Beleške

Matična strana sajta

Novo na sajtu   Mapa sajta   Beleške   Kontakt   Pretraga MSKB  Blog Praktikuma   RSS feed   P@W @Tw   Izvezi stranicu u PDF

Office Praktikum

Office 2010!    Access   Word   Excel   Outlook   PowerPoint   VBA   Razno o Officeu   Instalacije i ispravke   Problemi u radu   Autorski članci   Download zona   Office bajtovi

Škola Praktikuma

Škola Accessa

Skoro svakodnevno slušamo

 

Sve moje kancelarije

Ovaj članak je napisan u vreme kad su Windows Vista i Office 2007 bili na pragu objavljivanja. S obzirom na promene koje su sledile, bila je to dobra prilika za malo "premotavanje filma unazad", jer ja sam svoje (sad već davno) putešestvije u Office započeo baš u času kada je pripreman evolutivni skok sa jedne na drugu platformu...

Na pragu nove Viste, ne uzbuđujem se previše; štaviše, moj glavni računar trenutno nije kompatibilan sa tim operativnim sistemom, jer nedostaje nekakav drajver za deo hardvera kojeg tvrdoglavo ne želim da se otarasim. Uostalom, da sam ikada mogao da biram i da je bila prilika za dobru podršku novog hardvera, i danas bih koristio Windows 2000.

A kao pomenem novi Office, uzbuđenje je odavno prestalo. Ta izjava vam možda deluje čudno ako baš sada prolazite kroz prva iskustva nove radne površine; ali, možete već zamisliti kako to izgleda kad mnogi gledaju baš u vas u očekivanju da im pružite prve informacije. Danas je to za mene rutina, a ovo pisanije činim u Wordu 2007. A onog davnog proleća bilo je, usuđujem se da kažem, potpuno nejasno kuda da krenem. Moglo bi se reći da mi se posrećilo, a opet - možda sam davno zamislio da bi baš tako trebalo da bude. Ne znam i nije važno: prešao sam prag starosti kada je red da mi tolerišete sklonost ka lovačkim pričama. Zašto da ne: neka ovo bude mala hronika mojih sedam "kancelarija"...

Elem, stalno se pitam kako bi izgledalo da sam onog proleća 1994. načinio drugačiji izbor... Da li bih tada uspeo da uradim mnoge poslove na novom radnom mestu za tako kratko vreme... Da li bih malo kasnije bio pozvan da napišem svoj prvi članak o iskustvima u jednom programu za ondašnje "Računare"... Da li bih uopšte, polako i sigurno, opredelio svoju profesionalnu karijeru onako kako sam to učinio... Da li bih jednog popodneva minulog leta bio u prilici da budem pohvaljen za svoj dvanaest godina star rad... I najzad, da li bih morao da upotrebim prste na dve ruke kako bih prebrojao sve korake svog iskustva u programskom paketu koji čini okosnicu mojih današnjih angažovanja.

* * *

U DOS danima, svako je imao svog favorita među programima za poslovnu primenu: WordPerfect je bio kralj tekst procesora, ali mnogi su više voleli WordStar zbog lakoće ili Chi Writer zbog mogućnosti upravljanja fontovima. Među spreadsheet programima, najtiražniji je bio Lotus 1-2-3, ali bilo je dovoljno da probate Borlandov Quattro Pro, pa da promenite tabor. Baze podataka su bile u znaku ove ili one upotrebe DBF formata (dBase ili Fox, pa FoxPro), a opet su mnogi ćutke pravili brže aplikacije u Paradox okruženju. A među svima njima, bilo je mnogo onih koji su koristili razne znane i neznane programe u osnovnoj ili ne baš konvencionalnoj funkciji, pa su neki fakturisali u Venturi, drugi su pisali službene dopise u Lotusovom čedu, a treći su pisali cele Clipper programe da bi izračunali prostu kalkulaciju cene...

Kada se pojavio Windows 3.1, među informatičarima je kružio vic:

- Kako ćete najlakše pretvoriti računar 486 u XT?

