Microsoft Office - Razno
uređuje Dragan Grbić

Matična strana sajta

Novo na sajtu   Mapa sajta   Beleške   Kontakt   Pretraga MSKB  Blog Praktikuma   RSS feed   P@W @Tw   Izvezi stranicu u PDF

Office Praktikum

Razno o Officeu

Skoro svakodnevno slušamo

 

Razdelite namenske rečnike

Nivo:
NIVO 3 - Prilozi na ovom nivou su namenjeni naprednim korisnicima, onima koji se već dobro snalaze u programima i onima koji već imaju iskustva u naprednim tehnikama. Ovom nivou pripadaju preporuke i trikovi koje bi trebalo da savlada svako ko teži dugotrajnom i efikasnom radu u Office programima.

Upravljanje posebnim rečnicima u toku provere spelovanja je tehnika koju sam pominjao više puta do sada, ali to izgleda nije bilo dovoljno jasno nekima od vas. Zato krenimo ponovo, taksativno prolazeći jedan po jedan korak u uspostavljanju pravilne granulacije namenskih rečnika na vašoj platformi. A to nije sve: postoje i trikovi...

Uzgred, ovo je važno i zato što će neki posetioci Praktikuma na Webu angažovati jezičke alatke tek sad kad su pročitali članak o legitimnom načinu za besplatno angažovanje jezičkih alatki na srpskom jeziku.

Paketi za proveru valjanosti spelovanja (ili, kako ih zovu "alatka za proveru pravopisa", iako je pravopis nešto drugo) sadrže zatvorene (ali indeksirane) kolekcije reči na osnovu kojih Office prepoznaje da li su one ispravno napisane. Ponekad će reč biti obeležena kao pogrešna čak i ako je očigledno ispravna. To je normalno, jer ne možete očekivati da baš svaka reč dospe u osnovni rečnik. Standardni lek za to je dodavanje reči u namenski rečnik: nakon što jednom to učinite, reč će postati legitimna i neće se više obeležavati crvenom talasastom linijom (ako je to uključeno).

Ali, tu postoji pojedinost o kojoj mnogi korisnici na našem podneblju ne razmišljaju: to je pitanje definicije jezika. A u tome se nalazi suština pravilne upotrebe namenskih rečnika koji odgovaraju vašoj praksi.

Ne znam kakav slučaj važi za vas, ali ja prilično mešam jezike i pisma: koristim i ćirilicu i latinicu srpskog jezika, a engleski jezik ravnopravno sa njima. S obzirom na to da ne poznajem nikoga ko više greši pri kucanju nego ja, prilično mi je važno da jezičke alatke u mojim Ofifce programima funkcionišu kako treba. To takođe i znači da ima čestih izmena kada proveravam spelovanje, ali i lažnih uzbuna. Važan detalj u ovoj priči jeste da ja grešim u kucanju bez obzira na jezik i pismo. S druge strane, staro iskustvo me poučava da namenski rečnik ne bi trebalo da bude prevelik zbog performanse sistema za proveru i zbog budućeg održavanja.

Rešenje za to je jednostavno, a bilo bi idealno da ga angažujete blagovremeno, jer ćete u protivnom morati da zasučete rukave. Dakle, definišite posebne namenske rečnike za sve jezike i pisma koje možete da identifikujete u svojim dokumentima. O samom održavanju jezika pri pisanju neću sada govoriti; za Word, koji je najviše izložen tom pitanju, pogledajte stari, ali i dalje aktuelni prilog Kombinujte rečnike u dokumentu. Uz to, upotrebićemo Word da bismo uredili rečnike.

U Wordu 2007, isto dugme i dijalog se nalaze na putanji interfejsa Office > Word Options > Proofing (Office > Word opcije > Jezičke kontrole). Najverovatnije ćete u centralnom oknu zateći definiciju All languages (Svi jezici): CUSTOM.DIC. To treba da promenite, najpre tako što ćete se opredeliti da taj rečnik koristite za najfrekventniji jezik kojim se služite u office dokumentima. Hajde da pretpostavimo da je to latinično pismo srpskog jezika. Obeležite stavku CUSTOM.DIC, pa u padajućoj listi ispod okna nađite definiciju Serbian (Latin, Serbia), tj. srpski (latinica, Srbija). Ako ste ovaj prvi korak izveli kako treba, u glavnom oknu ćete videti da su jezik i rečnik sada upareni. Nakon toga, valja da definišete još baem dva rečnika: kliknite na New (Novi), pa dajte neko ime, npr. CIRILICA.DIC novom rečniku; odmah rečniku dodelite atribut Serbian (Cyrilic, Serbia). Najzad, izvedite isto to i za engleski jezik, u varijanti US, kao i za sve ostale jezike koje regularno koristite u svojim Office programima.

