Beleške

Matična strana sajta

Novo na sajtu   Mapa sajta   Beleške   Kontakt   Pretraga MSKB  Blog Praktikuma   RSS feed   P@W @Tw   Izvezi stranicu u PDF

Office Praktikum

Office 2010!    Access   Word   Excel   Outlook   PowerPoint   VBA   Razno o Officeu   Instalacije i ispravke   Problemi u radu   Autorski članci   Download zona   Office bajtovi

Škola Praktikuma

Škola Accessa

Skoro svakodnevno slušamo

 

Tržište poslovnog softvera bi moglo da pretrpi značajne promene u sledećih par godina. Razlog: Linux+StarOffice.

StarOffice - ime koje treba upamtiti

Paketi programa za poslovnu primenu predstavljaju najatraktivniji segment softverskog tržišta, osim dela operativnih sistema: ciljaju na najširi krug korisnika, a sadržajem objedinjuju gotovo sve radnje koje su uobičajene u kancelarijskom poslovanju. Bespoštedna borba traje već godinama, a Microsoft Office je dosada odnosio prevagu iz barem dva razloga. Prvo, Windows je trenutno najpopularniji operativni sistem i Microsoft koristi svoju moć marketinga da progura svoj drugi strateški proizvod u prvi plan. Drugo, dva konkurenta nisu pokazala dovoljnu snagu u pravom trenutku. Lotus SmartSuite, koji je zasnovan na jezgru Domino (ranije Lotus Notes), iako je bio prvi zreo groupware proizvod, nije uradio dovoljno da se do kraja približi korisniku (loš transfer znanja, u prvom redu). O tužnoj sudbini dobrih programa Paradox, Quattro Pro i WordPerfect već svi znamo: šta Corel ima nameru konačno da uradi da bi najzad uozbiljio svoj WordPerfect Suite? Čujem da su kupili licencu za VBA: znači li to da su konačno shvatili da postoji razlika između gomile programa u jednoj kutiji i paketa programa?

Međutim, razvoj softvera je suviše dinamičan da bi se dopustio dremež. U poslednjih par godina, postalo je jasno da neke stvari idu krivim tokom. U prvom redu, to je cena softvera: ako smo rešeni da koristimo računare da bismo poboljšali standard poslovanja (uostalom, i standard življenja), znači li to da poštovanje licencnih prava treba plaćati hiljadama, pa i milionima dolara? Drugi limitirajući faktor koji smeta slobodnoj upotrebi softvera je večito balansiranje da se postigne uravnoteženost između snage hardvera, izbora operativnog sistema i aplikativnog i razvojnog softvera koji funkcionišu na odabanoj platformi.

Čarobna formula je promovisana pre desetak godina, kada je jedan šašavi Skandinavac rešio da rezultat svog diplomskog rada pretvori u nešto što potpuno menja sliku: rodio se Linux, klon operativnog sistema Unix, od početka zasnovan na konceptu open source. Linux je zamišljen kao besplatan - eventualno treba platiti cenu za proizvodnju i distribuciju instalacionog paketa i prateće dokumentacije i ona se kreće u rangu cene od jednog do dva sata rada inženjera informatike na zapadu.

(Zapravo, koliko je Linus Tornvalds bio šašav kada je pokrenuo ovu lavinu, nije teško reći. Ovaj čovek danas dobija takve poslovne ponude da ga verovatno muči nesanica... Ali, veći je broj onih u informatičkoj industriji koje muči nesanica zbog Linuxa, a možda su u međuvremenu i pošašavili od muke.)

Linux, koji se danas može naći u nekoliko različitih distribucija (SlackWare, Caldera, RedHat, Corel) se pokazao kao dobra platforma. Iako zahteva inženjersko znanje za valjano podešavanje, što ga čini pomalo hermetičnim za široki krug korisnika, Linux ima niz dobrih osobina, pogotovo po pitanju performansi, sigurnosti i mogućnosti prilagođavanja. Danas, to je operativni sistem sa kojim treba računati u najozbiljnijim primenama u poslovnom okruženju.

U prvi mah, postojao je izvesni nedostatak aplikativnog softvera za Linux. Međutim, vremenom se i ta praznina popunila: softvera za Linux je bilo sve više iz meseca u mesec, uglavnom na istom konceptu besplatne distribucije, pa i open source ponudi. Kao da se iščekivalo da se pojavi jedan jedini "kritični" element, pa da upotreba Linuxa poraste eksponencijalno.

Kako stoje stvari, taj čas je došao.

StarOffice je integrisani paket programa za poslovnu primenu, matično napisan za Linux. U sebi sadrži tekst procesor, program za tabelarne proračune, bazu podataka, alat za prezentacije, integrisani mailer i organizator ličnih informacija, prateće alate i zanimljivi opcioni intefejs koji objedinjuje sve programe paketa. Bez rezerve - sve što je potrebno u kancelariji.