- Na komandnoj liniji, otkucajte WIN i pritisnite Enter!

Možda je većini bilo skupo da daju još 600 DEM da bi unapredili računar sa 1 MB na 4 MB RAM, kako bi Windows radio koliko-toliko brzo, ali Microsoft je mirno napredovao u nameri da to bude buduća poslovna platforma. Razvijeni su mnogi programi za koje većina nas godinama nije znala... A onda, kada je Windows 3.1 već postao dovoljno raširen i sve popularniji (svi su ga kudili, a ko god je mogao, koristio ga je), kao grom iz vedra neba, Microsoft je učinio nešto što je podelilo mišljenje analitičara. Naime, pojedinačni programi Word 2.0, Excel 4.0, Access 1.1 i slični, koštali su oko 400 dolara po primerku. A onda, u martu 1994. godine, u času promocije novih verzija glavnih programa, pojavila se jedna ogromna i teška bela kutija na kojoj je pisalo "Microsoft Office". Nešto sitnijim slovima ispod tog naslova, bila su navedena imena četiri ili pet programa, u zavisnosti od edicije. Ona verzija sa pet programa je koštala 1099 dolara. Čekajte malo, rekoše mnogi, pa to je manje od pola cene pojedinačnih programa! Je li to neka promocija?

Nije bila promocija, nego dugo planirana namera. Štaviše, bio je to začetak plana koji je doveo da taj "promotivni paket" uskoro počne da donosi matičnoj kompaniji dominantni deo profita, i to veći od budžeta nekih evropskih država... Sva je istina da to i nije bio prvi Microsoft Office (postojale su neke verzije 3.x i 4.x i ranije), ali bio je to čas kada je u Microsoftu konačno rešeno da se stvori velika slika, veća nego ijedna viđena ikada ranije u industriji softvera.

I sad, sve se to dešavalo u vreme kad sam skoro beznadežno pokušavao da promenim firmu zaposlenja, jer osim bedne plate koju sam zarađivao boreći se sa računarom teškim 450 kg, nisam video ni perspektivu u radnom okruženju. Kućni računar sam prodao pre hiperinflacije i nije bilo šanse da isprobam ono što mi se učinilo dobrom prilikom da stvorim neki novi radni ambijent za nekakvu blisku budućnost. Posrećilo mi se baš tog leta: bio sam pozvan da dam predlog razvoja informacionog sistema u jednoj firmi, sa šansom da mi bude pružena prilika da i ostvarim ono što budem napisao u tom predlogu. Međutim, to su bile devedesete: stvari na sceni su se odvijale veoma brzo, a sve je bilo vrlo neizvesno. Mnogima nije bilo jasno zašto je Windows važan, a DOS odjednom nije. Kakve su to priče o nekim Windows serverima, kad je Novell car PC mreža? Šta to Microsoft želi od nas, kad drugi odvajkada pišu odlične programe? I uostalom, šta je uopšte taj World Wide Web? I kakve su ono glasine o nekom klincu iz Finske koji hoće da napravi besplatni Unix?

Baš tad, pojavile su se Windows verzije programa WordPerfect i Quattro Pro, pa sam se našao u nebranom grožđu. Bilo je izvesno da ću već od septembra početi da radim u novoj firmi za duplo veću platu, ali još nisam imao jasnu sliku kako da pokažem da sam u stanju da izvedem šta sam zamislio. Da budem kućni programer, nije dolazilo u obzir - previše posla, premalo šanse da dokažem da nisam ja kriv; a trebalo je najpre preinačiti navike pešačkog rada. Preko mi je bio potreban spreadsheet program u kome mogu da programiram, dobar tekst procesor i baza podataka u rezervi, da se nađe mimo osnovnih programa za poslovanje koje ću da kupim. Sad bih ja mogao da kažem kako je odluka da to bude Microsoft Office je pala baš zato zbog već razvijene šeme saradnje među programima i zbog utiska da je podrška u literaturi kvalitetnija. Sve se to kasnije pokazalo kao tačno i poželjno, ali istina je sasvim drugačija: WordPerfect na Windows platformi je bio katastrofalno nestabilan, ni traga od one solidnosti sa DOS platforme; a Quattro Pro je izgledao kao da su ga dizajnirala deca u dečijem vrtiću. Word 6 i Excel 5 su izgledali uredno i vrlo slično, a radili su stabilno - to je bio jedini odlučujući faktor opredeljenja za Microsoft Office. I tako, te jeseni sam kupio pun kofer softvera, o čemu ste čitali u jednoj od prethodnih novogodišnjih pričica...

