Instalacije i ispravke
uređuje Dragan Grbić

Novi koncept: aktivna registracija

Nivo:
NIVO 1 - Prilozi namenjeni svakom korisniku, pa i početniku. Među ovim prilozima se nalaze i oni "obavezni", tj. preporuke koje bi svako trebalo da prihvati u redovnom radu.

U borbi protiv piraterije, Microsoft nastupa sa novim principom aktivnog registrovanja Officea 2000. Probni period rada ovog principa je prošao, međutim - još uvek nije jasno kako će se rešiti granični slučajevi.

Microsoft je najavio promociju novog principa registracije Officea 2000, koji je tokom već isproban na nekoliko lokalnih tržišta (Kina, Brazil, Australija i Novi Zeland, kao i akademske licence u SAD). Reč je o sistemu aktiviranja paketa koji podrazumeva aktivno učešće Microsofta: tokom instalacije, na osnovu priloženog originalnog ključa (CD Key) i zatečene konfiguracije računara (softver i hardver), formira se tzv. Product key, koji je neophodno poslati Microsoftu. Na osnovu tako formiranog ključa, korisnik će dobiti ključ za konačno aktiviranje paketa (Activation key), čime se postupak registracije završava. Korisnik na početku ima ukupni kredit od 50 startovanja bilo kog glavnog programa Officea, a ako se u međuvremenu ne unese ključ za aktiviranje, paket se blokira dok se to ne učini. Ovaj princip se odnosi samo na individualne (retail) pakete, dok se Office sa korporativnom licencom izuzima od aktivne registracije.

Za početak, novi Office Registration Wizard će biti distribuiran u paketu Office 2000 Service Pack 1 na američkom tržištu, a u planu je da se vremenom proširi na celu paletu strateških paketa Microsofta; može se očekivati i da neki nezavisni proizvođači softvera prihvate ovaj koncept registrovanja svojih proizvoda. Sa tačke gledišta Microsofta, svrha aktivne registracije ima tri cilja:

• sprečavanje upotrebe softvera izvan definisanih uslova kupovine;
• otežavanje posla falsifikatorima softvera i piratima;
• raskidanje veze između fizičkog medijuma na kome se nalazi instalacioni materijal i sistema registracije;

Naime, Microsoft planira da u budućnosti dozvoli različite vidove preuzimanja softvera, koji pored originalnih CD-ova porazumeva i mogućnost direktne instalacije putem Interneta, kao i preuzimanje celokupnog instalacionog sadržaja putem FTP protokola. Aktivnom registracijom, tako nabavljeni instalirani sadržaj bi se (nakon plaćanja) konačno aktivirao na računaru na kome je preuzet. Evidentno, aktivna registracija je tek probni model koji će dovesti do konačnog oblika tog budućeg sistema dstribucije softvera.

Budući da se softverska piraterija smatra jednom od najunosnijih radnji privrednog kriminala u svetu, razumljiva su nastojanja da se tome stane na put na sve moguće načine. Microsoft tvrdi da, u stvari, piraterija zasnovana na neovlašćenom kopiranju, distribuciji i instalaciji softvera čini tek oko 4% narušavanja licence. U celih 96% slučajeva, narušavanje licence potiče od neovlašćene upotrebe kupljenog softvera, a u prvom mahu se misli na instalaciju pojedinačno licenciranog softvera na više mašina.

Pre ulaska u detalje, da odmah odgovorimo na najčešće postavljeno pitanje:

Da li instalacija dodatka Office 2000 Service Release 1 dodaje potrebu za aktivnom registracijom paketa?

Ne. Za početak, ova opcija se dodaje samo gotovim paketima koji sadrže SR-1 i koji se distribuiraju isključivo na američkom tržištu. Ovog časa nema podataka o tome kada će ovaj koncept postati globalan. Može se očekivati da će nastupiti u sledećih par godina, u svim sledećim verzijama softvera Microsofta.

Međutim, rigidni princip koji se otkriva u detaljima procedure donosi neka pitanja na koja je potrebno jasno i glasno odgovoriti. U čemu je mogući problem?

Najpre, činjenica je da većina korisnika ne razume detalje ugovora o licenci za korišćenje softvera, koji su napisani tako da ga ponekad ni neki advokati ne razumeju, a kamoli korisnici neupućeni u pravne zavrzlame i izrečene dvosmislenosti. Evo dva očigledna primera.

Prvo, valja razjasniti šta znači pojam "kupovina softvera". Ogromna većina korisnika računara misli da to znači "kupovina kutije u kojoj se nalaze instalacioni materijal (CD-ovi, diskete) i prateća papirna literatura". To je POTPUNO pogrešno: kupovina softvera znači kupovinu prava upotrebe nekog programa, instaliranog pod odgovarajućim uslovima navedenim u dogovornoj licenci za krajnjeg korisnika (End-User Licence Agreement, skraćeno EULA) dok CD i knjige predstavljaju tek prateći materijal koji se daje na redovnu upotrebu korisniku.

