Beleške

Matična strana sajta

Novo na sajtu   Mapa sajta   Beleške   Kontakt   Pretraga MSKB  Blog Praktikuma   RSS feed   P@W @Tw   Izvezi stranicu u PDF

Office Praktikum

Office 2010!    Access   Word   Excel   Outlook   PowerPoint   VBA   Razno o Officeu   Instalacije i ispravke   Problemi u radu   Autorski članci   Download zona   Office bajtovi

Škola Praktikuma

Škola Accessa

Skoro svakodnevno slušamo

 

Moda se uvek vraća

Da li ste zadovoljni računarskom platformom koju koristite? Niste? Zašto je ne zamenite? A, jeste! Pa u čemu je onda problem? Ah, da: uplašili ste se da je priča malog Perice tačna... A da li se ta priča uopšte dotiče vaše prakse? Ne, nije važno da li je priča istinita ili nije: važno je pratiti modu.

Ne mogu više da izdržim. U nameri da me posavetuju, brojni "znalci" izgiboše u pokušajima da me uvere kako bi trebalo da koristim ovaj ili onaj operativni sistem, ovaj ili onaj paket programa za rad sa poslovnim dokumentima, ovu ili onu zaštitu... Čak preispituju i moj izbor programa za multimediju, ne pitajući me da li sam zadovoljan njima. Bude i dušebrižnih koji mi donose nekakve meni nepoznate programe koje nisam tražio, pa se posle ljute što nisam hteo ni da ih isprobam. Kolege i prijatelji, braćo rođena, lakše malo: nije baš sve tako kako biste vi hteli da bude (ili ne bude). A to što klimam glavom dok me ubeđujete, činim samo u nadi da ćete me pre ostaviti na miru...

Zašto se tako ponašam? Objasniću vam.

Izgleda da sam predugo u ovom poslu: počeo sam da prepoznajem obrasce ponavljanja. Jedna od cikličnih pojava koja se dešava kad god dolazi do neke veće promene na IT tržištu: sklapanje teorije zavere kojom se najlakše pravda potreba da se promena ignoriše, izbegne ili žigoše. Ako to ne uspe, loše parcijalno iskustvo će biti prikladno upotrebljeno kao krunski argument protiv novog. I koliko god razne tvrdnje zvučale ispravno, a da vas ne podsećam koliko je in okrivljavati uvek jedne te iste ljude i firme, tu primećujem jedne te iste greške u tezama. A ako i nisu greške, onda su to navodi bez svrhe i bez namere da se nešto preduzme, kad je već tako loše (ako je loše)...

I dalje ne razumete? Razumećete, samo polako.

Platforma naša nasušna

Kraj osamdesetih je bio obeležen ulaskom sve većeg broja PC računara u firme koje su do tada radile "na ruke". Mnogim mlađim kućnim programerima u velikim računskim centrima je dobro došlo osveženje od COBOL programiranja, o dodatnoj zaradi da i ne pričamo, a Clipper je bio baš zanimljiv i vrlo popularan jezik za pisanje malih PC aplikacija. Dok su šefovi u tim ERC-ovima to primetili, lavina je već krenula. Šta drugo, mnogi su pokušali da vrate preletače u svoj kavez, svim potencijalnim klijentima pričajući ružno o novoj tehnologiji. To što su dva računara, štampač i prateći softver dovoljni za knjigovodstvo male firme, petsto puta jeftiniji od onih šporeta na kojima su oni radili, nije imalo nikakve veze. A onda su počele godine tržišne ekonomije. Sve je krenulo napred, PC računari na svakom koraku. Mada, pojavila se i praksa uštede pet maraka na tastaturi ili pedeset na štampaču; a kad uređaj otkaže, brže-bolje se pojavi neki od onih sa parolom "lepo sam vam rekao".

Pritom, taj nije "lepo rekao" da kupe izdržljiviji štampač, nego da uopšte ne kupuju PC opremu.