Uglavnom, stvari su se odvijale brzo: na dan kada sam ušao u firmu, u njoj nije bilo nijednog računara. Samo šest nedelja kasnije, proradio je novi sistem za kalkulaciju cene koštanja tranši u proizvodnji. Taj sistem je vodila jedna koleginica koja je kasnije postala drugi zaposleni u tek osnovanom sektoru za informatiku; za pedesetak ažurnih dokumenata kalkulacije, koliko je nedeljno bilo formirano, trebalo joj je oko sat vremena na dan... dok se nije toliko izveštila u Excelu da je prepolovila to vreme; a uskoro, opet na pola, i to u vreme kad je proizvodnja počela da raste. Pre tog vremena, kalkulacije je radila šestočlana ekipa poentera; zaista ne znam da li je istina da nije moglo brže, ali to odeljenje je četvrtkom prikupljalo podatke, pa radilo petkom po ceo dan, kako bi izveštaj bio spreman tek u ponedeljak. Direktor je bio oduševljen činjenicom da dobija izveštaj 60 minuta nakon završene tranše, a da na zahtev ima dnevne, nedeljne i mesečne kumulative u roku od pet minuta. Onda je počeo da izvoleva sa nekim izveštajima, a svaki je dobijao najkasnije za dva sata, i to samo u slučaju da ga traži prvi put. Na kraju je dovodio poslovne partnere u moju kancelariju pre nego što bi ih poveo u pogon: "De, pokaži nam grafikon proizvodnje po mesecima... Koliko je xxx proizvedeno prošle nedelje? A yyy pretprošlog meseca?"...

Iako sam kasnijih godina razvio još nekoliko celokupnih povezanih sistema samo u Excelu, nekako se zalomilo da je taj prvi posao za mene ostao najvažniji od svih. Pre toga praktično nisam imao iskustva u tom programu, ali baš to vreme upoznavanja sa Excelom, paralelno sa davanjem praktičnog rezultata, presudio je čime ću se baviti u narednom periodu... do danas. Ako se specijalizujem za Office, pomislio sam čitajući prvi Microsoftov dokument strategije razvoja integrisanih rešenja na Windows+Office platformi, biće hleba za mene. I tako je počelo...

* * *

Slučaj je hteo da već tada, u prvim mesecima svog vrlo rastućeg iskustva u poslovnoj primeni Windows platforme, formiram paralelu koja me prati do dana današnjeg: kolega Miljan Jovanović tada je bio v.d. glavni urednik u "Računarima". Nakon nekih mojih pisanja na starom Sezamu, pozvao me je da napišem nešto o iskustvima koje sam imao sa Office platformom. Napisao sam prvi članak o Excelu koji je objavljen u martu 1995. (auh!) i tako je počela moja novinarska karijera...

("Šta ti ono beše studiraš", upita me komšinica koja je došla na kafu jednog popodneva pre dvadesetak godina. "Informatiku", rekoh i krenuh u bekstvo. Iza leđa sam začuo komentar: "A tako, vaš Dragan će biti novinar?").

U "Računarima" su se ubrzo desile kadrovske promene, novi glodur me je proglasio za starosedeoca i više ni sam ne znam kako su se to u mojim rukama našli CD-ovi na kojima su se nalazile beta verzije Windowsa 95 i Officea 95. Dok dlanom o dlan, na pravdi Boga, postadoh dežurni analitičar poslovnog softvera u jednom domaćem časopisu. Pisao sam čak i o nekim serverskim platformama, ali uskoro sam postao pravi Office manijak - počeo sam da pišem i rubriku o tom paketu.

