Beleške

Matična strana sajta

Novo na sajtu   Mapa sajta   Beleške   Kontakt   Pretraga MSKB  Blog Praktikuma   RSS feed   P@W @Tw   Izvezi stranicu u PDF

Office Praktikum

Office 2010!    Access   Word   Excel   Outlook   PowerPoint   VBA   Razno o Officeu   Instalacije i ispravke   Problemi u radu   Autorski članci   Download zona   Office bajtovi

Škola Praktikuma

Škola Accessa

Skoro svakodnevno slušamo

 

YUSCII naš nasušni

Ne prođe dan, a da ne čujem opravdanje tipa "Lakše mi je da brzo rešim YU slova sa YUSCII fontom, nego da tražim kako se to podešava u Unicode rasporedu". To je pojava koja se pruža od problema standarda do linije manjeg otpora...

Ponekad zbilja ne znam kako da se ophodim prema ovom balastu prošlosti i onima koji su zaslužni za preživljavanje YUSCII rasporeda i ružnih fontova u Windowsu. I to danas, kad su standardni vektorski fontovi ušli u svoju treću generaciju; danas, kad je Unicode tabela podržana praktično do kraja, a definiše se uz par šetnji mišem po dijalozima. Moram da citiram kolegu Stojanovića: YUSCII fontovi su tehnološko đubre u pravom smislu reči i predstavljaju neprihvatljiv "šum" u digitalnoj tipografiji. O ogromnom spektru problema koje ovakvi fontovi prouzrokuju, govorilo se i pisalo mnogo puta i na mnogo mesta. Ali, loš izgled teksta štampanog lošim fontom je jedno, a nepoštovanje standarda drugo, mnogo ozbiljnije pitanje.

Lako ćemo!

Istina, nije sve išlo glatko. Pogotovo nije bilo svakom na raspolaganju da dođe do informacije o optimalnom načinu instalacije Windowsa. Sankcije su ostavile traga u vremenu kada su se personalni računari jako namnožili. Na prste mogu da se prebroje prevedena štampana uputstva u paketima softvera, a uputstvo za valjanu lokalizaciju Windowsa nije među njima. Naravno, i piraterija tu ima svoj veliki uticaj. Mnogi neiskusni korisnici su videli priliku da angažuju svoje računare bilo kako, i to uglavnom bez ideje o poštovanju elementarnih standarda.

Ali, koren problema nije u neiskusnim korisnicima. Početnik ne može slučajno da počne da koristi YUSCII. Neće umeti ni da instalira Windows i korisnički softver, nego će mu to učiniti neko "ko ume da uradi posao". Problem je u "majstorima" koji se trude da impresioniraju kupce svoje firme "Šrafciger Express" instalirajući im na računar programe čija bi legalna kupovina prevazišla cenu novog nemačkog automobila. Usput im, "da se nađe", instaliraju i "samo" stotinjak YUSCII fontova i objasne da programi rade bez problema na srpskom.

E, ja bih takve na stub srama. Ne na pravi, jer nisam baš toliki sadista, nego na neki virtuelni: makar da ih prozovem i pitam zašto se tako ponašaju i da li su svesni šta zapravo rade.

Shvatanje da je PC "mašina kod koje je sve vrlo jednostavno i jeftino" vremenom se polako smicalo na ravan "bilo kako i besplatno". Nekoliko pokušaja zastupnika Microsofta i drugih firmi da "probiju" tržište nije prošlo kako treba. Razloge te pojave ćemo analizirati drugi put, a sada samo svedimo sliku na jednu posledicu: nemamo prevedeni Windows, nemamo prevedeni korisnički softver. Najgore od svega, nemamo ni naviku ni ideju o nužnosti poštovanja standarda u pisanju na računarima.