Polovinom devedesetih, počela je transformacija PC interfejsa: DOS platforme su postale Windows platforme. Oni iz prethodnog pasusa su već promenili ploču: "pustite DOS, koristite UNIX", a sam pomen Windowsa je izazivao gnev dotičnih i salve uvreda na račun mogućnosti, stabilnosti i potrebe za pojačavanjem hardvera. Nisu vredeli ni primeri veće efikasnosti korisnika; a tek to što računar "begunca u Windows" neće da se zakoči u radu kao računar mrzitelja (koji krišom kod kuće takođe koristi Windows, ali on je uštedeo pet maraka na kvalitetu memorije i za posledice optužuje jednog od suvlasnika Microsofta) nije bio nikakav dokaz da i ta platforma može da se koristi u poslovanju.

A onda je Windows prestao da bude školjka i postao je operativni sistem. Oponenti su postali već pomalo histerični: više nije trebalo davati par hiljada maraka za SCO UNIX, jer se pojavio besplatni Linux. Kuku i lele! Njima je DOS naprasno postao dobar, jer u to vreme, od silne agitacije, nisu imali šest meseci na raspolaganju za teoretisanje nad gomilom neindeksirane Linux dokumentacije. DOS je taman došao zgodno kao argument napadača na Windows, ali i to beše kratkog daha: svi su već dodali dovoljno memorije (pet maraka skuplje). Sad je trebalo smišljati kako da DOS programi rade u Windows ambijentu.

A onda je došao period trke na drugom planu: hardver i softver su išli napred evolutivno, tržište je postalo neiscrpno, a sve osim Windows tehnologije je postalo alternativa ili ostalo anahronizam. Oponenti su i dalje opstajali u IT prostoru, jer čime drugim bi se bavili - ko je umeo da radi, već je radio nešto. PC računari su se nalazili na svakom koraku, u svakoj upotrebi - od slikovnica za četvorogodišnjake do kompleksnih datacentara u bankama. Sve što je ranije bilo nedovoljno, postalo je valjano prostom evolucijom i rastom kvaliteta tehnologije. Štaviše, klijentska platforma je postala ugodno stabilna; serverske platforme su postajale jače iz dana u dan. Za veliku većinu, postojao je samo jedan pravac investicije.

Nesvakidašnje dug period vladavine istog operativnog sistema i istog dominantnog paketa programa za poslovnu upotrebu na sve jačem hardveru dovedoše do "sindroma dovoljnog". Nema skoro ničeg lošeg u tome: kad posao ide kako treba, većina je zadovoljna. Ali, zadovoljstvo je dovelo do dremeža. A kada vas neko ili nešto prene iz dremeža, postanete nervozni.

Elem, pojaviše se Windows Vista i Office 2007.

Potrebe naše nasušne

Scenario napada na aktuelnu platformu se ponavlja, a dominantni rečnik napadača je i dalje neprimeren za citiranje u javnom glasilu poput ovog. Novo je samo to što je Microsoft kumovao pojavi da "sindrom dovoljnog" okošta u tvrd stav većine onih za koje je očekivao da će brže-bolje pokupovati nove licence. Čekali, čekali, pa se umorili od čekanja. A pride metež: nekad je mnogima bilo previše to što su postojale tri edicije Microsoft Officea, pa je odluka o izboru bila nejasna. To u Microsoftu nije imao ko da prepozna, pa kao da nije bilo dovoljno to što danas postoji osam (!) oblika sistema Microsoft Office 2007, nego postoji i pet (!) varijanti Windows Viste. Što je mnogo, mnogo je, rekoše oni koji su izračunali da je odabrana varijanta Viste preskupa, a pomislili da Office ribon predstavlja put u paklenu borbu sa korisnicima - i zadržaše Windows XP i Office 2003.

Međutim, mene uopšte ne zanima kapitalni neuspeh marketinga Microsofta i što je prodaja Viste toliko podbacila da će sad morati da potroše celu mesečnu zaradu kompanije na dopingovanu, debelo odocnelu reklamnu kampanju. Na stranu što će biti prisiljeni da izbace sledeći Windows pre nego što su to inače hteli da učine. Mnogo više me zanima to što mali Perica pokušava da me ubedi da grešim zato što koristim Vistu na jednom svom računaru (a povremeno i na drugom).