Izgleda da je procena tadašnjeg urednika o domaćoj praksi bila ispravna: kada je u septembru 1995. izašao moj prvi umetak o Excelu 5.0 na 64 strane, nije bilo mnogo korisnika Windowsa 95 i Officea 95, pa je umetak još bio aktuelan. Boga mi, i ostao je aktuelan još dugo, jer Office 95 nije doneo ništa spektakularno, osim što je bio prvi 32-bitni paket programa za Windows 95, a brzina kojom je to učinjeno je odgovarala brzini rušenja programa bez ikakvog razloga. Sećam se da je moje prvo iskustvo iz onog mog prvog "beta perioda" bilo da otvorim Word 95, koji ni po čemu nije bio bolje građen od svog prethodnika, pa da prvi dokument sačuvam pod imenom koje najzad probija čarobnu granicu od osam znakova: ovo je moj dokument i ja mogu da ga nazovem kako ja hocu.doc. Da sam pravilno instalirao Windows 95, kao što nisam, ono "hocu" je moglo da glasi "hoću", ali to tada nisam znao...

I kada tek sad pažljivo premotam film unazad, shvatim da nije pošteno da tvrdim kako sam dobro upoznao svaku ediciju paketa, kasnije sistema Microsoft Office... Kroz Office 95 sam prošao samo koliko da uradim svoje novinarske zadatke, prkosno zadržavajući svoju poslovnu platformu na kombinaciji DOS 6.0 i Windows 3.11 CEE na kome sam, hvala na pitanju, imao naša ćirilična i latinična slova po standardu još pomenutog septembra 1994. I tako je ostalo dok se nije pojavio prvi "pravi", usaglašeni Office...

* * *

Ako neko ikada bude pisao istoriju marketinških kampanja za prodaju softvera u Srbiji, ne bilo mu teško da se seti prve "lokalizovane" verzije nekog Microsoftovog proizvoda. Bio je to Microsoft Office 97, koji je u proleće 1997, negde oko pola godine nakon objavljivanja zvanične verzije na engleskom, bio ponuđen domaćem tržištu po tada neverovatnom popustu od 50%. Ta "lokalizacija" je bila tek u pelenama, ali za to doba vrlo značajna: firma "Amebis" kolege Jelovića je razvila prvi sistem za proveru spelovanja na srpskom jeziku, a knjiga koja se našla u zvaničnoj kutiji proizvoda bila je prevedena na srpski.

Bio je to dobar čas za prvu ozbiljnu migraciju koju sam koordinisao u firmi u kojoj sam tada još uvek radio: razloga za to je bilo dosta. Najpre, svi glavni programi su postali i VBA platforme, dok je do tog časa ona stara priča o integraciji bila efikasna samo na papiru. Do izlaska Officea 97, Microsoft je preinačio svoj raniji stav da je Internet strateški nebitan u poslovanju, pa je prvo "okretanje ćurka" zabeleženo baš u tom novom Officeu. Strategija višeslojnih aplikacija je promovisana i podržana razvojnim platformama, pa se pojavio i prvi Office Developer's Kit, kao dodatak za pisanje Office integrisanih rešenja. Bio je to trenutak koji sam čekao skoro tri godine: ličilo je na ostvarenje sna. Nekoliko interesantnih poslova "sa strane" je učinilo da za mene čuju i neki zanimljivi ljudi, a oni će kasnije otvoriti za mene neke druge prolaze ka "bolje ogrejanoj" poziciji...

