Beleške

Matična strana sajta

Novo na sajtu   Mapa sajta   Beleške   Kontakt   Pretraga MSKB  Blog Praktikuma   RSS feed   P@W @Tw   Izvezi stranicu u PDF

Office Praktikum

Office 2010!    Access   Word   Excel   Outlook   PowerPoint   VBA   Razno o Officeu   Instalacije i ispravke   Problemi u radu   Autorski članci   Download zona   Office bajtovi

Škola Praktikuma

Škola Accessa

Skoro svakodnevno slušamo

 

Da te ceo svet razume

Veštice su se probudile da bi nas upozorile na strašnu stvar. Zamislite samo: komercijalni proizvod jedne firme na tržištu potkopava temelje srpskog jezika!

Negde između dva svetska rata u prošlom veku, beogradski dnevni list "Politika" je objavio konkurs sa nagradnim pitanjem, nakon čega je među tačnim odgovorima trebalo žrebom izvući srećnog dobitnika 100.000 ondašnjih dinara, što je u to vreme bila izuzetno visoka svota novca. Pitanje je glasilo otprilike ovako:

Ако реч на грчком гласи "хрома", на латинском "колор", а на немачком "фарба", како гласи та реч на српском језику?

Mnogo čitalaca "Politike" je poslalo netačni odgovor "boja", što je tuđica turskog porekla, a posle dužeg vremena konkurs je zatvoren bez dobitnika. Što bi rekli: urednik je bio namazan sa sto masti... Ili da se izrazim malo jasnije: namazan sa sto boja. Znao je da je reč "mast" u značenju "boja" izgubljena u osnovnom obliku negde još u osamnaestom veku, da je tek ponegde pretekao pojam "masno plava", a da idiom koji smo mu pripisali niko više ne razume u osnovnom značenju. Reč "mastilo", pak, niko ne dovodi u pitanje.

Ove priče se setim svaki put kada krenu napadi na stručni jezik u informatici. Nemam ništa protiv izbegavanja rogobatnih izraza kojima jedva da je mesto čak i u kućnom žargonu servisera, ali prevođenje ponekad odlazi u krajnosti koje dovodi tekst na granicu nerazumevanja. Što je najgore, pritom ponekad dolazi i do materijalnih grešaka, ali urednicima publikacija izgleda da to uopšte ne smeta. Tu i tamo se desi poneka rasprava koja se po pravilu završava bez zaključka, jer nedostajući argumenti ustupe mesto demagogiji. Sukobi mišljenja se pretvaraju u sukobe ljudi, jer jedni nemaju strpljenja da iznesu argumente o dvojnosti pisma, dok drugi pokazuju prstom na suprotnu stranu kao onu koja je kriva za tobožnji nestanak ćirilice sa matičnih prostora.

Šta se događa

Ono što se u jesenjim mesecima 2002. godine dešavalo na polju rasprava o jeziku u računarstvu prevazišlo je prostu demagogiju. Jedna načelno ozbiljna tema postala je predmet lova na veštice. Reč je o upotrebi ćirilice na računarima, o čemu se do sada govorilo samo sporadično. U prvi mah, cela slika izgleda kao ozbiljno razmišljanje. Ali, količina izvitoperenosti ideja koju sam uočio u nekim forumima dostigla je tolike razmere da se pitam kako je uopšte bilo moguće da sve ove godine koristimo računare. Zapravo – ko je uopšte dozvolio da se služimo latinicom?

Или – одакле ми уопште дрскост да о овом питању пишем латиничним писмом?...

Galama je nastala posle objave lokalne kancelarije Microsofta da će biti napravljena jezička "ljuska" na srpskom jeziku za Windows XP, kao i da će Microsoft Office 11 biti preveden na srpski. Pritom je rečeno da će se koristiti latinično pismo, što je bio dovoljan povod da se probude brižni duhovi. U gužvi raznih izjava na raznim mestima, potpuno je ignorisana činjenica da prisustvujemo presedanu u istoriji Microsofta, a to je lokalizacija softvera pre nego što je nastup firme na lokalnom tržištu iskazao celishodne rezultate. No, neka to bude manje važno pitanje, makar zato što se Microsoft time nije pohvalio. Mene mnogo više zanima šta se to stvarno događa u razmišljanju o ćirilici na računarima.

U jednom proglasu rečeno je doslovce ovo: "Srpsko pismo se nalazi danas pred sudbinskim pitanjem opstanka u novim informacionim tehnologijama". Na stranu što je ovo netačno; ovo pouzdano znam, jer se ćirilicom u Windowsu bez problema povremeno služim duže od osam godina. Zavirio sam u Pravopis, kad u prvom stavu prvog poglavlja piše i ovo:

У новијој култури српског језика као стандардно писмо усвојена је - поред ћирилице - и латиница, коју чине 27 простих слова и три двојна (...).