Sa dobrom voljom da uklopim lični ukus sa realnom potrebom, a u stalnoj težnji da razlučim šta mi se više sviđa, a šta je realno bolje, ne opirem se mnogo tim napadima. Kada mi neki kolega opiše svoje probleme, ja mu odgovorim da tih problema nemam. Jedina moja intervencija pri kupovini prenosnog računara sa OEM verzijom Viste Business beše dodavanje drugog gigabajta u RAM. Proizvođač notebooka je prvoligaš, a model je iz više klase. Takva mu beše i cena, neprijatno visoka, ali nisam se pokajao: godinu i po dana intenzivnog korišćenja - bez ijednog jedinog problema. Da li sad ja treba da pitam gde sam to pogrešio, pa su problemi izostali? Primećujem da prepričavanje tog iskustva veoma iritira neke moje sagovornike, pa im olakšavam: moj stoni računar je starije generacije, pa Vista Ultimate na njemu ne radi performantno (mada, uh, takođe radi bez problema). Ali nema veze, nastavljam im svoju priču: ta druga Vista mi svakako služi samo za testiranje; na toj mašini i dalje kao glavnu platformu držim Windows XP koji, hvala na pitanju, podržava sve što mi treba.

I kad navedem sva ta iskustva sa Vistom, nađe se tu negde i mali Perica koji čuje sve to. Odmah potegne nekakve čudne argumente kojima dokazuje da ja nikako ne mogu da budem u pravu. Pominje neke programe za koje nikad nisam čuo, koji neće da rade na Visti (posle saznam da su to nekakve igre). Priča mi o hardveru koji više nije kompatibilan sa Vistom (znam za to, ali ja sam svoj SB Live Value ipak uspeo da nateram da "svira" na Visti - kX drajveri za Vistu su besplatni).

U frustraciji, mali Perica napušta Vistu kao objekat napada i prelazi na viši nivo: izvlači neke vesti o zategnutim odnosima između Microsofta i Evropske unije (šta me briga za to?), priča mi kako bi trebalo sprečiti Windows "da se javi kući" (legalizuj i ti svoj softver, pa ti to neće smetati, kao što meni ne smeta). Kad ništa drugo ne uspe, mali Perica me optužuje da sam potrošio mnogo novca za hardver kojim zarađujem hleb svoj nasušni. E, tu me konačno raskrinkava: kriv sam, jer sam godinama navikao da radim bez zastoja i bez "plavih ekrana smrti".

Provociram i ja Pericu: licencu za Vistu Business na svom notebooku sam zaradio za jedno poslepodne, a instalaciju za Vistu Ultimate sam dobio na poklon (inače je ne bih instalirao). Sledi reakcija za koju bi bili zainteresovani stručnjaci za psihologiju socijalnog ponašanja.

Nemojte pogrešno da me razumete: mene Vista uopšte ne interesuje. U poslovima kojima se bavim, neki od njih iziskuju potrebu da budem u korak sa aktuelnim stanjem softvera na tržištu. A pošto ja nisam mali Perica, imam peh da moram da isprobam sve čime se bavim. Nemam lične potrebe za hvatanjem uvek najnovijeg, inače bih i dalje koristio Windows 2000. Ali, moja poenta je u sledećem pitanju: zašto me mali Perica uverava da je loše ono što iskustveno znam da je dobro? Da li je to dovoljno dobro i da li je zadovoljilo sva moja očekivanja, sasvim je druga priča kojom se ovde ne bavim. Ipak, sve su to samo računarske platforme - i ništa više...

Never Ending Story

Razumete li sad zašto primam u jedno uvo savete da koristim ovaj ili onaj operativni sistem ili program, a otpuštam ih na drugo? Možda zato što između mojih ušiju nema ničega, kao što je mali Perica sklon da tvrdi? A možda i zato što mene najnoviji operativni sistemi i programi uopšte ne zanimaju kao korisnika, već kao nekoga kome se obraćaju oni koji su već načinili svoj izbor?