Časopis u kome sam kratko vodio rat sa čovekom sa... hm... zanimljiivim nazorima o tehničkoj terminologiji ubrzo je preinačen u franšizu strane kompanije u kome smo dobijali savete o kupovini hardvera u Engleskoj, pa sam imao više vremena da se bavim nekim drugim stvarima... I tako je bilo dok me moj današnji urednik nije uskoro "zavrbovao" da nastavim sa svojom rubrikom u časopisu u kome, zamislite čuda, već godinama sve teče po dogovoru. Iskustvo u mojoj drugoj pravoj "kancelariji" je bilo dovoljno da uspostavimo saradnju u kojoj imam slobodan prostor da pišem intenzivno. Prikazi, analize, ko zna koliko umetaka o programima... Ali, negde u to vreme, prvi put sam iskusio profesionalnu nevolju koja je danas uobičajena za sve nas: zahvaljujući Web izvorima, količina informacija je počela da premašuje norme logičnog. Skoro uvek bi se pokazalo da na jednu korisnu dolazi po pet beskorisnih informacija, a jedini način provere je bila metoda (često uzaludnih) pokušaja. U praksi su mnogi doživljavali najčudnije probleme, dok se to meni nije dešavalo. Tad sam naučio da razlika između jeftinog i valjanog računara nije samo u ceni... Počeo sam da prikupljam i razna iskustva korisnika: znao sam najmanje pet kombinacija instaliranja paketa Microsoft Office i nekog drugog većeg paketa (dominirao je Corel Draw) koje bi sigurno dovodile do kraha sistema. Raspolagao sam sa sve više takvih saznanja, njima punio svoju rubriku, a tad se nekako rodila i misao o pravljenju jednog sajta na kome bih kompilovao ta iskustva.

* * *

Tog maja, nebom su proletale neke gvozdene ptice, pa nije bilo mnogo raspoloženja za osnovnu delatnost. Microsoft Office 2000 je objavljen u vreme kada sam, sticajem okolnosti, provodio dane u odelu koje mi je pozajmila država, čitajući knjige ispod oraha u dvorištu jedne seoske škole dvadesetak kilometara severno od Kikinde. Kada je sve to prošlo, vratio sam se poslu koordinacije jednog malog Web tima u Novom Sadu. Radio sam uglavnom od kuće, bez radnog vremena ("blago tebi", rekoše neki neupućeni, "radiš kad hoćeš"... eh...), pa sam opet počeo da odvajam značajno vreme da se upoznam sa novitetima nove verzije Officea. Te jeseni, doživeo sam realno profesionalno priznanje za svoj javni rad: kancelarija Microsofta, koja je tada radila u konspiraciji zbog sankcija, dodelila mi je (opet ogromnu) belu kutiju na kojoj je pisalo Microsoft Office 2000 Developer. Gomila CD-ova i nekoliko knjiga činilo je polazište za otkrivanje slogana What productivity means today...

Pokazalo se da to nije samo pusta parola. Prethodni Office 97 je uspostavio trend koji je dve i po godine kasnije krunisan izvrsnom produkcionom platformom za razvoj integrisanih rešenja. Neka od njih sam angažovao za svoje potrebe, neka sam prodao, a kada je sledeće zime najzad došlo vreme da pokrenem Praktikum na Webu, imao sam toliko ideja da sam mislio da ću pući od nestrpljenja da ih sve sprovedem u delo. Office 2000 je narastao: Outlook 2000 je konačno postao ravnopravni član familije i postao je pravi klijent za Exchange platformu; i FrontPage 2000 je bio deo edicije kojom sam raspolagao. Oba ta programa sam koristio otkad su se pojavili, isprva kao nezavisni članovi Office familije, a sad su mi bili na raspolaganju kao deo najmoćnije garniture poslovnih programa koje je svet do tada video, sve sa prisutnom i ujednačenom VBA platformom za programiranje.

Tokom 2000. godine, posle prve promocije Praktikuma na Webu, počeo sam da kontaktiram sa mnogobrojnim posetiocima sajta, što će se pokazati kao značajan izvor prenesenog iskustva; tako je i dan-danas. Tad sam učinio još jedan potez, čak ne znajući odmah koliko dobro sam postupio: pozvao sam kolegu Branislava Mihaljeva da mi se pridruži u naporu da razvijem sajt, jer nisam imao njegove kvalitete kada je reč o Accessu. Na moju sreću, Bane je prihvatio. Kako onda, tako i danas: da imam pet takvih saradnika, gde bi mi bio kraj...