Vrlo uspešno sam se snalazio sa standardizovanim fontovima još na Windowsu 3.11, negde u vreme kada su Word 6 i Excel 5 bili novi programi. Nekad sam radio sa tri, a danas sa desetak-petnaest fontova koji interpretiraju Unicode standard; OK, meni više ne treba, jer se ne bavim prelamanjem teksta pred štampu. Ali, i ovo što imam u Windowsu 2000 je sasvim dovoljno čak i za te poslove. Znam za programe namenjene grafici koji prave probleme (ili su ih pravili ranije), ali čak i tada sve se može rešiti bez angažovanja YUSCII-ja našeg nasušnog. Prema tome, znam da rešenje postoji, i često sam ga prenosio drugima, nadajući se da će doći vreme kada više neću videti one strašne fontove. Kako je vreme prolazilo, bilo je potrebno sve manje dodatnih "pajser-alata" da bi se aktuelni operativni sistem bar donekle postavio na naš jezik.

Ne, nećemo lako

Postoje stvari koje u prvi mah izazivaju podsmeh, mada ne treba mnogo da bi se shvatilo da nije smešno: čak samo svedoci da na Webu postoje potencijalno korisni sadržaji, ispisani YUSCII rasporedom, što je svojevrsna tragikomična krajnost. Jedan od takvih sajtova čak pripada važnoj državnoj instituciji, a priroda dokumenata je takva da se oni često čitaju...

Verujte mi, nisam znao kako da nastavim razgovor kada mi je odgovorni rukovodilac jednog velikog informacionog sistema (u kome se nalazi više stotina PC računara) rekao: "YUSCII je standard i ostaće standard u firmi". Ako je ova strašna izjava uspela da stigne i do dokumenata ISO procedura te firme, što je sasvim moguće, onda skidam kapu Njenom Veličanstvu Ljudskoj Gluposti. Ne, nisam začuđen: imam staža u poslovnim informacionim sistemima, pa me više ništa ne može začuditi.

Jedan kolega svedoči kako je u firmu stigao naručeni CD koji sadrži  katalog aktuelnih zakona, propisa i standarda. Napisan standardno... u YUSCII rasporedu. Kaže: "mogli smo da ga ne kupimo i da tražimo od njih da ga prerade, ali nije bilo šanse. Ide im ovakav ko alva..." Ovde imamo slučaj drugostepenih štetočina, onih koji indukuju primenu YUSCII rasporeda kod drugih korisnika, ne hajući za svoju reputaciju. A i zašto bi: nisu oni krivi što se CD dobro prodaje, zar ne?

A šta biste rekli za ovu epizodu: Sajam informatike u Novom Sadu, novembar 1998. godine; održava se prateća manifestacija "Informa", u okviru koje se održava niz veoma zanimljivih predavanja, tribina i okruglih stolova. Sticajem okolnosti, član sam tima koji se brine o organizaciji i logistici "Informe". Dolazi uvaženi član važne naučne institucije ove države i donosi svoju prezentaciju u PowerPointu na disketama; treba je pripremiti na računaru sa video-beam uređajem da bi predavanje, kao i sva druga, bilo podržano slajdovima. Pola sata pre početka predavanja, moj kolega otkriva da je prezentacija ispisana YUSCII fontom. Srećom, nema previše slajdova, pa se bacamo na posao nekoliko minuta pred početak predavanja prezentacija nema više kuke i kvake. (Beleška: još onda sam obećao sebi da ću napraviti konverter fontova za PowerPoint, ali to nisam učinio.) Sve je prošlo u redu, a nikome nismo ni rekli za slučaj... I danas se pitam da li bih ja bio kriv za blamažu renomirane ličnosti, jer sam "zaboravio" da instaliram "prikladne" fontove.

Imam i gorih i tužnijih primera, ali se plašim gubljenja vremena ako me neko bude tužio za klevetu (bez obzira što imam argumente za svoje tvrdnje). Ali, zato se ne libim da prozovem tebe, kolega. Tebe, koji tvrdiš da nema ničeg lošeg u radu mimo standarda. Tebe, koji ovog časa čitaš novine i surfuješ u radno vreme, umesto da si tih nekoliko minuta potrošio da pobrišeš YUSCII fontove sa svih računara mreže za koju si odgovoran u svojoj firmi. Počni od svog računara.

Ipak, lako ćemo, ali...

