Microsoft Office Access
uređuje Branislav Mihaljev, MVP

Kako će izgledati budući Access?

Nivo:
NIVO 1 - Prilozi namenjeni svakom korisniku, pa i početniku. Među ovim prilozima se nalaze i oni "obavezni", tj. preporuke koje bi svako trebalo da prihvati u redovnom radu.

Ili: "Šta se korisnicima ne sviđa u aktuelnoj verziji?"

Retko koristim ovu rubriku za komentare. Zapravo, ovo je prvi put, iako često umećem kritike pišući o savetima za efikasniji rad. Verujem da ste se već dobro upoznali sa novim interfejsom i novim načinom pristupa komandama i objektima baze podataka: ribonom umesto sistema menija i dugmića, i oknom navigacije koje menja prozor baze podataka. Razlog za biranje ove teme je pokretanje jedne zanimljive rasprave.

Napomena glavnog urednika ovog sajta: iako nemam takav običaj, ovog puta ću se umešati u pisanje svog kolege. Bez obzira na to što visoko cenim njegovo mišljenje, a dobro znam da je on spreman da argumentima objasni svoje tvrdnje, imam jak utisak da ovde iznosi stavove koji pate od sindroma glasne manjine, dok tiha većina možda i ne misli onako kako ćete pročitati u sledećim redovima. Izvinjavam se posetiocima sajta zbog prekida koji slede; nadam se da ćete uvažiti ovu potrebu.
Dopisano decembra 2007.

S poštovanjem,
Dragan Grbić

Početkom juna 2007, Clint Covington je postavio pitanje na svom blogu: "Da li vam se dopada okno za navigaciju?". Gospodin je, kako bismo mi to rekli, šef tima za razvoj Accessa. Vratimo se koju godinu unazad. Iako može zvučati čudno, Microsoft je vredno beležio i analizirao reakcije korisnika. Poziv korisnicima da šalju svoje predloge nije služio samo za stvaranje iluzorne slike kako proizvođač softvera zaista brine o korisnicima, njihovim potrebama i navikama. I onda je došao Access 2007 sa zaista velikim brojem izmena koje su načinjene mahom po zahtevima korisnika. Ujedno su ispravljene različite greške koje se provlače od jedne do druge verzije. S druge strane, načinjena je dramatična promena koja je uzburkala mišljenja - interfejs je kompletno promenjen. Neki povlače analogiju, pa kažu - zamislite da godinama vozite automobil onakav kakav jeste i onda jednog dana umesto volana morate da koristite korman, umesto kvake se nalaze tasteri, a umesto tastera kvake, njihove pozicije su ispremeštane, da biste pristupili bravi za pokretanje motora, morate otvoriti posebnu pregradu, itd.

Blogovi vođa različitih timova su dobro mesto da se dođe do svežih informacija i to uglavnom ranije nego na bilo kom drugom mestu. Ovakav vid komunikacije dozvoljava interakciju između dve strane, u ovom slučaju između onoga ko odlučuje o osobinama programa i onoga ko taj program koristi. I sve je javno - poruke upućene s obe strane može pročitati bilo ko. Ovo je ujedno i mesto gde programeri dolaze do tražene informacije; postavljajući pitanje, vrlo brzo dolaze do mišljenja drugih korisnika. Iako sam ja mišljenje o novom načinu navigacije već formirao, interesantno je bilo pročitati šta drugi diskutanti na blogu misle o tome.