U međuvremenu, dok je Microsoft nezadrživo krenuo u kombinovanje raznih platformi (serveri, razvojni alati, korisnički programi) kako bi korisnik mogao imati na raspolaganju ili napraviti sve što mu može pasti na pamet, konkurencija je tek počela da se konsoliduje. WordPerfect Office je išao od nemila do nedraga, Lotus je bio odavno zagubljen negde u nesagledivoj hijerarhiji firme IBM, pa na pomolu još nije bilo nikoga ko bi mogao da pruži ozbiljan odgovor na Microsoft Office. Kompletna praksa poslovne primene računara, ne samo na PC platformi, mogla je da se opiše rečima "Microsoft i svi ostali". Ujedinjena Evropa je škrgutala protiv nekakvih nazovi-monopola, postalo je moderno govoriti protiv Microsofta, ali sve su to bile prazne priče koje su padale u vodu pred činjenicom da bolje ne postoji. Licemeri su pogubili argumente, da bi vrlo uskoro nestali sa scene.

* * *

Ne znam šta je ko očekivao od 2001. godine, jer bila je to prva godina posle dugog perioda mraka u zemlji u kojoj živimo. Ushićenje oko ulaska u novi milenijum je brzo splasnulo kada smo shvatili da nam nomenklatura brojanja godina neće doneti ništa novo ukoliko sami ne preduzmemo nešto. Za mene, bilo je zanimljivo čuti vest da je Microsoft otkupio prava da koristi pesmu Are You Experienced? Džimija Hendriksa, jer upravo taj slogan je bio glavni u promotivnoj kampanji uoči izlaska nove verzije svog klijentskog paketa. U XXI vek sam ušao ispitujući Beta verzije paketa Office 10, kasnije preimenovanog u Microsoft Office XP. Ti programi su mi toliko ušli pod kožu da sam TADA po prvi put angažovao Beta verziju paketa kao svoju glavnu radnu platformu.

Da, bio sam iskusan, ali ne i u zadatku koji sam dobio tog maja od Đure Vojnovića, tadašnjeg koordinatora (sad već zvanično otvorene) beogradske kancelarije Microsofta. Uostalom, bila je to prilika da se uljudno revanširam za onaj dobijeni originalni Office: trebalo je da pripremim dve sesije o novom paketu Microsoft Office XP i da ih izvedem na prvoj "Sinergiji". Osim nekih malih kurseva i strogo zatvorenih prezentacija za mali auditorijum, nisam imao ranijeg iskustva u takvim poslovima. Suvo grlo, a vlažno čelo, vrućina u hladnoj sali centra Sava pred 300 slušalaca - tipični simptomi treme. Međutim, tad sam verovatno prvi put shvatio da o bih programima paketa Microsoft Office bio u stanju da pričam mnogo duže od ta tri sata. Peti paket za sedam godina intenzivne analize i upotrebe, malo li je?

Možda i jeste bilo malo: kada sam sledeće jeseni opet dobio Microsoft Office XP Developer od Microsofta, moram priznati da sam se uplašio od sedam CD-ova koji su se našli u paketu. Tri diska su posebno ukazivala na trend koji se već uspostavio, a sad je bio i zvanično promovisan: Office postaje front-end za enterprise aplikacije, segment u poslovnom informacionom sistemu koji je svojim oblikom prevazilazio domaću praksu. Na jednom CD-u se nalazio Visual SourceSafe 6.0 koji sam već poznavao iz paketa Visual Studio. Odmah mi je bilo jasno: vrag je odneo šalu; programiranje na Office platformi je postalo nešto više od "kućnog podešavanja" osobina i funkcija pojedinih ili združenih programa. Dva diska su mi zadala brigu, najavljujući potrebu da pripremim pravu mrežu za svoj rad: bile su to razvojne edicije serverskih platformi Exchange 2000 Server i SQL Server 2000. Prateća dokumentacija je upućivala na načine gradnje workflow aplikacija podržane aplikativnim serverima, od čega mi se zavrtelo u glavi. Krivo mi je što moram da priznam notornu činjenicu: iako sam tada pokušavao nebrojeno puta, nisam uspeo da uverim svoje klijente koliko je to dobar koncept. Šta ćete: u mnogim poslovnim sistemima, još uvek je dominirao kombinatski način razmišljanja...

