno, već je kao podrazumevani format zadržan onaj iz Accessa 2000). Ovim će se manje iskusni korisnici bitno rasteretiti dileme o kompatibilnosti rada aplikacija u periodu nadogradnje radne okoline. Zauzvrat, pojačane su mere bezbednosti, kontrole i pristupa da bi bile primerene današnjim potrebama.

Projektanti aplikacija će se obradovati mnogim sitnim, ali korisnim novitetima, počev od mogućnosti promene veličine fonta u oknu za pisanje SQL komandi (najzad!), preko inteligentne kontrole međuzavisnosti objekata u bazi i lakog prenošenja svojstava nekog polja, do napredne primene smart tagova pri gradnji formulara i izveštaja, te lakog sortiranja sadržaja. Access prati trend sveopšteg povezivanja vidno unapređenim mogućnostima uvoza i izvoza, prirodne veze sa mnogim aplikativnim serverima, kao i univerzalnom primenom XML formata.

Govoreći o XML-u, dolazimo i do programa InfoPath. To je novi proizvod Microsoft a i novi član sistema Office. Nalik Accessu, InfoPath ima dvojaku ulogu – da pripremi strukturu za obuhvatanje podataka i da obezbedi interfejs za redovni rad. To je direktni XML klijent koji radi sa obrascima u strogoj strukturi XML šema. Osim što se putem šema povezuje sa strukturama u bazama na serverima ili sa Excelom i Accessom, obrazac može da sadrži i funkciju pripremne obrade pri unosu, jer je programibilan. Nije teško predvideti da će InfoPath pozitivno uticati na širenje XML tehnologije u praksi. U međuvremenu, na raspolaganju nam je kolekcija izvrsnih studijskih primera sa kojima se možemo uveriti u lakoću i valjanost ove tehnologije.

Drugi novi član sistema Office je OneNote; ni jednostavnijeg, ni lepšeg programa! A kad vas prođe prvo oduševljenje lakoćom i korisnošću primene, tek krenete da otkrivate brojne napredne funkcije. Naime, reč je o programu čija uloga je da bude vaš neprekidni asistent u odvikavanju od papira i olovke. Pred vama je virtuelni "blok papira" u raznim bojama, koji ćete organizovati kako vam se dopadne, i na čijim listovima ćete, kad god vam to zatreba, brzo zapisati nešto na bilo kom mestu na koje ste kliknuli mišem ili krenuli da crtate PC Tablet perom, iskopirati sadržaj iz nekog dokumenta, sa Web stranice ili iz bilo kog drugog izvora.

O tim sadržajima ne morate brinuti dok vam ne zatrebaju, pa čak nigde nema ni naredbe Save! Ako poželite da nađete neku "žvrljotinu", naći ćete je opštom pretragom, barem dok se ne naviknete da za tri sekunde dodelite neku oznaku upravo zapisanom sadržaju. Ako vam treba, snimaćete i audio zapise dok hvatate beleške kucajući ili "škrabajući". Varijanta za brzo pisanje je uvek pripravna u uglu taskbara, pa je program uvek pri ruci.

Mada OneNote u prvi mah deluje neozbiljno, utisak vara: reč je o značajnom programu koji realno podiže produktivnost svakog korisnika. Jedna jedina zamerka ne ide programu, nego Microsoftu: velika je šteta što OneNote nije standardni član svake varijante paketa Office 2003, nego se prodaje samo kao nezavisni program.

Papirno i elektronsko publikovanje

Microsoft Publisher je program namenjen izradi papirnih i elektronskih publikacija i nikad nije bio u klasi velikih konkurenata, ali tamo mu nije ni mesto. On ne pretenduje da ga koriste profesionalci u izdavaštvu, nego korisnici koji žele sami da naprave urednu publikaciju. Publisher 2003 je razvijen u pravcu produktivnog i lakog korišćenja. U posao ćete krenuti izborom jednog predloška iz kolekcije od 45 Master Design skupova, pa uz pomoć čarobnjaka i alatki i primenom paleta i šablona za izbor oblika strane, fontova, slika i boja izgraditi prospekt, katalog, pozivnicu, pa čak i omotnicu za CD ili DVD kutiju. Rezultat rada se može uputiti direktno na papir ali i u neki prepress oblik, kao što je kompozitna CMYK separacija. U Publisheru možete napraviti i stranicu za Web ili pristojan e-mail cirkular, a inteligentne alatke za proveru konzistentnosti pomoći će vam da izbegnete omašku koja se DTP profesionalcu ne bi desila. Integracija sa ostatkom Officea je ozbiljnija nego pre i može se reći da je Publisher došao u period korišćenja "u mirnim vodama".