Uočavam da se mnoge knjige, časopisi i druge publikacije štampaju na latinici. Meni ne smeta dvojnost pisama, jer kada čitam nešto ne bavim se pismom, već sadržajem. U pomenutom proglasu se govori nešto o kršenju zakona... Ne razumem to baš najbolje: da li to znači da treba zabraniti ovaj sajt ili časopis u kome je objavljena osnovna verzija ovog članka, samo zato što se publikuju latinicom?

Ali, vratimo se Windowsu: tvrdi se da ne postoje tehničke prepreke da radna površina ovog operativnog sistema bude na ćirilici, a pritom se navode primeri ruskog, ukrajinskog i bugarskog jezika na lokalnim tržištima. E, pa lepo, tako je: korisnik u Ukrajini instalira Windows na ruskom (ćirilično jezgro), a potom aktivira jezičku "školjku" na svom maternjem jeziku, koje je jedino pismo nama susedne države. Da bismo dobili Windows sasvim na ćirilici, bilo bi potrebno da učinimo isto – da preko ruskog Windowsa aktiviramo srpsku ćirilicu. To je zasad jedini način da se u sistemskim porukama ne desi zbrka ćirilice i latinice na engleskom jeziku (pojavila bi se samo mešavina srpskog i ruskog). Izvesno je da se ovde neće isporučivati ruski paketi. To je poslovna odluka firme, i ona kao takva može da bude podložna jedino tržišnom faktoru potražnje. Sad, pitanje je ko bi uopšte umeo da instalira Windows na ruskom, ali neka i ovo bude nevažan detalj.

Razne tvrdnje

Da se razumemo: apsolutno podržavam zahtev dela tržišta Microsoftu da isporuči i Windows na srpskoj ćirilici. Ali ću javno zapitati nešto: prvo, koliko ima nelegalnih korisnika Windowsa među potpisnicima peticije koju brižna ekipa želi da uputi Vladi i kancelarijama Microsofta u Beogradu i u Redmondu? Da li ih je sramota zbog licemerja koje su tim činom iskazali? A drugo: kako su do sada koristili računare? Zašto ne odbace Microsoftov softver kao neodgovarajući i time ne iskažu svoju volju korisnika? Neka se priklone drugim rešenjima koja obezbeđuju srpsku ćirilicu; koliko čujem, domaća Linux zajednica je angažovana na prevođenju paketa OpenOffice.Org, i to na ćirilici.

Doduše, tamo se za dostizanje ćirilice najčešće koriste rešenja Microsofta i Adobea, ali koga to još zanima?...

Čekajući da se kroz dve-tri godine projekat Longhorn pretvori u tržišni proizvod na kome će bilo kad moći da se aktivira bilo koji jezik radne površine, pronalazim grotesknu zabavu u otkrivanju nivoa poznavanja srpskog jezika među hrabrim borcima za ćirilicu na računarima. Ne mislim na one koji tvrde da "sa ćirilice uvek možete prebaciti tekst u latinicu pomoću nekog programa za konverziju, ali sa latinice na ćirilicu teško ili nikako da izgleda lepo i čitljivo" i time pokazuju koliko zaista poznaju problem, nego na one koji nisu poneli ni osnovna znanja iz đačke klupe.

Mislim na one koji u raspravama koriste izraz "u pitanju je..." tamo gde bi trebalo da koriste "reč je o...". Mislim na one koji u istom pasusu napišu "pod Vindovsima" i "u Vindovsu", ne znajući da li da se priklone jednini ili množini kada govore o jednom proizvodu čije ime su transkribovali iako je ono zaštićeno na tržištu. Neki se i potrude, ali nedovoljno: kažu "u Uindouz operativnom sistemu", umesto "u operativnom sistemu Windows", koristeći konstrukciju rečenice po pravilima engleskog, a ne srpskog jezika.

Da nije tužno, bilo bi smešno: u svom patetičnom (izvinite: tužnom) nastojanju da odbrane pismo, mnogi demonstriraju (izvinite: pokazuju) da ne poznaju svoj maternji jezik. A tek šta reći o onima koji brkaju pojam "službena upotreba pisma" sa pojmovima "javna upotreba pisma" ili "lična upotreba pisma"? Zaboga, jezik prava je precizan iako je većini nerazumljiv; ali, ko je još video da prosečni Srbin priznaje da nešto ne razume?... Ne vidim nijednu posledicu potezanja takvih argumenata, osim činjenice da mnogi učesnici u raspravi dokazano nemaju pojma o čemu govore. Čast veoma malobrojnim izuzecima, ali opšta slika ovog krstaškog pohoda je jasna:

Споља гладац, изнутра јадац

Primetio sam da su mnogi vlasnici novijih televizora podesili ekranski meni za podešavanje na hrvatski jezik. Zanimljivo, nisam čuo da neko traži da proizvođač ili distributer televizora ubaci u taj meni i srpsku ćirilicu, da nam deca ne bi zaboravila jezik i pismo pradedova, kad već gledaju TV programe umesto da čitaju knjige... Trebalo bi tu nešto preduzeti, što pre...