Tada sam prvi put uočio polarizaciju među korisnicima: najavljivane su legalizacijske kampanje, a Office XP je trebalo aktivirati; kasnije je to postalo uobičajeno i za Windows XP. Mnogi ozbiljni korisnici su tada rekli da će ostati na Officeu 2000, jer ne vide ništa novo za svoje elementarne potrebe. Ne mogu da kažem da mi je bilo pravo, ali razumeo sam da glavno tek predstoji: dolazilo je vreme kada će u poslovnim sistemima tek da počne ozbiljna upotreba softvera, na način na koji sam ja uposlio onaj poslovni sistem 1994. godine...

Što se mene tiče, ono da je vrag odneo šalu sam zaista mislio - kupio sam novi računar, ojačao stari, pa angažovao kućnu mrežu. Kako se dočekuje jutro u radu na dva računara, nemojte da me pitate: nije baš dobro po zdravlje kada postanete ovisnik o tehnologiji.

* * *

U jednom od predstavljanja Officea 2003, tamo negde u vreme Beta 2 verzije u proleće 2003, napisao sam kako je doba adolescencije poslovnih informacionih sistema definitivno stvar prošlosti. Uputstva za novinare su bila kratka, ali sugestivna: proizvod više ne nosi epitet "paket", nego "sistem" i treba ga tako oslovljavati. I ne samo to: osim kao proizvod, Microsoft Office je postao sistem i kao koncept, sa mnogo ozbiljnijom ulogom u poslovanju. Bilo mi je neprijatno da primetim da više ne postoji Office 2003 Developer; izvolite, kupite Visual Studio, dodajte mu Visual Studio Tools for Office, pa napred... Najpre sam bio pomalo ljut zbog takvog pristupa, ali onda sam se setio citata o adolescenciji: šta se tu može, pomislih.

Ipak, Visual Studio nikad nisam kupio.

Do jesenjih dana 2003, kad je finalna verzija došla na scenu, svakome je već postalo jasno: osim "nešto malo" noviteta u postojećim programima koji se tiču krajnjeg korisnika (mada, sva je istina da je noviteta zaista bilo mnogo), malo je ko mogao da pronađe racionalan razlog da napusti Office XP. Zaista je bilo tako i u praksi: prošlo je barem godinu dana dok među pitanjima koja su mi postavljali čitaoci rubrike i posetioci Praktikuma nisu postala dominantna ona koja se tiču aktuelne verzije. Tome je doprinela i legalizacijska kampanja, koja je posle faze prvobitnog zastrašivanja korisnika ušla u fazu stabilnih legalnih nabavki za firme. Realno, navike su se menjale presporo. Novi program InfoPath je odveć polako ulazio u praksu, ali je ostao puka egzotika: nije bilo lako uveriti projektante sistema koliko je zgodno koristiti XML format. Zato je OneNote pobrao ovacije među mnogim korisnicima: većina onih koje poznajem, a probali su ga, postali su ovisnici o ovoj "škrabanki".

Međutim, već sam znao šta me čeka: nakon lokalizacije Windowsa XP, deo jeseni i zime sma proveo u timu koji je kontrolisao lokalizaciju Officea 2003. Taman kad sam pomislio da ću se malo odmoriti posle četiri meseca besomučnog rada, kad je tek usledio još jedan dvomesečni karantin... Sećam se kako su prvi primerci moje knjige o lokalizovanom Officeu 2003 bili još uvek vlažni od koričenja kada su doneti u Atelje 212, gde je upriličena promocija prvog Officea koji je zaista "progovorio" srpski. Taj put koji je Office prešao od one promocije u proleće 1997. do tog aprila 2004. bio je dug, ali valjda se isplatilo...