Pre sedam godina, FrontPage je predstavljao ono što danas predstavlja InfoPath: jedan od prvih WYSIWYG alata posebne namene. U funkciji HTML editora, alata za integraciju i publikovanje Web sadržaja, ovaj program je prešao dug put do aktuelne verzije. Štaviše, uočavamo da je korak između prethodne i nove verzije FrontPagea najveći do sada. Beležimo brojne novitete, među kojima je teško odabrati najznačajnije. Možda su to oni koji se direktno tiču unapređenog editovanja sadržaja. Interfejs je unapređen za još jedan element: Split View je kombinovani pogled u izvorni kod i grafički editor, pri čemu postoji aktivna veza među njima. Bolja podrška radu sa spoljnom grafikom nije izvedena samo na planu valjanijeg konfigurisanja spoljnih editora, nego i funkcije: sada možete upravljati i Flash animacijama na stranici. Dugo smo čekali, pa najzad dobili bolje metode upravljanja DHTML slojevima. Postoje i neke vrlo interesantne opcije gradnje stranice na osnovu "podloge", tj. slike druge stranice koja se ponaša kao mustra za oblikovanje nove.

Nije izostala ni naprednija podrška Web aplikacijama upravljanim iz baze: ako pripadate armiji onih koji nikad nisu zavoleli Visual InterDev, evo prilike da pokušate ponovo u programu koji je ovo odavno trebalo da ima. U FrontPageu 2003 sada možete upravljati i ASP.NET kontrolama, doduše samo menjajući atribute ponašanja unutar stranice. Ovo je pravo mesto da dodatno uredite Web partove koje ćete koristiti u svom portalu. A kad završite svoj posao, napravite Web package i tako arhivirajte svoj rad ili ga prenesite na drugo mesto.

Samo za majstore

Mislim da je ovo prvi simultani izlazak paketa Office i programa Microsoft Project u poslednjih devet godina. Nekako se dešavalo da je Project bio posebno tretiran, pa mada se još od doba Windowsa 3.1 zvanično smatra članom Office familije, retko je privlačio pažnju na sličan način. Project 2003 je najmanje unapređen proizvod sistema Office, ali ne zato što se na njemu manje radilo, nego zato što je od prethodne verzije prošlo tek oko 18 meseci. Project 2002 je bio najnapredniji Office program koji smo videli do izlaska Officea 2003: ovaj snažni program za upravljanje projektima kroz kontrolu svih resursa (vreme, ljudi, oprema, novac, ograničenja...) danas je podržan baterijom servisa na namenskom serveru izuzetnih mogućnosti. Da biste uopšte bili u stanju da kritikujete mogućnosti tog sistema, morate najpre da budete ekspert u oblasti organizacije poslovanja, i to sa iskustvom stvarnosti koja ne postoji u udžbenicima.

Među centralnim novitetima u Projectu 2003 izdvajamo nove mogućnosti rezervacije resursa u budućim projektima, polja za definisanje dodatnih veština zaposlenih ili mogućnosti mašina (tzv. Enterprise Resource Multi-Value), napredne opcije zaključavanja baznog projekta i poboljšana sinhronizacija resursa putem integracije u aktivnom direktorijumu. Ako ste spremni da se upustite u razvoj programiranih rešenja u Projectu, otkrićete API podsisteme za pokretanje tipskog projekta (sa ili bez živih podataka), za kreiranje virtuelnog prostora za upravljanje resursima, kao i dva API modela za napredni razvoj namenskog metamodela u projektima preduzeća. Konačno, Project 2003 je integrisan i prema sebi ravnima: saradnja sa programima Outlook, Excel, Access i Visio je dobra i lako ostvariva. Mislilo se čak i na sitnice kao što je kvalitetniji izvoz gantograma ili pertograma u obliku slike.