Ako ste već koristili proveru spelovanja, sada preostaje da počistite CUSTOM.DIC od reči koje nisu u latiničnom ispisu srpskog jezika. U dijalogu za definisanje rečnika, kliknite na dugme Edit Word List (Uredi listu reči), pa krenite polako, brišući reči na ćirilici ili na engleskom jeziku. Međutim, ako imate malo vremena, a vaš rečnik svakako nije veći od par stotina reči, preporučujem vam da odbacite sve reči, pa da generišete novi sadržaj tako što ćete ponovo pustiti proveru spelovanja nad uzorkom od nekoliko dokumenata; prethodno proverite da li je jezik u celom sadržaju valjano definisan.

Način podešavanja namenskih rečnika u Wordu 2003 je nešto drugačiji: navigaciju počinjete u dijalogu Tools / Options / Spelling and Grammar (Alatke / Opcije / Pravopis i gramatika), a zatim kliknite na dugme Custom Dictionaries (Prilagođeni rečnici). CUSTOM.DIC ćete verovatno već zateći, ali opet definisan za sve jezike (tačnije, bez ikakvog obeležja). Obeležite mišem tu stavku u oknu, kliknite na dugme Modify (Izmeni), a zatim u sledećem dijalogu, u padajućoj listi za jezike pronađite i odaberite Serbian (Latin, Serbia), tj. srpski (latinica, Srbija). Potvrdite to i od toga časa bi trebalo da vidite kako je CUSTOM.DIC pridružen srpskom latiničnom pismu. Nakon toga, kliknite na dugme New (Novi), pa imenujte CIRILICA.DIC; opet obeležite tu datoteku u glavnom oknu dijaloga, pa klknite na Modify i u sledećem dijalogu nađite Serbian (Cyrilic) u padajućoj listi kako biste povezali tej rečnik i srpsko ćirilično pismo. Analogno ponovite za engleski jezik, dodeljujući treću datoteku jeziku English (U.S.). Sada ćete imati kompletno rešenje za dva pisma srpskog jezika i engleski jezik.

Nije nužno niti neophodno da za jedan jezik bude angažovan isključivo jedan rečnik. Na primer, zamislite situaciju u kojoj upravljate nekim tekstom u kome vlada neki nesvakidašnji žargon, takav da nije uobičajen u poslovnoj korespondenciji, ali možda jeste u nekom vašem namenskom pisanju. U tom slučaju, izvedite manevar "Doktor Džekil i mister Hajd" - prosto, napravite drugi namenski rečnik za pisanje u žargonu, pa kad zatreba takva provera, isključite osnovni dopunski rečnik za srpski, a uključite alternativni. Bitno je samo da za jedan jezik i pismo ne budu aktivna dva ili više rečnika, nego uvek samo jedan.

Nešto slično možete izvesti ukoliko imate potrebu da proveravate ispravnost veoma specifičnih sadržaja. Primera radi, pre više godina sam bio u prilici da pomognem kolegi da kontroliše kataloške oznake nekih artikala na osnovu prilično velikog kataloga. Šta smo uradili: definisali smo rečnik po imenu KATALOG.DIC, dodelili ga svim jezicima, a potom smo spoljnim manevrom (u ASCII editoru) napunili tu datoteku sa, ako se dobro sećam, nekih 11.000 kataloških oznaka, prenetih iz neke baze podataka. Interaktivna provera ispravnosti spelovanja je bila uključena, a u djalogu za podešavanje opcija rada tog sistema bile su isključene opcije Ignore words in UPPERCASE i Ignore words with numbers (jer oznake su glasile otprilike UTC9087FAA01 i slično - to su bile neke elektronske komponente). Rešenje je funkcionisalo besprekorno! Tek kasnije, negde na Webu sam video da je jedan botaničar koristio slično rešenje da bi proveravao spelovanje latinskih naziva biljaka prema Lindovoj nomenklaturi; prethodno je napunio namenski rečnik sa nekoliko hiljada relevantnih stavki, a potom to koristio kao ultimativni podsistem za kontrolu valjanosti ispisa tih naziva u svojim stručnim radovima.