Ugovor o korišćenju Microsoft Officea navodi da je dozvoljena instalacija paketa na dva računara, ali je malo onih koji uoče detalj koji kaže da drugi računar može da bude isključivo notebook. Preciznije govoreći: Microsoft Office se sme instalirati i pokretati na jednom računaru u jednom trenutku; glavni korisnik Officea ima pravo da instalira još jednu kopiju paketa na svoj prenosni računar. Ako bi korisnik poželeo da, makar i privremeno, instalira Office na drugom računaru (na primer, glavni računar je odnet na popravku), zahteva se da prethodno deinstalira paket sa prvog računara. Dakle, licenca ne dozvoljava da se isti paket instalira na računar na poslu i kod kuće.

U skladu sa ovom klauzulom, navodi se da se automatizovana procedura dobijanja ključa za aktiviranje Officea 2000 (direktnom vezom tokom instalacije, e-mailom ili faksom) može izvesti samo dva puta, dok svako sledeće aktiviranje zahteva isključivo telefonski kontakt sa predstavništvom, pri čemu se od korisnika zahteva objašnjenje razloga ponovne instalacije; pri tome, odluka službenika Microsofta da obezbedi ključ za aktiviranje je arbitrarna!

U tom svetlu, nejasno je šta će se desiti ako korisnik napravi izmene u hardveru - tačnije, koje su to izmene koje neće izazvati promene u produkcionom ključu. Microsoft krije tačan spisak komponenti koje se proveravaju pri instalaciji, ali je izvesno da su to procesor, matična ploča, hard disk, video kartica i mrežna kartica. Pošto barem mrežna kartica i hard disk imaju svoje serijske brojeve (očekuje se da će biti ostvarene glasine da će i Intelovi procesori imati serijski broj), jasno je da je lako doći do jedinstvenog stringa mašine, koji se složenim algoritmom kombinuje sa produkcionim ključem da bi se došlo do konačne identifikacije instaliranog paketa. Čak i tad, tvrdi se, aktivacioni ključ dobijen u više navrata ne mora biti isti! Prema prvim iskustvima korisnika, izgleda da postoji nekakva "inteligencija" koja prepoznaje izmene pojedinačnih elemenata (mrežna kartica, video kartica....), ali je pitanje da li bi istovremena izmena više komponenti prošla bez "pobune" sistema. Neki korisnici iz Australije sugerišu da se hardver menja postepeno i da će se produkcioni ključ adaptirati kako treba. Konačnog recepta nema: ne može se unapred znati kako će sistem reagovati i zaista je moguće da izmena jedne jedine komponente izazove potrebu za dobijanjem novog aktivacionog ključa.

Jedan kivni korisnik je već opisao svoje iskustvo: desilo se da je kupio računar na koji je uložio reklamaciju posle par dana, pa mu je računar zamenjen; sticajem okolnosti, došlo je do potrebe za još jednom zamenom, a na kraju je, besan, vratio svu opremu i kupio računar od druge firme. U roku od desetak dana, taj nesrećnik je četiri puta instalirao Windows i Office 2000 - na različite maine. Sigurno je, kažite da bi to bilo sumnjivo Microsoftu i da bi se od njega tražio dokaz priče koju bi ispričao kao razlog za dva vanredna zahteva za slanjem ključa za aktiviranje. Da li mislite, pita on, da bi mi ona firma dala pisanu izjavu kojom priznaje loš kvalitet svoje robe?...

Postoji još jedna nejasnoća: kako će se rešiti pitanje dvostruke instalacije Officea na jednom računaru sa dva operativna sistema? Licenca kaže da se dozvoljava upotreba jedne kopije Officea na jednom računaru u jednom trenutku (zapravo, na dva računara, ako mislimo i na notebook), dakle - dual-boot instalacijom se ne narušava licenca, ali je sigurno da će postojati potreba za obezbeđenjem dva ključa (što je već dokazano). Da li je moguće da je ovaj scenario ignorisan? Veliki broj profesionalaca ovako aranžira svoje radne stanice. Već postoji savet nekih korisnika da pri telefonskom kontaktu koriste ključni izraz "dual boot" i da će se novi aktivacioni ključ dobiti po automatizmu.

Ne bi trebalo ignorisati mogućnost potpune reinstalacije računara, počev od reformatiranja diska. To korisnik može da uradi iz više razloga - ako je koristio probne varijante instalacije zbog testiranja ili ako je iz nekog razloga sistem toliko oštećen da je reinstalacija jedini izlaz. U opštem slučaju, isti aktivacioni ključ bi trebalo da zadovolji kompletnu instalaciju, i to je zaista moguće. Međutim, nakon akriviranja paketa, aktivacioni ključ se ne može videti nigde i nikako! Zbog toga, iskusni korisnici preporučuju da se ključ zapiše; kada sledeći put treba zgotoviti instalaciju Officea, treba simulirati opciju telefonskog kontakta, naravno - bez zvanja Microsofta telefonom, i u određeno polje uneti raniji ključ.

