Beleške

Matična strana sajta

Novo na sajtu   Mapa sajta   Beleške   Kontakt   Pretraga MSKB  Blog Praktikuma   RSS feed   P@W @Tw   Izvezi stranicu u PDF

Office Praktikum

Office 2010!    Access   Word   Excel   Outlook   PowerPoint   VBA   Razno o Officeu   Instalacije i ispravke   Problemi u radu   Autorski članci   Download zona   Office bajtovi

Škola Praktikuma

Škola Accessa

Skoro svakodnevno slušamo

 

Godinu dana posle

Posle prošlogodišnje Sinergije, bilo je onih koji su se pitali: da li je to bio samo san? Sudeći po posledicama, izgleda da jeste.
Ama, nije! Ili možda ipak...

Napisano pre Sinergije 02... Opaska sledi na kraju.

Hajde da... konstatujemo

Da se razumemo: ni ja nisam ostao imun na posledice onog informatičkog skupa u junu 2001. koji su mnogi nazvali najznačajnijim kome su prisustvovali. Istina, tamo sam bio uposlen kao predavač, ali bio sam u prilici da obratim pažnju na ponašanje mnogih kolega i da pažljivo slušam o čemu se pričalo dok se tokom pauza u holovima centra "Sava" besplatno delila hladna koka-kola; o kasnijim reakcijama da i ne govorim. Negde u vreme kada je najava nove Sinergije probudila sećanje na prošlu, a posebno na "utisak da smo tada prihvaćeni kao deo sveta" (ova floskula mnogih kvazikritičara mi je omiljena), i dalje primećujem neke stvari zbog kojih ne samo da nisam zadovoljan, nego postajem prilično zabrinut.

Period od godinu dana proteklih između dve Sinergije izuzetno je važan za Microsoft: to je bilo vreme kada je na tržište krenula kompletna gama novih proizvoda, zasnovanih na viziji potpune integracije svih programa, svih platformi i svih uređaja. Za većinu nas, to je vreme koje traži neke ozbiljne promene u načinu razmišljanja, od one vrste koja se u informatici smatra generacijskim korakom i koja se ne dešava često.

U prevodu na prost jezik: već je došlo vreme je da učimo, da zasučemo rukave i da pokažemo da smo spremni za sledećih desetak godina staža u ovom poslu, do neke nove promene tako velikog obima.

Možemo da debatujemo o tome koliko je Microsoft značajan i važan, da govorimo afirmativno o njemu ili da osporavamo stavove te firme, ali ćemo na kraju uvek doći na isto. Uočićemo da nijedna strateška vizija Microsofta nije propala. Čak i kada je proteklih godina neka nova tehnologija bivala prepoznata kao déjà vu, na kraju bi ispalo da ona postaje široko afirmisana tek ponudom kuće iz Redmonda (uostalom, raspitajte se koliko je koštao miš pre Windows ere). I na kraju, ponašanje svih ostalih bi polako bilo uobličeno prema ponašanju Microsofta, a njihove izjave skoro uvek sročene tako da slušamo i čitamo o Microsoft-u barem toliko koliko i o proizvodu o kome bi bila reč u naslovu.

Sad, to što neko sebe svesno stavlja u inferioran položaj prema Microsoftu nije ničiji problem do njegov lični, pa bio on besan ("naše je brže!"), uvređen ("mi smo to imali pre Kulina Bana!") ili patetičan ("naše je (sic!) besplatno!"). Ispod crte proračuna jasno piše da se pred nama pruža okean .NET tehnologije. Svi smo pozvani, a prepušteno nam je da odlučimo li ćemo tim okeanom jedriti, plutati na splavu, plivati ili se udaviti u njemu. Taj izbor je nužan, jer stajanjem na obali nećemo stići nikuda.

Živo me zanima: o čemu će se pričati u holovima centra "Sava" ovog juna uz hladnu koka-kolu u pauzama predavanja? Hoćemo li opet posle misliti da je to bio samo san ili ćemo najzad porediti svoja nova rešenja sa ponuđenim mogućnostima? Ili da preinačim pitanje: zašto dolazimo na ove skupove? Možda zato što su besplatni ili je, kao sada, kotizacija simbolična? U razvijenom svetu, za prisustvo na sličnim forumima plaća se visoka kotizacija, pa se opet traži mesto više. Da li bi tako bilo i ovde kada bi trebalo da platimo 1500 evra za ulazak? U čemu je razlika?

Zapravo, u čemu je problem zainteresovanosti da slušamo o novim tehnologijama, a kasnije nezainteresovanosti da te tehnologije iskušamo u praksi?