Istorija programa Visio vam je verovatno poznata: razvijen u relativno maloj firmi, prosti, ali solidni flowcharter privukao je pažnju intenzivnim rastom kvaliteta; bio je to čak jedan od prvih nezavisnih programa koji je sadržao VBA objektni model i način programiranja. Pre nekoliko godina desilo se ono što nikoga nije iznenadilo: Microsoft je kupio firmu i prisvojio Visio, pametno čuvajući ključne ljude na istim mestima.

Visio 2003 je izuzetno kvalitetni spoljni član sistema Office. Kad god je slika celishodnija od pisanog podatka, Visio će odgovoriti na zahtev da grafički prikažete neku prostornu, konceptualnu ili logičku šemu. Ovde možete graditi poslovne procese, ali i upravljati njima ili pratiti stanja toka poslova (EPC dijagrami). Ako vam složenost Projecta nije po volji, izgradite timeline ovde, a ako već dugo koristite Visio da dokumentujete računarske mreže koje projektujete, oprobajte novu mogućnost za projektovanje mrežnog ormana u paleti Rack Diagram.

Novine na radnoj površini programa Visio su brojne i sada su uporedive sa onima koje vidimo u Projectu. Postoji, recimo nova garnitura okna zadataka u kojima možete naučiti mnogo toga o načinu gradnje dijagrama. A koliko su ojačale mnoge "sitne" mogućnosti, neka vam samo ilustruje primer da se Visio vrlo dobro snalazi kada ga "napadnete" perom na Tablet PC računaru. Razočaralo nas je jedino to što novi Visio više nema ORM modul za reverzni inženjering SQL baza, a pitanje je i da li će ga biti.

Najzad na srpskom

Verovatno već znate: posle lokalizacije Windowsa XP, sledi i izlazak lokalizovane verzije Officea 2003. Ta verzija paketa će se distribuirati kao kompletan instalacioni build koji sadrži proceduru instalacije na srpskom jeziku, izbor interfejsa na ćirilici ili latinici, kao i rečnik za proveru ispravnosti kucanja i modul za sečenje reči na kraju reda po pravilima srpskog pravopisa. Prevedenim korpusom su zahvaćeni Word, Excel, PowerPoint i Outlook, glavni spoljni moduli ovih programa i deo jezgra paketa koji je zadužen za zajedničke dijaloge i poruke. Ovog časa nemam informaciju o lokalizaciji sadržaja datoteka pomoći; pretpostavljam da se to neće izvesti u prvoj fazi, ali se ipak nadam da ćemo ga kad-tad videti. Naime, znam da postoje lokalizacije na druge jezike u kojima je prevedeni sadržaj Helpa naknadno preveden i besplatno distribuiran. Izvesno je da lokalizovani Office 2003 nećemo videti odmah, ali se može očekivati da će biti promovisan negde krajem ove ili početkom sledeće godine.

Da su stare navike jače od dugoročne vizije budućeg stanja, dokazale su mnoge ovogodišnje rasprave o lokalizaciji Windowsa, koje su izgleda bez izuzetka vođene u tonu odbacivanja, bez suvislog pravca i bez ikakvog praktičnog zaključka. Žao mi je što se o lokalizaciji softvera uglavnom ne razmišlja kao jednom od ključnih započetih procesa u informatičkoj praksi zemlje koju volim i u kojoj živim. To je proces koji traje i biće potrebno vreme da se stanje novih lokalizacija dovede na nivo od dobrog do odličnog; takođe, biće potreban izvesni period primene u praksi da se zaista zaključi kakva je posledica te ključne promene.

Stekao sam iskustvo na osnovu kojeg sam gotovo nepogrešivo predvideo reakciju na lokalizaciju Windowsa XP među raznim slojevima korisnika računara. Ovaj put nisam bio član ekipe koja je lokalizovala Office 2003 (mada sam bio angažovan u kontroli sadržaja), ali je izvesno da sam do časa kada ovo budete čitali već video pripremnu verziju te lokalizacije. Na slepo, ali sa velikom dozom samouverenog mišljenja, spreman sam da kovertiram i reakciju na taj novitet: opet će se naći oni koji tvrde da je "print" bolje od "štampaj", "slide" bolje od "slajd", "paragraph" bolje od "pasus"... Kada te osobe budu roditelji, možda će govoriti drugačije. Oni manje glasni će prihvatiti lokalizovanu verziju, pa će se prvom prilikom vratiti na engleski interfejs. Potpuni početnici, kojih je više nego iskusnih (i uvek će ih biti više), uglavnom reaguju pozitivno i sa vidnim olakšanjem kada prvi put pristupe računaru. Onaj deo napretka koji su političari nazvali "informatičkim društvom" predstavlja ozbiljan zalog u neposrednu budućnost, pa zato i lokalizaciju softvera ne treba posmatrati ništa drugačije.