Najviše je kritikovano okno za navigaciju, ali su kritikovani i drugi objekti interfejsa. Naime, prethodni interfejs je izlagao objekte po karticama umesto, kao novi, po grupama. Kada poželite da radite sa modulima, bilo je dovoljno da kliknete na karticu modula. Jednim klikom prelazite na karticu formulara ili izveštaja. Jedinstvena lista u kojoj se skroluje između grupe objekata usporava pronalaženje objekata: npr. ako radite sa tabelama, pa poželite da radite sa modulima, morate povući klizač nadole i preći preko upita, formi i izveštaja. Navigaciono okno je natrpano zgodnim opcijama koje se, iskustvo je pokazalo, veoma retko ili gotovo uopšte ne koriste. Korisnik želi da brzo dođe do objekta, što može učiniti sa dva klika u starom interfejsu. Sada je potrebno pronaći grupu, kliknuti na nju da bi se videli objekti i povući klizač dok se željeni objekat nađe na ekranu. Govorimo o tome kada znate kako se objekat zove. Kada prvi put pokrenete bazu sa nekoliko stotina objekta, pitanje je kako ćete pronaći onaj koji želite i koliko će to da traje, čak ni dijalog Search koji pronalazi objekat po zadatom nazivu ne može pomoći.

Prva intervencija urednika sajta: pre nego što pomislite da je nastupila kataklizma interfejsa, recimo još nešto: navigaciono okno možete potpuno da preuredite, formirajući sosptvene grupe i prikrivajući one koje ne koristite. Dakle, način ipak postoji.

Programeri su navikli da najveći dostupni prostor ekrana dobiju za prikaz objekta sa kojim rade. Jednom kada se objekat odabere i otvori, svejedno da li je to u režimu za izmenu dizajna ili prikazu za unos podataka, okno za navigaciju nije potrebno, ali je ono i dalje podrazumevano prisutno. Naime, za rad sa objektom u novom Accessu inicijalno je dostupno svega 60% ekrana, dakle nešto više od pola ekrana. Preračunato, na 21-inčnom monitoru, na raspolaganju je objekat iste veličine kao i u full screen prikazu na 13-inčnom monitoru. Ili drugačije rečeno, treba vam monitor od 30 inča da bi na njega u celosti stala forma koja će se prikazati na punom ekranu od 19 inča. Dobro, ribon i okno za navigaciju se mogu smanjiti ili sakriti, ali onda se gubi poenta njihove namene - kada vam zatreba neka od opcija ili objekat, opet morate da razvijete okno za navigaciju ili prikažete ribon. Jedan od predloga koji deluje upotrebljivo je da se načini okno za navigaciju koje se samo sakriva. Kada odaberete objekat i radite sa njim, navigacija više nije potrebna. Ali je i uvek dostupna, treba samo pomeriti strelicu miša na liniju koja predstavlja sakriveni prikaz okna.

U prethodnom interfejsu ste mogli da odaberete formu i kliknete na dugme za njen prikaz u režimu dizajna. Sada to nije moguće: prvo morate da pronađete i odaberete formu, otvorite je (sačekate da se otvori), kliknete na dugme ribona View (padajuća lista) i odaberete stavku Design View. Odabirom forme bez pokretanja, primetićete da je dugme View nedostupno. Pitanje je: da li želite da pokrenete formu za koju znate da nešto nije u redu i na kojoj morate da načinite izmene? Rešenje je ipak blizu: desni taster na naziv objekta, pa klik na opciju menija Design View.

Korisnici traže navigaciono okno koje se može premestiti, koje se može prikazati u oknu i koje se može samo sakrivati i prikazivati, gde su objekti grupisani kao ranije - po karticama. Verovatno ste primetili da se pored naziva objekta više ne prikazuje datum i vreme poslednje izmene, niti opis objekta. Te osobine su korisne, jer pružaju dodatne, za razvoj značajne informacije. Ako koristite preporuke konvencije imenovanja objekata, programeru kome prepustite bazu podataka na dalji rad neće odmah sve baš biti jasno. Doduše, listu možete prikazati po grupama, npr. sortirano po datumu izmene, ali će u toj listi biti prikazani baš svi objekti - i tabele, i upiti, i formulari, itd. Ovakva lista više nije baš sasvim "grupisana". Prikaz yesterday će prikazati sve objekte koje ste juče izmenili. Ali, često vas zanima cela lista u kojoj odmah vidite sve objekte jedne grupe sa datumom izmene, što ne mora da bude uvek samo dan pre.