Šlag na tortu: StarOffice je besplatan. Dobro, koštaće nešto da se 70 MB jednom preuzme sa Interneta, ali to je i dalje mnogo jeftinije od aktuelnog Officea, čija četvorocifrena valutna cena je daleko od atraktivne. Ni po jada kada treba kupiti jedan paket, ali u firmi sa dvesta računara treba kupiti korporativnu licencu za dvesta klijenata: bolje bi bilo da ne računamo koliko to košta...

StarOffice se razvijao prilično brzo: u vreme verzije 5, otkupila ga je firma Sun, koja je već dugo jedan od ključnih igrača na tržištu Unix softvera i jakog hardvera. Onda se, verzijom 6, desila vrlo ozbiljna stvar: StarOffice je postao multiplatformski paket. Sad se može nabaviti za Linux, razne druge Unix verzije, za Windows, OS/2... Ovo je napad na temelje tržišta poslovnog softvera kakav se u celoj informatičkoj industriji nije desio mnogo puta.

Pretpostavljam da Sun ima veoma dobru infrastrukturu svog Internet centra: u protivnom, ne verujem da bi im bilo lako da izdrže navalu downloada StarOfficea, čiji brojač će ovih dana premašiti dva miliona preuzetih paketa... Ako postoji računica po kojoj u proseku jedan download sa Interneta rezultuje angažovanjem preuzetog programa na barem dva računara, onda je ovde reč o nečemu vrlo ozbiljnom.

Internet je počeo da vrvi tokovima informacija o StarOfficeu: formiraju se diskusione grupe i sajtovi posvećeni tom paketu i izvesno je da će vrlo uskoro StarOffice postati dostojan konkurent ostalim suite paketima.

Napravimo jednu malu računicu: firma ima mrežu od sto računara, u kojoj se nalazi pet servera razne namene. Serveri su pod operativnim sistemom Windows NT 4.0 Server (bar jedan ima puni BackOffice), radne stanice koriste Windows NT 4.0 Workstation. 80 klijenata koristi Microsoft Office; ostali softver sada ignorišimo. U zavisnosti od tipa licenciranja i od opcionih licenci (npr. konekcije na SQL Server, primena Exchange Servera, itd.), puna cena softvera bi koštala najmanje 200.000 DEM, a možda i mnogo više. Sto računara pod Linuxom, upotreba StarOfficea, nešto dodatnog softvera... Teško da bi osnovni troškovi premašili par hiljada maraka, uz istu cenu inženjerskog rada. Windows NT i Office imaju svojih prednosti, pogotovo kada je reč o kvalitetu dokumentacije i transferu znanja, brzini implementacije i principima rešavanja problema; ali, da li postizanje legalnog ambijenta i ovih uslova rada čini tu cenu isplativom?...

Reći ću vam samo ovoliko: pouzdano znam za barem jednu veliku firmu kod nas, čije poslovanje drastično zavisi od kvalitetnog toka informacija, koja vrlo ozbiljno preispituje uslove prelaska eksploatacije svojih nekoliko stotina umreženih računara sa Windowsa na kombinaciju Linux/StarOffice...

Iskreno da vam kažem, nestrpljiv sam da se malo poigram StarOfficeom. Već tri meseca pokušavam da ulovim vreme za to, ali me redovni poslovi sprečavaju. Teško da ću se u dogledno vreme ozbiljno posvetiti ovom paketu, ali moam priznati da se nadam njegovom dobrom uspehu na tržištu. Razlog za ovo je sasvim sebične prirode: očekujem da će, kao posledica širenja popularnosti StarOfficea, Microsoft Office postati još bolji. Kategorički tvrdim da je Office najkvalitetnije koncipiran proizvod Microsofta; nažalost, ne mogu da se zakunem da je najkvalitetnije izveden. U prvom redu, mislim na konzistentnost nekih alata: loša horizontalna komunikacija između razvojnih timova raznih programa je dovela do nekih loših rezultata. To sve više smeta kako vremenom postajete napredni korisnik. Osim toga, neujednačenost smeta i objektnom modelu, koji je zaista veoma otvoren, ali baš zato dilatacija u pisanju VBA programa postaje očiglednija.

Da ne govorim šta očekujem od politike cenovnika Microsofta. Posle teško objašnjivog presinga cena softvera koji se desio tokom 1999. godine, jedina satisfakcija koju možemo dobiti je značajno pojeftinjenje.

Dakle, stvari će se tek razvijati - u to ne treba sumnjati. Euforija nakon izlaska Windowsa 2000 neće trajati predugo, a onda ćemo se vratiti normalnom razmišljanju o prednostima i manama aplikativnog softvera koji koristimo. Uopšte ne sumnjam da će StarOffice često biti deo tih razmišljanja...