Beleška uz ovo Web izdanje članka (2006): da, tako se desilo. Život je postao predvidljiv...
 

Verujem da lokalizaciju softvera treba posmatrati dvojako: osim što znam da je srpski jezik (uz potporu umerene količine stručnih termina) dovoljno bogat da nedvosmisleno izrazi funkcije softvera, nadam se uspešnoj lokalizaciji iz mnogo pragmatičnijeg razloga. Naime, ako se eliminiše nelagoda zbog nepoznatog jezika kou trpe mnogi "obični" korisnici računara, smanjiće se i strah od novog, a narašće znatiželja da se otkrije nešto novo. Čak i uz rizik da čeprkanjem po opcijama softvera korisnik naruši stanje dokumenta ili samog programa, to je dalekosežno dobro. Odavno tvrdim da je, u doslovnom smislu reči, igranje opcijama programa najbolji put da se kvalitetno nauči i prihvati neka tehnika rada. Ako i napravi neku grešku, korisnik lokalizovane verzije će barem moći da je razume, a zatim ubuduće izbegne. I najzad, konačno će žrtve nekih dobro reklamiranih nazovi-škola računara shvatiti da su prevarene, jer im je nametano da pamte mesta nekih komandi, a ne da razumeju kako i šta te komande zaista rade.

Znajući da je sadržaj lokalizacije ovakvog softvera kakav je Office 2003 izuzetno velik, a da je proces prevođenja dug i mukotrpan, neću biti iznenađen ako vidim omaške. Bio bih iznenađen da vidim kapitalne greške u terminologiji i tada bih, iz upravo objašnjenih razloga, bio prinuđen da se usprotivim lokalizaciji Officea. Ali, kako god da okrenemo, podsećam vas da je ovo tek započeti proces, a ne konačno i bogom dano rešenje. Važno je da je počelo, a gde će stići – to već zavisi od svih nas koji koristimo Office.

I još jedna beleška uz Web izdanje: da, bilo je grešaka... Mnogo manje nego što smo očekivali, ali sasvim dovoljno da anglofili dignu galamu.
 

Mnoga razmišljanja

Ako isključim činjenicu da informatička infrastruktura prosečnog preduzeća u Srbiji još uvek nije dovoljno zrela da bi se sve nove mogućnosti Officea 2003 istakle u našem poslovanju, nemam nikakav argument koji bi narušio celishodnost prelaska na novu paletu poslovnih programa Microsofta. Alatke u svim programima su izvedene "tvrdo" i tradicionalno kvalitetno, a interfejs je besprekorno funkcionalan (mada nekome suviše šaren; i meni je, ali sam se navikao i to više ne primećujem); tehnička pozadina programa je temeljno pročišćena, a novi podsistemi za komunikaciju među raznim resursima u lokalu, u lokalnoj ili na globalnoj mreži otvaraju apetit za istraživanje. Tek ćemo se pozabaviti realnim mogućnostima klijentske i serverske strane Office 2003 Systema, ali sudeći po onome što smo ranije viđali, tu će verovatno biti mesta za neke nove dobiti.

Svako ko se sprema za paušalno negativno mišljenje o ovom softveru moraće da pripremi jako čvrste argumente kojima će najpre dokazati da zbilja zna o čemu govori, a potom će morati i da ponudi neku alternativu svim brojnim mogućnostima koje Office 2003 sadrži. Istina, neće nedostajati lakonski komentari tipa "evo nam još stotinu novih mogućnosti koje takođe nećemo koristiti", ali sa takvima ne vredi raspravljati. Uvek će postojati oni kojima je dovoljno ono što imaju (a možda im je i to previše) i koji su odlučili da je napredak informatike stao onog časa kada su naučili koliko misle da treba...