* * *

Ne mogu da zaboravim svoj prvi utisak kada sam video prve slike radne površine Worda 12, u jesen 2005. godine. Tačno sam znao, a kasnije se potvrdilo: mnogo šta ću morati da radim sasvim ispočetka... Na Sinergiji 05, videli smo prvu javnu prezentaciju tih noviteta na evropskom tlu. Sećam se koliki talas nestrpljenja me je uhvatio: toliki da sam pogrešno protumačio navod jednog kolege o materijalima koje je Gaša doneo iz Los Anđelesa sa svetske promocije Windows Viste i Officea 12, pa sam se naljutio na čoveka, ni krivog ni dužnog, što mi nije dao primerak da se poigram...

No, nije prošlo mnogo: zahvaljujući Srđanu Staroviću iz Microsofta, referenciran sam za pristup u Office 12 Beta 1 Community, imajući privilegiju da među 200.000 eksperata uzmem učešće u pregledu i komentarisanju najznačajnije verzije Officea otkad je paket postao 32-bitni. I opet, kao da se stvari ponavljaju, ovog puta u mnogo većim zahvatima, jer i novosti ima mnogo više nego ikad ranije. Iako sam proteklog leta planirao da ne sedim previše za računarom, nije mi uspelo. Samo još par hiljada sati, mislio sam tada; problem je u tome što tako mislim i sada.

Ne, ovome zaista nema kraja.

Prošao sam kroz sve Beta faze, dok najzad nisam dobio i "nultu" finalnu verziju, Build 1001, koja je došla na moj računar kao materijal koji mi je neophodan u aktuelnom projektu. Da, opet lokalizacija... Na Sinergiji 06 nisam uspevao da ćutim tokom nekoliko predavanja o Officeu; nadam se da mi Kića nije zamerio, jer on dobro zna kolika je to zaraza otkrivati još (i još, i još) novih detalja u paketu... izvinite, u sistemu koji je narastao do mamutskih razmera.

Šta da vam kažem: iako već imam dovoljno iskustva, ovo poglavlje tek treba napisati. Sa Hendiksom ili bez njega; u poslednje vreme, više mi prija ležerni Džef Bek.

* * *

A, da: pomenuta pohvala.

Leto 2006. Zvoni telefon, predstavlja mi se kolega iz novosadske firme koja je kupila patetične ostatke firme u kojoj sam 1994. započeo svoju avanturu koja traje i danas. Moli me da svratim na kafu u bivšu firmu i da mu dam par naznaka kako bih mu olakšao pretragu po ostacima informacionog sistema koji je upropašćen aktivnostima čoveka zbog kojeg sam i otišao. Ajde-de, nisam tamo kročio osam godina, baš da vidim šta je ostalo.

Najpre se zgranem ugledavši server koji je u funkciji već jedanaest godina (koliko je koštao, i ne bio aktivan). A zatim, trebao mi je ceo minut dok nisam shvatio o čemu je kolega govorio kada je rekao kako mu se jako dopao "onaj sistem za proizvodnju koji si razvio". Kakav crni sistem za proizvodnju, jedva sam podigao i osnovno knjigovodstvo? "Pa ono u Excelu..." Aman, zaboga! Da li je moguće da je to čudo preživelo rasturanje sistema (a kasnije i firme) koje je preduzeto po mom odlasku? A zašto da ne, sasvim lepo funkcioniše, povezano sa sistemom nabavke... Kaže čovek, nije čudo, poznat si po tome, ti držiš Excel u malom prstu.... Ali, ja nisam poznavao ni Excel kad sam počeo to da pravim, kažem mu, to mi je prvenac. Kolega me gleda i ne veruje mi: misli da ga zajebavam. Pogledaj one knjižurine tamo, kažem, sve sam ih obrstio. Tad je, čini mi se, najzad shvatio.

Kad se samo setim kako me je jedan kolega tada provocirao da napišem Clipper program koji to radi...