Zapravo, u čemu je problem: u strahu da "ona plavuša neće razumeti kako se koristi Vračkov makro YuConv u Wordu"? Ili u lenjosti, ili možda u razmišljanju o mogućim posledicama tipa "a šta sa arhivom dokumenata"? Ili, ne daj bože, u kompetentnosti tehnički odgovornih lica? Ima tu svega pomalo.

Ali, ključna pojava nije tehničke, nego organizacione prirode: kako obezbediti realnu podršku rukovodstva da se sistem uvede u red? Kako objasniti korist koju donosi standardizacija? Kako se izboriti sa demagoškim opstrukcijama direktora, poput "Ja (i samo ja) se trudim da obezbedim platu za petsto radnika, a ti samo pišaš uz vetar!"

Pa ipak, odnekle treba (zapravo: mora) da potekne jasna inicijativa o poštovanju standarda u primeni računarskih tehnologija. Napišite dokument namere o ukidanju kvazistandarda i uputite ga nadređenima. Objasnite razloge postojanja YUSCII rasporeda u informacionom sistemu i ponudite se za definisanje i uvođenje novog standarda. A kada jednom proterate YUSCII fontove iz Windows-a, znaćete da ste tek na uspešnom početku konačnog dovođenja celog informacionog sistema u red.

Svaki profesionalac među nama koji misli da ga se to ne tiče i da nije njegov posao da "isteruje pravdu" - grdno greši. Naprotiv: baš smo mi najviše pozvani da dovedemo priču o standardima, a potom i o punoj lokalizaciji softvera, do efikasnog razrešenja. Do tog procesa će doći pre ili kasnije. Samo je pitanje da li ćemo tada biti išta pitani ili ne.

Reakcije

Posle mnogo iskustva u pisanju za stručne časopise i rada na sajtu, doživeo sam (ipak) nenadano velik odziv na objavljeni tekst. Ovo što sledi je samo kratki izvod iz mnogih komentara...

....Umesto što se ispod žita valjaju YUSCII fontovi za Windows, mogu da se valjaju i kvalitetni Unicode fontovi, pa da se instaliraju oni. Potrebu za poštovanjem standardnog kodnog rasporeda valjda ne treba dodatno isticati.

Evo kod mene u firmi (međunarodna organizacija), zvanična politika je da se preinstaliraju YUSCII (u mom slučaju CROSCII ;) fontovi, i da se ne instalira ML Support. Onda kolega i ja svaki računar koji stigne pretresemo, pa dodamo našu ćirilicu i latinicu, naše tastature za oba pisma, i ekipa je ukapirala da to treba da se koristi, ali one YUSCII fontove ne smijemo da brišemo jer iz "centrale" stižu dokumenti pisani njima. Šta sada? Zaista me interesuje nečiji pametan prijedlog.

./slažem se sa tobom ali nije baš jednostavno prelomiti pisanje. U firmi smo sa 8 kompa 94. stigli na 120 u 2K. Naravno da je početo sa YUSCII kodom. Napisano je hiljade dokumenata. Kako smo menjali OSove ubeđivao sam ostale da odustanu od toga. Pokušano je i da se ne instaliraju YUSCII slova. Kod nekih je uspelo kod nekih nije jer im je glavni razlog bio 'ma ne mogu ja to da ponovo pamtim i šta ćemo sa starim dokumentima'. Instaliran im je Vračkov konverter da prebace šta imaju ali slaba vajda, 'ko to bre da zapamti i radi sada' bio je komentar. I tako, sada je šareniš po firmi, ludilo. A intranet radi. Direktori su, naravno, najnepismeniji jer slabo šta sami pišu i bilo im je sve jedno šta se događa pa nisu ni razumeli o čemu je reč.