Tvrdo verujem da treba poštovati rezultate realnog napretka u praksi primene računara. Paradigma sveopšte umreženosti, mobilne komunikacije i univerzalne razmene podataka sada pruža realnu šansu da neke stvari radimo efikasnije i lakše, pa samim tim i produktivnije. Da li će to značiti i kapitalno ulaganje u novi način razmišljanja (koje je uvek teže od prostih investicija u opremu i softver), tek ćemo videti. Ali, ako je verovati iskustvu, sada će svi brže-bolje poteći da sustignu ili barem da prate to što radi Microsoft. To se nekome možda dopada, a nekome ne, ali je notorna činjenica. Naime, intenzivno se baveći paketom Microsoft Office već desetu godinu, ali gledajući i šta rade drugi, bio sam u prilici da uočim trend ponašanja na tržištu poslovnog softvera. Šlepajući se uz činjenicu da Microsoft više novca troši na razvoj nego što neki konkurenti beleže u ukupnom prometu, drugi proizvođači su brzo prestrojavali svoje snage da naprave nešto što će ličiti na Microsoft Office. Često se pojave i oni koji u svom nastupu izmišljaju nešto što smatraju argumentom više, ali ne potkrepljujući svoj novitet realnom podlogom; rezultat je, naravno, u skladu sa tom potporom. Oni koji i dalje svesno trče za tragom Microsoft Officea, ovaj put će morati dobro da se pomuče, jer Office 2003 System predstavlja realno najveći ikada viđeni informatički entitet namenjen krajnjem korisniku.

Posle cele serije najavnih članaka i u ovom prikazu, valjda vam je jasno kakvo mišljenje mogu da izrazim o sistemu Office 2003. Prerastao sam mogućnost iznenađenja, pa hladne glave mogu da izjavim da je ovo najbolji ikada viđen paket za poslovne primene, iako nisam na platnom spisku marketinga Microsofta. To mi, pak, daje i pravo da predvidim da posle nekog vremena ipak nećemo biti apsolutno zadovoljni svim ponuđenim novitetima. To izjavljujem pomalo nišaneći "na daleko": ovo nije prvi put da vidim konceptualno zaoštravanje u ovom paketu (pamtim ja i vreme kada se u Microsoftu tvrdilo da je Internet prolazna moda), pa znam da će proći vreme dok se željena operatvnost ne upotpuni. Prvo mi na pamet pada to što su komponente za razvoj integrisanih rešenja još uvek nekompletne. Mada sad ukazujem na stvar koja je na vrhu piramide, to pominjem kao bitan pokazatelj trenutnih realnih mogućnosti Officea u "velikoj slici". Naravno, bitno olakšavajuća okolnost je ta da su te razvojne komponente sada besplatne (ali uz prisutvo paketa Visual Studio) i da će one verovatno biti osvežavane u sledećih nekoliko meseci.

Još jedna posledica iskustva je da možemo očekivati razne tehničke probleme i sigurnosne propuste. Prethodne dve verzije Officea su ih imale, imaće ih i ova. Ali, činjenica je da ovako kompleksan proizvod nijedan smrtnik ne može da napravi besprekorno. Sada postoji mogućnost za direktno osvežavanje Officea putem Interneta, pa ćemo sami biti krivi ako nas snađe neko zlo. Internet je trenutno jedna od najkorisnijih, ali faktički najprljavija tekovina civilizacije, okupljajući najveću armiju zlonamernika u zabeleženoj istoriji; ne preostaje nam ništa drugo nego da prihvatimo to kao notornu činjenicu i da održavamo stanje sigurnosti na optimalnom nivou. Bude li bilo ko shvatio ovaj problem kao razlog za neprihvatanje globalnog Officea, neka mu bude. Za to vreme, svet ide dalje.

Da završim ovaj presek novog favorita Microsofta onako kao sam i počeo: ako ste naš redovni čitalac, onda znate šta sledi u narednim mesecima: detaljno ćemo secirati i analizirati najpre pojedine programe paketa, a za njima ostale, spoljne članove sistema Office 2003. Priču ćemo zaokružiti velikom slikom integrisanog pristupa u mrežnim okruženjima, što će ovaj put biti ozbiljnije i obimnije štivo. Microsoft Office nikada nije bio veći, ali nikada ni bliži korisniku.

Razmišljajte ako morate, a koristite ga ako možete: pred vama je snaga u funkciji velike produktivnosti.