O čemu ja to uopšte govorim?

Osvrnite se malo oko sebe, pa razmislite o uslovima u kojima koristite računar za svoj posao. Zanimljivo, zar ne? Mnogi od vas su kupili novi računar tokom prethodne godine; da li ste kupili i OEM verziju operativnog sistema? Da, znam, morali ste da "pazite na budžet"... Desetine hiljada instalacija Microsoft Officea postoje na računarima širom zemlje; većina i dalje misli da nema potrebe kupovati licencirani paket. Tu i tamo, formirani su razvojni timovi koji prave moderne Windows aplikacije; da li znate koliki je broj onih među njima koji čak i ne znaju šta znači skraćenica MSDN? A kako izgleda primena računara kod krajnjeg korisnika: od stručne literature dominiraju (mahom fotokopirani) umetci iz stručnih časopisa na tridesetak strana. Imao sam priliku da vidim kako jedna služba važnog državnog organa priprema cirkularno pismo: tek posle stotinjak snimljenih i odštampanih Word dokumenata koji se razlikuju samo po adresi i još jednom podatku, referent je primetio da ne mora da snimi promenu kako bi uputio pismo na štampač; doduše, postoji u Wordu i Mail Merge, ali ko još razmišlja da treba poslati referenta na kurs Worda "samo da bi poslao 300 pisama"...

Da ne grešim dušu, polako niču sertifikovani centri za obuku korisnika za rad na računaru, i to je vrlo dobro.

U međuvremenu, i dalje mi se često javi neki student da mu "pomognem da napravi program za inverziju matrice" u paskalu. Zašto, pobogu, učiti budućeg ekonomistu ili tehnologa da programira? A zašto one koji uče programiranje ne približimo barem objektnom programiranju? Tehnolog posle ne ume da napravi prostu tabelu normativa u Excelu, a kad zaposlimo mladog i tek "školovanog" programera, njemu najpre treba obezbediti godinu dana neproduktivnosti da bi naučio da radi...

Ima i koga u vrhu školstva da primeti to?

Znam šta misle oni koji se osećaju prozvanim: "lako je da kritikujete, znate li koliko košta softver / obuka / literatura / promena školskog programa?"; ili "nemamo mi vremena da obučavamo nekog ko je već završio fakultet (sic!)" ili kratko "sve je to vrlo skupo". Ovu poslednju izjavu sam čuo od rukovodioca čiji službeni auto košta više nego kapitalna investicija u informacionom sistemu.

Od cele te slike, naravno da je sasvim izlišno očekivati da shvatimo da su znanje i informacije resursi modernog društva koji se po važnosti mogu meriti samo sa hranom i energijom.

Zapravo, možemo mi tako nešto i da konstatujemo, ali to je sasvim izlišno, jer od silnog konstatovanja nikako da nađemo vremena da počemo nešto i da preduzimamo.

Informatici ne trebaju debatni klubovi, nego akcija: investicije u znanje primenljivo u praksi. Godinu dana nakon što nam je ponuđeno mesto za putovanje po svetu novih tehnologija, mi se ne ukrcavamo, nego stalno nešto konstatujemo...

Doduše, neki se usput i fotografišu sa čelnicima Microsofta.

Ne mogu, a da se ne upitam: posle Sinergije 02, hoće li i sledeća sezona opet biti samo period konstatovanja ili period osvajanja novih tehnologija? Hoćemo li sanjariti o tome kako je lepo što su "sve te novotarije" tu negde pored nas ili ćemo se prihvatiti posla sa ciljem da zaista ponudimo svom okruženju neke nove kvalitete?

Ja to ne znam, a slutim da ne znaju ni oni mnogo bolje upućeni.

Znam samo to da mogu raditi svoj deo posla punom parom, kao i do sada; nešto mi je lakše nego većini, jer imam dekadentnu naviku da koristim originalni i licencirani softver. Hoćemo li na Sinergiji 03 najzad moći da pričamo o rezultatima iz prakse? Pa nisu valjda blok, olovka, Microsoft šolja i hladna koka-kola jedini razlozi da pohrlimo u centar "Sava"...

Dopisano: ala sam omašio. Olovka kao olovka, divan blok... Ali, nije bilo šolje, nego je svako dobio ranac sa priveskom neobjašnjive svrhe. A koka-kola? Bilo je u izobilju, ali nikako nisam uspeo da nađem hladnu, pošto su neki pokušavali da popiju količinu koja je odgovarala visini kotizacije...