....Uh, ovo je već teži slučaj :( S obzirom na stepen "komplikovanosti" Vračkovog konvertera, sledi da ste zapošljavali mentalno zaostalo osoblje ;) Da sam ja kojim slučajem direktor dotične firme, onoga ko je u stanju da kaže takvu glupost bez premišljanja bih otpustio - sasvim je dovoljno mladih, inteligentnih i kompjuterski pismenih ljudi bez posla u ovoj zemlji. Onaj ko ne želi stalno da napreduje i uči, najbolje da ode u planinu i čuva ovce (u sviralu ne mora da duva, jer i to treba da se nauči) ;)

...Ova tužna injenica me je podsetila na onu priču o Šiptaru koji priča o divnoj budućnosti: "stisneš dugme, a džak sam padne na rame".

Najčešće, potrebno je da to zapamti prvi koji bude uhvaćen da piše u YUSCII rasporedu. Kazniš ga 10% od plate, kad gle čuda: odjednom je zapamtio kako se konvertuje dokument. Kad gle još većeg čuda: odjednom i svi ostali počnu da pamte.

Dok ne udariš po džepu, nikad nikog nećeš opametiti.

....Najviše će učiniti srpski Windows i srpski Office na svakoj mašini. Dotle mož' samo da objašnjavamo od čoveka do čoveka.

....Možemo mi i tu sad da napravimo široku disperziju mišljenja koja nas u raspravi neće odvesti bogzna gde, ali svodi se na isto: evo nas u dvadeset prvom veku sa navikama iz devetnaestog, pa smo u proseku tu negde, u tihoj stihiji kvaziorganizacije kvaziposlovanja koja je dominirala (i dominira i dalje) ovom zemljom tokom većeg dela dvadesetog veka.

A to je najmanje tehnički problem. To ja najviše problem organizacije poslovanja. Jeste, tačno je: to je *I* mentalni problem u glavama ljudi, ali taj problem može da se razreši lako, verujte mi na reč. U nekoliko slučajeva koje mogu da posvedočim, uspelo je 100%. Već sam pominjao: ošamariti po buđelaru.

A nije tako. Reč je o iracionalnom strahu od nadređenih.

...'S ti normalan :) e, zamisli da neka sekretarka počne da konvertuje fajlove i normalno zaglavi (jer takvo je marfijevo pravilo) i pozove najstručniju facu u firmi - šefa računskog centra (ili nešto adekvatno). Čovek bi joj prvo održao pripremno predavanje o očekivanim problemima jer ne koriste kliper kako on godinama uporno govori i gledao kako da furne od problema. Ovo za Kliper je doživljeno.

Treba preći na Unicode, ne zato što je bolje, nego zato što je praktičnije, zato što je "standard". Ako je standard propis ili zakon, onda on tu stoji ne da zabrani, nego da sankcioniše onu radnju kojom ga svesno kršiš. Niko ne traži da se promeni nešto što će imati trajne negativne posledice po "navike" radnika, već samo da se promeni navika, da se pređe iz anarhije u jedno uređeno stanje, čime se ne bi povredile slobode i prava.

Lakši način, sve do momenta dok se pisac OS-a usaglasi sa Srbijom, je da prilikom instalacije Windowsa (starijeg od 3.11) omogućiš Multilanguage podršku za Central European i Cyrilic alfabet. Zatim dodaš hrvatsku (latinica) ili slovenačku i srpsku tastaturu (ćirilica). I to je to. Svaki program koji je pisan da bi se prodavao na našem i sličnom tržištu mora da ima podršku za Unicode. Druga je priča što mi koristimo SVE programe napisane bilo gde u svetu za bilo koji deo sveta. I baš nam sve treba i baš ništa za njih ne plaćamo. Tu drugu priču možemo ostaviti za po kući, dok se radi o poslu, mora postojati standard da ne bi nastao haos.

...Onim malo naprednijim korisnicima, koji su imali računar pre mog dolaska (i, naravno, koristili YUSCII) smo instalirali makro za konverziju. Jedino njima je dopušteno da zadrze YUSCII fontove, s tim sto smo se dogovorili da kad god imaju potrebe da promene stari dokument, da ga prethodno konvertuju. Nakon šest meseci, niko više nije koristio YUSCII fontove, naročito kada su videli da štampa orginalnim Windows fontovima izgleda neuporedivo lepše...