Drugi veliki problem korisnicima stvara novi sistem bezbednosti. Koristi li iko bazu podataka sa uključenim merama bezbednosti? Da li ste do sada imali bazu koja se ponaša destruktivno prema ostalim datotekama? Verovatno je odgovor na oba pitanja negativan. Ali, sistem bezbednosti je pojačan i on ne samo da zadaje glavobolje programerima, već i korisnicima. Pokušajte to da objasnite pravom korisniku - zašto vaš program svaki put traži od korisnika da isključi sistem bezbednosti, kad to ne mora da radi ni u jednom drugom programu? To ga prosto navodi na sumnju da s vašim programom nešto nije u redu. Korisnike uglavnom ne zanimaju priče o tehnologiji i to da ga takva zaštita štiti od samog programa koji, uzgred, neće da radi sve dok je korisnik ne isključi. Dakle, baza podataka i program ne rade dok ne isključite sistem bezbednosti. Dok to ne učinite, malo toga možete da uradite sa programiranom bazom. Ali, čim je isključite, otvorili ste vrata nezvanom gostu; možda ste baš dozvolili da se pokrene funkcija koja briše podatke sa diska. Praktično, on vas nikako ne štiti već samo sprečava program da se izvrši.

Druga intervencija urednika sajta: pre nego što pomislite da je nastupila kataklizma aplikacije, recimo još nešto: napravljen je sistem bezbednih lokacija, što je sjajna i vrlo upotrebljiva nova funkcionalnost Officea 2007. Osim što postoje podrazumevane bezbedne lokacije u profilu korisnika i sistema, moguće je i definisati da folder aplikacije bude proglašen bezbednom lokacijom. I sve je to moguće uraditi upravljanim procedurama. Dakle, ima načina.

O ribonu je takođe izneseno mnogo komentara. Sumirano, programerima Accessa se ne sviđa. Pogledajte npr. karticu Database Tools: deluje kao da su opcije samo nabacane na karticu; gde nema mesta, koristi se padajuća lista. Kako sam Access nema toliko veliki broj opcija kao Word ili Excel, čini se da je bilo lakše raditi sa sistemom menija. Generalno rečeno, korisnicima se dopada, ali programerima ne! Kakav će biti budući interfejs, barem što se Accessa, tiče ostaje da vidimo, ali će svakako biti izmenjen. Možda su ribon i navigaciono okno samo prolazna epizoda priče "ako nije pokvareno, ne popravljaj"?

Treća i najduža intervencija urednika sajta: moram da uvažim mišljenje kolege Mihaljeva, jer njegovo iskustvo u gradnji Access aplikacija izaziva poštovanje. Međutim, sa mnogim pojedinostima se ne slažem iz najmanje jednog razloga, koji je i sam naveo: korisnicima se sviđa, programerima se ne sviđa. Ovih prvih je više. Mnogo više. Access je sjajna alatka, ali u strategiji Microsofta prelazi u domen priručne korisničke aplikacije, nalik Excelu, pritom postepeno napuštajući domen razvoja. Za programere, ponuđen je Visual Studio, koji Microsoft gura napred svom snagom. Da, znam: to nije poenta za većinu nas, jer malo ko je spreman da pali drumsku krstaricu nosivosti 40 tona kako bi doneo hleb i mleko iz samoposluge. Sasvim mogući scenario najgoreg slučaja bi glasio otprilike ovako: nastupa rat između programera i kreatora Accessa, možda čak do nivoa sveopšteg bojkota razvoja aplikacija u nekom novom, sledećem Accessu; u tom slučaju, nastupila bi kolizija verzija na računarima korisnika i razvojnim platformama; nastao bi cirkus. Ostaje retoričko pitanje programerima: hoćete li se privoleti promenama (koje nisu paušalne, ma šta ko mislio) ili ćete pokušati da vratite stvari unazad? Microsoft nikad ne ide unazad, šta god mi želeli. Kako stoje stvari: Roma locuta est, autem causa non finita est.