Da li je moguće da je sredstvo toliko važnije od cilja, a cena hardvera toliko vrednija od mog vremena, kad god pokušavam da završim neki posao za sebe ili druge? A posebno: treba li da imam sluha za one koji su angažovali novu generaciju softvera, a da ni sami ne znaju zašto, pritom ga instalirajući na "pet maraka jeftinijem" hardveru i sad imaju problem?

Ljudi, dokle će vam Microsoft biti kriv za sve loše odluke koje ste sami doneli?

Kad god to pomenem, pojavi se neko da me uverava kako je Microsoft zla firma, monopolista, uništavač dobrih ideja i... i šta ono još beše, nisam upamtio sve. Možda je sve baš tako i možda upravo sve to nekome i jeste bitno, ali meni nije. Ta teza o zlu verovatno ima veze sa vrednošću firme i ponašanjem na tržištu. To ponašanje mi liči na osnovne postulate kapitalizma: ne znam kako bi inače osnivački kapital Microsofta (2.300 dolara i jedno trailer vozilo u Albukerkiju) bio toliko uvećan... Monopolista: jedan prijatelj me je uputio na nekakve dokumente Vrhovnog suda Amerike prema kojima bi ja sad trebalo da prihvatim neka nova značenja reči "monopol" (beše "jedini na tržištu", zar ne?). Možda je Microsoft monopolista, ali ja i dalje imam svo pravo da potpuno obrnem ćurak i pređem na Linux ili Mac platformu i da kroz nekoliko meseci opet radim isto što i sad. Istina, pritom bih morao da se odreknem 98% svojih klijenata, ali to izgleda nije bitno za raspravu... Uništavač dobrih ideja? Sad se već češkam iza uva, jer me zbunjuje to što vidim da na tržištu slobodnog softvera pravi ko šta hoće, a prečesto nailazim na rešenja kopirana iz Microsofta.

Čujem vas kako sad škrgućete na mene i pitate se koliko mi je Microsoft platio da izigravam drvenog advokata. Nije mi platio ništa, jer Microsoft već upošljava više advokata nego inženjera. Škrgućete zato što ne želite da prihvatite moj indolentan stav prema svemu što Microsoft radi. Ja ne mogu da preduzmem ništa protiv pojava na tržištu, bile to samo optužbe ili pravi dokazi o neželjenom ponašanju Microsofta, pa to i ne činim. Zauzvrat, ja imam više razloga da budem ljut na tu firmu nego većina vas, jer sam za sve ove godine veoma dobro upoznao i dobro i loše što iz nje dolazi. Taman toliko da znam da upotrebim ono što je (meni) dobro i da izbegnem ono što je (za mene) loše. A kada nađete neku firmu iz koje dolazi samo dobro, univerzalno za sve, javite mi: baš me zanima.

Napadi malog Perice su kao moda koja se vraća, ali u malo žešćem ritmu: slušam suštinski iste tvrdnje koje sam slušao pre dvadeset, petnaest, deset i pet godina. E, pa koliko me nije tangiralo tada, toliko mi je svejedno i to što se mali Perica opet dao u akciju. Pogotovo je postala monotona nejednačina "staro bolje od novog", pri čemu je to "staro" prošli put bilo "novo". Sve novo mora da bude loše dok mali Perica ne počne najzad to da koristi u ambijentu koji odgovara unapred poznatoj specifikaciji, a onda naprasno počne da priča kako teku med i mleko (a što je jednako netačno).

Ništa novo, mali Perice, ništa novo. Vidimo se opet kroz pet godina.

P.S. Izvinjavam se svim kolegama koji su se prepoznali kao oni koji su održavali stare sisteme u svojoj celishodnosti, ali pritom nisu agitovali protiv novog. Vas iskreno poštujem - svu petoricu.

Ovaj prilog možete komentarisati ako pristupite najavi priloga na blogu Praktikuma na Webu