Postoji tvrdnja Microsofta da se pri reinstalaciji računara, uz upotrebu istog instalacionog primerka operativnog sistema, može slobodno više puta izvesti aktiviranje registracije putem Interneta i da će baza podataka prepoznati slučaj, ali ne postoji potvrda iz prakse da će ovaj sistem zaista i funkcionisati.

Poteže se i pitanje zaštite produkcionog ključa, zapisanog na CD-u: moglo bi se desiti da vam neko ukrade produkcioni ključ i da vas preduhitri u registrovanju paketa; zbog toga se upozorava da bi bilo korisno paziti na tajnost ovih podataka. Postupak aktiviranja legalnog Officea bi se krađom mogao dovesti u pitanje: pretpostavite šta se može desiti ako neko brže-bolje registruje Office na svom paru računara...

Korisnici na lokalnim tržištima su izrazili nezadovoljstvo opcionim vidovima aktivnog registrovanja; evidentno, ovaj servis još uvek ne funkcioniše sa optimalnom performansom. Jedan korisnik sa Novog Zelanda je tvrdio da je prilikom registracije putem e-maila čekao punih pet radnih dana da dobije aktivacioni ključ od lokalnog distributera Microsofta. To je nedopustivo dug period, jer je izvesno da će skoro svako aktivni korisnik potrošiti kredit od 50 startovanja programa za mnogo kraće vreme. Osim toga, pitanje je i da li će na nekim lokalnim tržištima postojati telefonska podrška 24 sata na dan, sedam dana u nedelji: ne može se dozvoliti luksuz da računar bude neoperativan u bilo kom času.

Sve konotacije aktivnog registrovanja Officea 2000 još nisu poznate, ali je jasno da će postojati granični slučajevi u kojima će biti teško dokazati ispravnost ponovljenih zahteva za produkcionim ključem. Pre nekoliko dana pojavila se inicijativa da se formira nezavisna mreža "službi za žalbe", u kojima bi radili punomoćni eksperti koji će biti u stanju da arbitriraju sporne situacije ukoliko Microsoft odbije da obezbedi novi aktivacioni ključ paketa. Čak bi, po potrebi, arbitri trebalo da izađu na teren radi utvrđivanja situacije. Smatra se da bi i sam Microsoft imao dobitka od ove inicijative, jer bi se time povećalo poverenje korisnika prema konceptu aktivne registracije, a koje je već izazvalo talas nezadovoljstva. Microsoft je već reagovao na ovu ideju tvrdeći da je sistem aktivne registracije formiran i funkcioniše na bezbedan i pouzdan način koji će sprečiti sporne pojave; nažalost, dosadašnja praksa na lokalnim tržištima bi mogla da opovrgne ovu tvrdnju. Možemo očekivati dalji razvoj događaja, a najkorisnije bi bilo da vidimo ostvarenje optimističkog scenarija - u kome spornih situacija zaista neće biti.

Imao sam prilike da vidim jedan gnevni i kratki komentar, koji glasi oprilike: "zar ste zaboravili kako je prošao Lotus?". Ovaj komentar se odnosi na nebulozni plan firme Lotus pre desetak godina da zaštiti svoj softver tako što su instalacione diskete bile veštački napravljene tako da ih sistem vidi kao oštećene na nekim mestima, kako bi se sprečilo njihovo kopiranje, dok instalacioni program zna da se snađe sa tom "doskočicom". Istovremeno, svaka instalaciona procedura bi uvećala brojač koji se zapisuje na disketu i nakon tri instalacije diskete bi postale neupotrebljive. Novi set bi se mogao dobiti od Lotusa, uz dodatno plaćanje. Bez obzira na dobronamerna upozorenja, Lotus je ostao tvrdoglav u ovom nastojanju; glavna reakcija tržišta je bila - strahoviti pad prodaje ranije neprikosnovenog spreadsheeet programa Lotus 1-2-3, za račun vrlo kvalitetnog Borlandovog programa Quattro Pro.

Ostaje da vidimo kakva će zaista biti konačna reakcija tržišta na ovaj nastup Microsofta. Proći će još neko vreme dok aktivna registracija dođe do nas, a nadajmo se da će se to desiti nakon skidanja sankcija, jer u ovim uslovima od takve registracije kod nas ne bi moglo biti ništa.

Neki već prete da će preći na Linux i StarOffice. Pa naravno, lični korisnici i novajlije mogu lako da biraju. Potencijalni problem, ako je uopšte reč o problemu (videćemo!) nastaje kod onih koji prelaze sa jednog na drugi softver u firmama - to su bolne i skupe procedure. Korisnici originalnog Microsoftovog softvera ne bi trebalo da se plaše ičega, a nadajmo se da će potencijalne neprijatnosti u proceduri aktivne registracije biti prevaziđene pre nego što koncept uzme maha na svetskom tržištu.

U međuvremenu, ko zna, možda se i na našem siromašnom tržištu softvera nešto promeni, a korisnici konačno otkriju razliku između skupog softvera i softvera koji samo mnogo košta.

Pročitajte i jedno reagovanje na ovaj članak.